Narodno blagostanje

21. септембар 1929.

Пасива

Дионичка главница 4,500.000 4,500.000 7,500.000

Резерва 78.000 78.000 78.000 Амортизација 2,959.000 2,176.000 1,551.000 Вјеровници 6,230.000. 13,503.000. 15.801.000 Прихвати 5,701.000 536.000 2,812.000

19,477.000 21,202.000 28,138.000

'Kako видимо, концем 1926. имали смо губитак од 6 милијона динара. Санација подузећа ишла је у два правца. Требало је најприје отписати сав губитак, а онда подузећу намакнути нова средства. То је учињено на тај начин, што је најприје дионичка главница снижена од 7 и пол на 1 и пол

милиона динара. Тако је отписан сав губитак. Онда је дионичка главница повишена од ! и пол на 4 и пол милиона динара и тако су намакнута нова средства, Јер један дио потешкоћа подузећа долазио је и отуда, што су концем 1926. вјеровници и прихвати износили преко 18 милиона динара према само 5 милиона дужника, пак су дебетни камати знатно теретили просперитет подузећа.

Данас подузеће има дионичку главницу од 45 милиона динара. Инвестиције износе нешто преко 8 милиона динара. Фонд амортизације износи око 3 милиона, тако да су инвестиције заправо око 5 милиона динара. Оне би у главноме биле покривене са властитим средствима. Дужници и залиха сировина и робе — укупно преко 10 милиона динара — покривени су банковним кредитом, дотично прихватима. Можда код санације да је било потребно осигурати још већа властита средства. Подузеће довршава своју реорганизацију. Извршене су битне промјене и у персоналу и у фабрикацији. Данас на подузеће имају одлучног уплива два наша, највећа новчана завода и један страни индустријалац. Међутим и послиједње вријеме дошло је до једне врсти картела између наших творница боја и лакова. Имају дапаче и заједничку продајну централу. На тај начин редуцирана је туземна конкуренција, То уљева повјерење у развитак подузећа. Рачуна се, да ће у догледно вријеме опет бити у стању да исплаћује и дивиденду. Овог пута наравно на много реалнијој бази, него што је то билб године 1921-25., кад се је исплаћивала дивиденда и онда кад није било добитка, него дапаче већ је био ту и губитак.

Побољшање наших опћих привредних прилика побољшати ће и изгледе Мостера. Јер консум боја и лакова стоји у изравној вези са благостањем земље. И чим се оно подигне, расте и консум такових артикала.

Према томе перспективе за ово подузеће нису лоше само треба стрпљивости и чекања.

Укупни износ биланце

СРПСКА ЦЕНТРАЛНА ПРИВРЕДНА БАНКА, САРАЈЕВО

Иако измеђ Србије с једне и Босне и Херцеговине с друге стране од 80-тих година прошлога века није било готово никаквог економског додира, ипак је невероватна сличност у структури њихових привреда. Узрок лежи у врло сличним природним условима. После окупације од стране Аустро-Угарске, у Босни и Херцеговини почиње нагло развиће крупне индустрије; али ова стоји потпуно одвојена од аутохтоног капитализма; она је била гост, који није хтео да има никакве везе са домаћином. Сличност У привредном развићу између Србије и Босне нарочито је yпадна код банкарства. И у Босни и Херцеговини први почеци банкарства потичу од домаћег трговца, који је сам сиромашан капиталом, те су прве банке као и 'у Србији биле лилипутанске. Као што је у Србији свакој банци кумовала политичка партија, тако су и оснивачи у Босни и Херцеговини имали изравито верско обележје. Тропартиском банкарском систему у Србији одговара троверски у Босни и Херцеговини. |

Исто као и у Србији, дуго је међ босанским банкама, владао груби индивидуализам: банка за банку није хтела да чује, ма управа била и исте вере. Али велики процес кон-

LO БЛАГОСТАЊЕ.

(Страна 543.

центрације у банкарству у Аустро-Угарској није могао Oстати без утицаја и на босанско-херцеговачко. Нарочито су чешке банке неколико година у очи светског рата дошле у интиман додир са босанским. Свему се томе има да захвали појава Српске централне банке у Сарајеву (1912. год.), < очигледном мисијом, да послужи као средиште, око кога ће се скупити растурено српско банкарство.

И банка и њезина заветна мисао прошле су кроз тешке перипетије, али су победиле. Српска централна привредна банка у Сарајеву има.25 милиона динара главнице и 8 филијала: Мостар, Бања Лука, Зворник, Дервента, Тузла, Требиње и Брчко. Банка је ојачала фузионирањем као Аустрија женидбом и удадбом. Почела је са капиталом од 3 милиона круна и 1918. г. спаја се са Српском банком у Мостару, услед чега се капитал повећава на 4 и по милиона круна. 1920. год. повећава се прво главница на 12 милиона спајањем са Српском Народном банком у Сарајеву, а уплатом на 20 милиона. 1922. година била је за банку преступна: она се спаја са Српском привредном банком, услед чега се главница подиже на 40 милиона круна. Исте године подиже она у два маха главницу на 25 милиона динара (исте год. је фузионирана са Српским кредитним заводом у Тузли).

1922. год. је закључена експанзија Српске централне привредне банке у Сарајеву, противно намерама њезиних управљача. Један непредвиђени малер омео је банку, да „остане највећом српском банком у Југославији.

Последњи и најмаснији залогај није био суђен Српској централној привредној банци. Она је ту мисију предала Српској банци у Загребу, а ова ју је извела 'преко Јадранскоподунавске банке. Много би боље било за обе банке, да је успела прва комбинација.

За управљаче банчине може се рећи, да су енергијом и окретношћу извели заветну мисију Српске централне банке. Ови су искористили до дна инфлацију и са престанком исте закључили су даљу експанзију. Инфлаторни полет код банке био је не само квантитативан (повећање волумена послова), већ и квалитативан. Банка је проширила круг својих послова и улазила и у нерегуларне банкарске послове, трговачке и индустриске, у доба, кад су они били врло уносни. Банка је управо примила те послове постепеним фузионирањем са, другим банкама. Али она је исто тако одлучно враћала своје послове на терен регуларних банкарских послова. Редуцирала је постепено трговачке и индустриске послове, који јој нису били тако блиски. То је дошло до изражаја и у стању портфеља хартија од вредности, који је редуциран од 17 милиона (1926. г.) на 13 милиона (1928. г.). У укупном портфељу банка има 3,7 милиона динара акција трговачких и индустриских друштава. Око 8 и по милиона динара портфеља хартија од вредности пада на акције банака, чију спецификацију банка није дала, али где свакако спада Српска штедионица у Осеку и Земаљска банка за Босну и Херцеговину.

БИЛАНСИ

Актива 1928 1927 Готовина 4,875,291 5,005.775 Ефекти 13,035.000 16,079.463 Менице 39,111.000 31,020.701 Дужници 65,559.000 67.075.414 Непокретности — 3,979.000 2,669.605

Пасива 126,688.000 122,688.880 Главница 25,000.000 25,000.000 Резервни фонд 8,000.000 7,150.000 Улошци 39,230.000 38,871.052 Повериоци 49,823 000 46,484.406

126,688.000 122.618.880

Банка је радила 1928. год. са капиталом од окрулго 190 милиона динала и то: сопствених средстава 33 милиона дин. (25 милиона главнице и 8 резервни фонд), 39 милиона