Narodno blagostanje

Страна 544.

улошци, а 49 кредити. Према 1927. год. улошци су порасли незнатно, а кредити за 3 и по милиона динара. Тај обртни капитал је уложен: у текуће рачуне 65 и по милиона дин. у есконт 39.1, и у ефекте 13 милиона дин. Према 1927 г. текући рачуни показују смањење од 1.2 милиона дин. портфељ ефеката од 3 милиона дин., а есконт пораст за 3 милиона дин. Ова промена у структури биланса показује, да банка систематски изводи пословну преоријентацију. Она напушта партиципације и имобилне кредите, а прелази есконту који је релативно најмобилнији. У току 1927. г. банка је отуђила акције предузећа „Укрине“. По себи се разуме, да банка не може да прекине сваку везу с индустријом и трговином. Има послова, којима се она бави од почетка и који су тако рећи реквизит једне веће банке у Босни и Херцегивни. Ми незнамо у којој мери је банка још ангажована у трговини кожом од дивљачи и лековитим биљкама, али се не може ни помислити, да банка напусти на пр. своје подузеће у Брчком за конзервирање шљива.

Биланчне суме банчине показују пораст према 1927. год. а то у овом случају много значи. Целом земљом влада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 83.

привредна депресија, почев од кампање 1926/1927., али је она свакако најоштрија у Босни и Херцеговини, јер тамо куукруз игра већу улогу но и у Србији. Како је Српска централна привредна банка централни поверилац српскога живља, а овај се бави у главном земљорадњом и трговином, то је банка у мањој мери могла да искористи повољну коњунктуру дрварске, хемијске, пиварске и текстилне индустрије. Али је свакако добро искористкла повољну коњунк-' туру извозне трговине, грађе, коже, јаја, 0 шљиве и лековитог биља.

ORAO

Непокретности банчине износе округло 4 милкона динара, што није много с обзиром на велики број филијала.

"Банка је успела да стабилизира добит бруто (9.2 милиона динара) и нето (3,2 милиона динара) упркос педајуhoj камати. Дивиденда, износи 10 динара по акцији (10%).

Познато је, да је Херцеговина колевка најдаровитијих трговаца међ Југословенима. Српска, централна привредна банка. искоришћава тај божји дар, чији је најчистији пред. ставник г. Васо Ристић, генерални директор.

Обавештајна служба

ИНДУСТРИЈА

— Rumunska petrolejska industrija proživljava tešku kri71, Која 5е najbolje. ogleda. u niskim dividendama za 1998. god. i u slabom razvijanju kurseva ma bukureškoj bezi. Celokupna produkcija iznosila je 1998. g. 4.3 miliona, tona. Stanje cena u zemlji je veoma nepovoljno, pošto od 1. decembra. 1998. kartel za cene nije mbgao. biti obnovljen. Posle ukidanja kartela počele su cene rapidno padati. Kod gorivog ulja, koje #mnosi 40% ртодиkocije sirovog ulja, pale su cene od leja 1.30 po Ко. па Јеја 0.45 гро kg. Vrlo neznatan broj društava iskazuje dobitak za prošlu godinu; izuzetak sačinjavaju samo strana preduzeća. Domaća, društva nemaju raspoloživih sredstava za поуа bušenja. Vrela se iscrpe u roku od 4 do 5 godina, a troškovi sondaže i novog bušenja iznose 10 do 15 miliona leja. Ovakvi troškovi stoje na Taspoloženju samo onim društvima. iza. kojih stoji strani kapital. Sva, važnija strama, preduzeća izvela su ove godine opsežna, nova bušenja izuzev Astra Romana (Koninklijke), dok su domaća. zaostala daleko iza njih.

Posle sloma nacionalističke iprivredne politike · Bratinua, zapala su u tešku krizu dva velika metrolejska preduzeća: Industria, Romana de Petroli Credit Minier. Prvo društvo nikako ne može da nađe kapitala za novu emisiju i uprkos nastojanja uzalud draži hipotekarni kredit od 500.000 engl. funti na 10 godina. U istom položaju nalazi se i Credit Minier; njegovo stanje je još više pooštreno time, što praktična iontrola društva leži kod grupe Banke Romaneasca, iako se većina акcija nalazi međ publikom. I ono već nekoliko godina 0 pregovara, za kredit.

Novo u rumunskoj petrolejskoj industriji je ON nemačkog kapitala, koji se sada angažovao kod društva Romano — Alricana. To je bilo mekada malo društvo, ikoje je pre tri godine preuzela jedna međunarodna grupa, pod vođstvom ruskog linansijera Paula Dormana, ali su se poslovi odvijali slabo, te je produkcija postepeno spala od 66 na 7 vagona dnevnop kaipaciteta. Sada je jedna. berlinska, bankarska grupa preuzela, izvođenje novih bušenja, ali je sebi istovremeno osigurala i znatan udeo u tom društvu.

— Ma Beua јављају, да је румунска влада уступила американском фабриканту Форду један комплекс земље на обали код Констанце за градњу једне велике фабрике аутомобила. — Немачке пољопривредне машине и бугарски дуван. У једном разговору са председником министарског савета, ЈБапчевом нагласио је један од највећих немачких инду-

стријалаца цигарета, да Немци не могу да издрже компензациону политику, коју води бугарско министарство пољопривреде, према којој оно купује пољопривредне машине у замену за најгори задругарски дуван. Немачка као најјачи потрошач бугарског дувана бива запостављена, код великих лиферација пољопривредних машина за Бугарску и каже, да ће, ако би то стање још дуље потрајало, бити приморана, да

купује дуван на другом месту. у

— Предаја државних уљаних поља у Румунији. Румунска држава расписала је прву лицитацију за концесионирање уљаних поља. Укупно је било понуђено 587 хектара у разним крајевима. За сада долази за концесионирање у питање 260 хектара. После извршеног концесионирања добиће држава у року од 30 дана одкупнину од преко 40 милиона леја. Упада у очи поновно интересовање страног капитала, јер су поднеле оферте све фирме иза којих стоји страни капитал. Учешћа нису узела само мала румунска предузећа и друштво Петрол-Блок, код којег је заинтересиран белгиски капитал. Сопрасте Francaise Pćećtrolifćre није могло учествовати, јер је основано тек ове године, па су кроз то настале формалне потешкоће.

— Socićte Genćrale Aeronautique. Socićtć Lorraine, Nieuротћ Неплјоф намеравају остварити једно велико предузеће Socićtć Обпбтаје, Аетопашуие, по узору великих американских трастова. Основни капитал новог друштва имао би износити 325 милиона фр. франака. Рачуна се, да ће се до официјелног оснивања, које ће уследити свршетком ове године, прикључити новом трасту још више фабрика аероплана и мотора, тако да ће озновни капитал износити преко 600 милиона франака. Зослеће Готгате ће уз своју делатност као холдинг за аеропланска друштва, још и даље самостално водити свој одео за градњу вагона, а у октобру о. г. повећаће свој акциони капитал од 75.на 92.5 милиона фр.

НОВЧАРСТВО

— Италијанске кредитне банке у првом полугођу 1929 године. За посматрање и оцену стања италијанске привреде у току ове године, пружају нам ојбавњени биланси најважнијих италијанских кредитних банака за време првог полугођа 1929. године веома интересантне податке. Анализа главних биланчних позиција четирију највећих банака, упоређених са стањем крајем 1927 и 1928 године, показује на први поглед, да се крећу промене у релативно узаним гра-

"ницама, што значи, да се италијанска привреда налази У