Narodno blagostanje

21. септембар 1929.

Mi Srbi imamo običaj da govorimo u superlativima. Dok ceo svet kaže »neznani vojnik«, mi kažemo neznani »junak«. Za nas je svaki poginuli vojnik u ratu heroj. Takvom praksom mi ništimo razliku između vrednosti pojedinih ratnika. Heroja u smislu Kraljevića Marka nema u modernom ratu. Danas se vojnici razlikuju po savesti sa kojom vrše svoje dužnosti prema otadžbini. Vladislav i Darko su mogli kao rezervni oficiri, naročito u početku Svetskog Rata, da se nađu u službi u pozadini. Oni to nisu hteli, već su primili sav rizik položaja na frontu i poginuli

za, otadžinu. To je najveća &lava, kojom se može da ukrasi ime poginulog ratnika.

Једва се код нас малко стишало узбуђење, проузроковано дрским разбојничким нападајима на друму БеоградКрагујевац, а већ смо сазнали за још свирепије подвиге, који су се ових дана одиграли у Грчкој, кад је грчка глада без оклевања морала да исплати разбојницима 4 милиона драхми, да спасе пред сигурном смрћу животе угледних грађана и јавних функционера.

Али још мутније светло на јавну безбедност на, мору У Гучкој баца гусарство и кријумчарство. Читави чопори одважних и до зубију наоружаних кријумчара постали су на Егејском мору силом, против које нема лека. Овај уносан занат осигурава повољне животне услове не самбо њима, самима, већ и слабо плаћеним државним службеницима. и стотинама сиромашних али поузданих породица, које сакривају кријумчарену робу и прибављају сигурне муштерије. Ретки су случајеви, да лов на кријумчаре буде крунисан неким знатнијим успехом. Ових дана заплењена је кријумчарска лађа натоварена свилом, цигаретним папиром, шећером, кафом и т. д., у вредности од 5 милиона драхми. Разгранатост овог занимања најбоље се показује у опадању царинских прихода. Сви покушаји, да се помоћу морнарице као и нарочито наоружаним царинским моторним чамцима истреби ову неман, остали су безуспешни. И нарочито расписане награде довеле се властима у руке веома незнатне количине кријумчарене робе. Разлог кријумчарења у југоисточном Средоземном мору лежи делимично у високим царинама и у подесном географском положају грчке обале. Читаве међународне банде, финансиране претежно из Италије, преносе робу модерним моторним чамцима, наоружаним машинским пушкама и то најпре на ретко насељена и самотна острва. На таквим местима састају се обично кријумчари из Грчке, Турске, Румуније, Бугарске, Сирије и Египта, да измене робу, а и стечена искуства. Највише се кријумчари цигаретни папир, луксузни предмети као свила, чипке, даље виски и уопште сви предмети, који подлежу царини. Успех борбе са њима био је раван нули, пошто располажу са много бржим превозним средствима него њихови гониоци и не прежу пред никаквим средствима 3за обезбеду своје добити. Са њима сарађују и слабо плаћени чиновници, који имају од чисте зараде процентуалан удео.

Грчкој

Сада је грчки министарски савет одлучио, да у заједници са турском и египатском владом стави у погон сав могући апарат за истребљење овога зла. Компетенција за хватање кријумчара прелази на поједина грчка пристаништа. Нарочита школа у Пиреји бавиће се обучавањем пристанишне полиције из редова кријумчара; вођство школе биће поверено једном старом пирату, који је цео свој живот провео као кријумчар и гусар у свим водама света. За сваког ухваћеног кријумчара расписана је награда од 5.000 драхми, а уз

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 538.

то ће се за сву заплењену робу исплатити пуна .протувред- _ ност ономе, који припомогне да се она открије.

Питање је, хоће ли ове мере имати жељеног успеха, Гусари и кријумчари регрутирају се од типова, који све стављају на коцку и код којих је игра мачевима и револверима најобичнија забава, док Грк воли свој живот и неће се усудити, да своју крв стави на коцку за 5000 драхми!

У прошлом броју „Народног Благостања, а у чланку „Индекс народног благостања“, казано је у поднаслову, да су маказе у корист индустрије, а на штету пољопривреде све оштрије. Са неколико страна је тражено објашњење тог израза, па како је OT да има још читалаца, који не знају шта значи. „маказе-цена“, јемо овим следеће објашњење:

„Маказе цена“

то да-

Израз је американског порекла. Реч „маказе“ употребљава се у преносном смислу и код нас: за човека, који је изложен неповољном и штетном притиску са двеју противположених страна, каже се, да је „упао у маказе“, на пр. при игрању санса. После светског рата свуд су цене скочиле према 1914. ГОД. и У земљама, у којима валута није пала. Констатовало се 1920. год., нарочито у Америци, да су много јаче скочиле цене индустриских производа, но оне пољопривредних. Тиме је пољопривредник упао у маказе, јер своје артикле продаје релативно јевтиније, а индустриске купује релативно скупље. Према томе изразом „маказе“ цена обележава се ситуација онога привредника, који своје производе продаје јевтиније, а плаћа скупље оне, који су му потребни за производњу и живот.

Njujorški »Tajms« od 1. avgusta doneo je :sledeću verovatnu belešku. Društvo Naroda je svojedobno imenovalo mešovitu gprčko-bugarsku komisiju, sa zadatkom da utvrdi visinu reparacija, који bi imala da plati Grčka, Buganskoj. Jedan engleski poslanik uputio je kratko pitanje ministru spoljnih poslova glaseće: da li Je istina, da je ta komisija primila na ime troškova 92,5 miliona dolara (skoro 120 miliona, dinara.), da je radila ако о godina i da je svaki član njezin primao najmanje 90.000 dinara mesečno. U Grčkoj vlada grdno uzbuđenje, pošto, izgleda, tvrđenije tog: poslanika, odgovara potpuno faktičikom stanju.

Zaraza masnih dnevnica konstatovana je već i u Drušivu Naroda .

O

У Турској је вековима била пракса да се Велики Везир смењује на тај начин, што. му Султанов гаваз донесе парче свиленог гајтана. Тај поклон је значио разрешење дужности, а поред тога и налог да се има обесити, — пошто Велики Везир кад падне у немилост султана нема право више да живи. Кајзер је такође на оригиналан начин мењао своје министре. Његов приватни секретар Луканус појављивао се изненада у стану или канцеларији министра, који је смењен, као и ког онога, који је наименован и саопштио му налог Кајзеров, првом да иде, а другом да ступи на дужност.

У своме великом говору од 14. септетбта казао је г. Мусолини између осталог; моје одлуке изненађују и оне, којих се тичу, јер их они сазнају тек кад их позовем да пре-

Једна потребна корекција

27-58.

—-—. ==

телефон: Првокласни Шлески Угаљ иКоке друштво зп Промет Утља, |

за домаће потребе, етажно и централно грејање.

=

Београд, Дубровачка 31.

I