Narodno blagostanje

Страна 540

дузму неку дужност и да напусте неки положај. То је оно што се назива мој стил владања, коме 'остајем веран“. Г. Мусолини, за кога се не може рећи да му не достаје оригиналност, није имао потребе да присваја стил владања, који је стар колико и Римска Империја. Док год буде било људи, који се буду дали овако постављати и смењивати, дотле ће овај стил бити курентан.

Periodično pojavljuju se glasovi, da ova ili ona grupa mamjerava kod nas na Primorju рода veće hotele. Čas su to Njemci i Švajcarci čas opet Prancuzi i Amerikanci. Međutim ređovinno od svih tih projekata nema ništa. Još za vrijeme Austrije bilo se je osriovalo jedno veliko dioničarsko društvo, koje je namjeravalo u Dalmaciju podignuti velike hotele. Nu onda je došao rat i od toga nije bilo ništa.

Hotelski projekti na Primorju, koji ostaju samo projekti

Pred neke dvije godine izgledalo je da Je 1 to pitanje Dpokrenuto sa mrtve tačke. Jugosovenski Lloyd bio je počeo sa gradnjom jednog modemog hotela u Splitu. Naš počasni Коле! u Pragu bio je opet počeo -da, podiže jedan moderan hotel — sanatorij na Hvaru. A u Dubrovniku bilo se je osnovalo alkcionarsko društvo, koje je imalo podignuti hotel od 200-300 soba i Kur salon koji bi bio atrakcija čitave naše obale. Međutim od svih tih ртоjekata nema ništa. Jugoslovenski Lloyd obustavio je gradnju hotela u Splitu, a komsul iz Praga kupio je u Hvaru jedam РозбоJeći hotel i napustio ideju podizanja novog.

I sa Dubrovnikom izgleda da nema ništa. Akcionarsko društvo koje je imalo graditi veliki Botel i Kur salon, kupilo je jedan postojeći srednji hotel i misli ga sami nešto proširiti. Govorilo se je i o jednom milijonu dolara, kojeg bi dali Amerikanci da se podignu u Dubrovniku potrebni hoteli. Međutim od toga nema, za sada. mišta.

Ipak pitanju podizanja savremenih hotela na Primorju trebalo bi posvetiti naročitu pažnju. Promet stranaca Jedini je spas za mnoga mjesta na Primorju. Nu taj se promet ne može Dovoljno da razvija, dok nema potrebnog: broja odgovarajućih hotela.

| Далеко преко половине наше поморске трговине са иноземством одвија се талијанским паробродима. Претежни дио нашег „извоза цемента и дрва врши се под талијанском заставом. До сада су њихови пароброди редовитих линија пристајали само у наше главне луке, у првом реду у Сплит, Дубровник, Шибеник и Сушак. Нарочито су настојали да промет између Далмације и Трста задрже у својим рукама. Подржавају неколико редовитих линија са далматинским главним лукама са паробродима, који су обилно субвенционирани. Дапаче имају и једну двапут седмичну брзу луксузну линију Трст—Сплит—Дуброввик. На тој линији имају своје најлепше пароброде. Сада се спремају да прошире своју пловидбу по Далмацији. Ових дана увели су једну нову линију између Трста и Метковића са пристајањем у Ријеци, Задру, Шибенику и Оплиту. До сада у Метковић нису долазили талијански пароброди редовитих линија.

Продирање талијанског паробродарства у наше воде

Метковић је важан и ради тога, јер се преко њега, одвија и један дио промета између Италије и дјелова Босне и Србије. Особито она мјеста, која су на пругама уског колосека, имају преко Метковића јевтинију везу са Трстом него преко Загреба и Постојне — Ракек, У промету преко Метковића употребљава се лучка тарифа, која је знатно јевтинија. До сада су сав промет између Трста и Метковића имала наша паробродарска друштва. Тиме ће наша трговачка морнарица добити нову конкуренцију, добро субвенционирану. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 33

U toku „poslednja dva meseca izgledalo je, da će nemačko-poljSki carimski rat, koji traje već nekoliko „godina, uskoro biti | - Wavršen. No, medjutim, situacija se promenila i prema sadašnjim izgledima je smirenje još veoma daleko. Novo nemačko agrarno zakonodavstvo роо то je odnose sa, Poljskom, što je došlo do izražaja u novim carinskim merama poljske vlade. One predstavljaju poljski odgovor na ne'dayno nemačko povišenje uvomih carina na žito. Zbog nemačke konkurencije, Poljska je već u prošloj godini uvela na izvoz raži zaštitnu carinu. Sada je tu carinu ponovo povisila na 5 zlota za 100 kgr.

| 'Kako Poljska izvozi mmogo butera, to је КМетаска, роуа а stav opšte carinske tarife za buter na 50 maraka, za 100 Кет. Ма OvO poslednje povišenje, poljska vlada odmah je reagirala odobravajući sa svoje strane za svakih 100 Кет. „izvezenog butera premiju od 20 lota.

Nemački industrijski krugovi traže, da we odustane od jednostranog agrarnog protekcionižma i da se što pre pristupi trgovinskim pregovorima sa Poljskom, jer se Zbog carinskog Tata nemački industrijski proizvodi ne mogu plasirati.

Uprkos ovom stanovištu nemačke industrije, vlada odušeyvljeno nastavlja, borbu...

Pooštravanje nemačko-poljskog carinskog rata

O CE AI

Шпанска, економска политика

У Шпанији се спрема нов мо- је у највећој мери протекнопол -— на аутомобиле

ционистички оријентирана: високе заштитне царине, које постоје скоро за све индустријске артикле, стално се повећавају. Влада покушава да по сваку цену заштити постојеће индустрије, у коју сврху и увађа нове монополе. Ова издашна брига за индустрију има и између осталог одличне користи по државну благајну. Прошле године уведен је монопол на петролеум, што је имало за последицу, да су се морале у Шпанији подићи рафинерије, а за довоз сировине морала се је саградити читава флота петролејских транспортних лађа. Пројектирани су још и монополи ваздушног саобраћаја као и монопол жижица, због којег се већ воде преговори са Швеђанима. У најновије време јавља се, да се влада бави питањем новог аутомобилског монопола. Наравно је да су ове вести проузруковале велико узбуђење у американској аутомобилној индустрији, јер је Шпанија била досада домена Форда и Генерал Моторс Компаније. Форд се је бавио чак и идејом, да подигне у Шпанији велику монтажну фабрику. Разумљиво је, да би националан монопол био тежак удар за инострану аутомобилску индустрију, јер Шпанија увози годишње за преко 400 милиона пезета зутомобила. Властите аутомобилске индустрије Шпанија досада није имала; осим једне филијале француске фабрике Хиспано Суиза у Барцелони, постојала је и једна мала шпанска. фабрика, која је радила помоћу државних субвенција. Ово мало предузеће-ни из далека није у стању да одговара потреби. Као што се сазнаје, већ су отпочели преговори једне нарочито образоване комисије у ствари оснивања велике националне аутомобилске фабрике, која би према постојећим нацртима имала главницу од 100 милиона пезета и која би годишње производила 20 хиљада аутомобила. Новине јављају, да се воде преговори са француском фабриком Дион — Бутон, којој би се поверио монопол.

Јангов план је рашчистио само немачки репарациони дуг, који је свакако и најважнији; али репарационо питање обухвата и дуговања Аустрије, Маџарске и Бугарске. Даље под репарационим питањем разуме се и дуг држава наследница Аустро-Угарске за државна им

„Источне репарације“