Narodno blagostanje

Страна 558

изабрани суд односно српских државних зајмова. Зајмови су осигурани приходима акција и оних градских уређаја, који су њима створени. Амортизациони план сиже у једном случају до 1938. г., у другом до 1945. г. Унутрашња вредност букурешких градских зајмова је сама по себи несумњиво већа од вредности зајма сиромашног града Софије. То проистиче већ из тога, што је последњи курс пре рата нотирао код 5% софијског зајма са 90%, а 47%! букурешког зајма из 1898. г. са 93%4.%. При том се ни не ради о неким нарочито великим износима, већ само око 30 до 35 милиона златних леја, јер је велики део некадашњег дуга већ одавно уредно амортизиран. Маја 0. г. опоменуле су немачке банке заједнички дужника, да у сврху преговора пошаље у Берлин правомоћне заступнике. Даље су се и француске, белгијске и швајцарске поверилачке организације обратиле на град Букурешт, али ни један од учесника није добио одговор. Изгледало је, да градска управа хоће да причека са одговором, док не прођу врући летњи дани, Недавно су сви заинтересовани заступници поверилаца, домаћи и страни, одлучили да начине заједнички корак код букурешке градске управе, а што је нарочито значајно, корак организације поверилаца биће потпомогнут службеним претставкама односних влада, које, како изгледа, могу да рачунају на разумевање румунске владе. =

Фактично не би се добро прошло са привредном солидарношћу Еуропе, ако би један дужник од ранга града Букурешта могао да успе да на овај сувише удобан начин штеди порезну моћ својих грађана“.

У овом се питању не можемо да сложимо с уваженим чланкописцем, и налазимо, да је он врло пристрасан. Ако Букурешт треба да плати своје предратне дугове у злату, онда то треба да уради и Немачка и Француска. Немачка плаћа своје предратне повериоце са 30% предратне вредности, а Француска са 20%. Букурешт није солвентнији од ова два дужника. Од предстојеће интервенције неће се уплашити букурешка управа. Повериоци су пропустили воз. Једини повољан тренутак је био закључење румунског стабилизационог зајма од 1928. од 100 милиона долара. Сад је све доцкан.

Наши су Блеровци тврдили, да се не може добити зајам на страни док се не регулишу предратни дугови државни и приватни, Румунски случај их демантује.

—_____—_ Princip narodne samoishrane u

Austriji nile mogao da bude ostvaren. Usled toga se ZroZničavo traže putevi da se reši privredna kriza, koja pojedince dovodi u očajanje. Agrarci i domobranci (Heimwehr) traže, da se kod prvog zasedanja Narodne Skupštine odmah reši pitanje reforme ustava. U krugovima hrišćanskih socijalnih poslanika preovladjuje naprotiv gledište, da parlament treba pre svega da se posveti rešavanju privredne krize. Ovo stanovište austriskog seliaštva proističe iz niegovog teškog položajia. Seljak pati usled nemogućih cena žita; neke pokrajine uopšte ne mogu da prodaju žito, jer ie Žetva došla upravo u doba najvećih kiša. Manjak prinosa u žitu iznosi o. g. kod pšenice 7%, kod raži 3%%. Mnoga gazdinstva, koja su do sada prodavala žito, moraće ove godine čak da ga kupuju. Da spreči u buduće smanjivanje površina zasejanih žitom, odredila ie vlada polioprivredi subvenciju od 6 miliona šilinga. Jedan mani. iznos podeliće se kao pomoć vinogradarstvu. Stanje vinogradđarstva već je nekoliko godina vrlo nepovolino. Tome ie kriva inostrana konkurencija, a pre svega degenerisana vinova loza, usled čega svake godine podbacuje kvantitet i kvalitet vina. Dok ie do sada vinogradarstvo lečeno subvenciiana, od sada će se ono iz osnova reorganizirati. Stara vinova loza biće zamenjena amerikanskom. U tu svrhu

izvozne premije za poljoprivredne proizvode u Austriji?

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 34.

će biti potreban kredit od 3 miliona šilinga. Četiri godine dok

| nova vinova loza ne urodi, država će ove terene osloboditi

poreza.

Od svih ovih mera, koje su predložene za pomoć poljoprivredi, kao da ima najviše šansa sistem certifikata za UVOZ. Sistem certifikata za uvoz sastoji se u tome, da će se izvOZniku dati uvozni certifikat, kojim se može bez plaćanja carine uvesti druga roba u vrednosti izvezene robe. Za sađa је odredieno da pri izvozu imaju pravo na certilikate: raž, ječam, zob i stoka. Ostavlieno jie da vlada odredi, kod kojih će uvoznih artikala moći da se upotrebe ovi certilfikati za plačanje carine. U koliko ie veći broi, u toliko ie veća vrednost njihova. Izvoznik prodaje certifikat uvozniku i to ie izvozna premija. Kako izvoza žita neće biti ove godine, to je za kulturu žita važno, ako se bude dozvolilo producentima žita i niljhovim organizacijama da carinskim certifikatima, koje mogu nabaviti od izvoznika stoke — uvoze пдиз Ки robu. Ograničenjem na polioprivredne proizvode sistem certifikata za uvoz može imati značenie samo za ausfrisko 510čarstvo. Prednosti, koie ono ima od toga mnogo su veće, nego sva uvozna ograničenia, koiima mu se do sada htelo pomoći, Sistemom certifikata moći će se unaprediti izvoz stoke i u zamenu povećati bescarinski uvoz gojene marve, jer je SODstvena proizvodnia iste u Austriji nedovolina.

Лондон има свој берзански скандал; скандал, који је симптоматичан. Енглези су познати као опрезни људи, а лондонска сити и берза још поготово. Но ипак је опрезност берзијанаца нашла свог мајстора: Клеренс Хетри-а. Хетри није новајлија у свом спекулативном занату, а што је још интересантније, он као такав није ни непознат. Управо због ове чињенице потпуно је неразумљиво, како су лондонска берза и финансиски кругови могли заборавити, да је Хетри пре непуних пет година банкротом своје Комершел Бенк оф Ланден — већ сам бомбастички наслов те банке одаје авантуристичку мегаломанију — упропастио грдне паре својих поверилаца и муштерија. Сваки други спекулант, берзијанац, или бескрупулозни жонглер би оваквим експериментом завршио своју каријеру на лондонској берзи. Али је Клеренс Хетри према сличним догмама и друштвеним узансима показао нечувену жилавост и отпорну снагу. Веровао је атавистички у свој „пословни“ геније. Малко се притајио, чамио извесно време, снивао бујне нацрте и ето га опет у новом издању. После неколико година ипак успе да стекне поверење лондонске сити и постаје глава једног великог финансиског концерна, који обухвата шест предузећа са акционарском главницом од читавих 11 милиона енглеских фунти (3 милијарде динара). Како му је то успело, зна најбоље он, — а данас можда већ и они, који су му поверовали.

Познат је факт: акције предузећа, које је водио Хетри, почеле су пре четрнаест дана на лондонској берзи тако рапидно падати, да је вођство берзе употребило превентивну меру, која је до сада примењена само једанпут и то првих дана светског рата: вођство берзе било је принуђено да забрани котирање акција Хетријевих предузећа на лондонској берзи, а Хетриу саветовало, да се мора ставити на расположење — полицији. Истрага се још води и вероватно ће и успети, да расветли мотиве овог берзанског маневра.

Али једно већ данас стоји: акционари Хетријевих предузећа претрпели су штету од 2 милиарде динара.

Финансиски скандал у Лондону

= uuu

ШИРИТЕ „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"