Narodno blagostanje

5. октобра 1929.

Страна 573

onoga, koji ie u životu skupio mnogo iskustva svakako da ic koristan broi godina koje ie preživeo. |

Obično od 40. godina počinie kod čoveka zreo sud. Danas se čuje, da ovai ili onai poslodavac odbiia da primi čoOveka ili ženu preko 40. god. i u novinama Sč tretira kao OZbilian problem: šta da se radi sa liudima preko 40. god. U stvari, mi bismo naiviše voleli, kad bismo mogli da biramo. da imamo radništvo izmediu 35—60. god., ier to su пајзроsobniie i naisigurniie snage, ali bismo rado: zadržali i onč Dpreko 6U. god. kad bi mogli da rade. Ni u kom slučaju ne primamo sasvim mlade. Vrlo ie potrebno imati iskusne radnike, liude koji znaiu tačno što rade. Nedavno ia sam pravio opite. Čovek, koji mi ie kazao sve što sam hteo da znam, bio ič najibolie plaćen, on ie bio u grupi fizički i umno naiboliih. Kad sam ga pitao za godine, kazao mi је da ima 74. Ne može se očekivati onai napor od čoveka od 74. god., za koli ie SpOSOban onai od 25. god., ali ie čovek u 74. god. stekao Vrlo mnogo iskustva, koje ie dragoceniie no fizička snaga. Za posao za koji su potrebni najjači ljudi, najijradiie angažuiemo od preko 40 godina.

Naravno da se ne možemo ograničiti samo na radnike preko 35 godina, ier moramo iedan broi muladiih liudi istrenirati i što ie potrebno da se mešaju SVe godine starosti. U trenutku kad pišem ovo, mi imamo 120 hiliada radnika u Detroitu. Oni nikada nisu bili klasificirani po godinama, ali kad ie bilo 90 hiliada, mi smo ih podelili po godinama starosti i dobili sledeći rezultat:

28.483 liudi izmediu i TT — 20 90204 34.230 liudi izmediu _ _ _ 30 40. 204. 20.620 liudi izmediu ___ _ - 40 50.204. 5.906. liudi izmediu _ . — 50” GOO god. 680 liudi izmediu 2 MI ___ IO0- 70,60d. 20 liudi preko — ~ f() god.

To ie od prilike klasifikacija liudi po starosti. Џ зуакој većoi varoši liudi preko 30. god. ima dva puta više no ispod 30. god., a oni preko 50. igraju važnu ulogu u strukturi Vaıoškog stanovništva.

Kao što rekoh, mi ne pravimo razlike. po godinama, glavno ie gotovost za rad. Jedino Što se mladii liudi upućuju na malo teže poslove i to je jedini slučai, da vodimo računa o godinama starosti. Mi mislimo da su mladii liudi brži no stariji, ali ie iskustvo pokazalo često obrnuto. Мек бтој пази екзредшутшћ тадшка, — род т гахштето опога коћ упо brzo izvodi izvesnu vrstu lakog rada — prešao ie pedesetu.

er IKICA REEF TJERA E Ir

У прошлом броју „Народног Благостања" објављено је писмо угледног професора Вебера, у коме напада Букурешт, што још увек плаћа своје предратне облигације у папирним францима и ако _ оне гласе на злато. Он позива у исто време Букурешт да узме за пример Будимпешту, која добровољно плаћа у злату своје предратне дугове.

Господин Вебер није био тачно обавештен о стању предратних дугова Будимпеште. Њему је непознато било, да Пешта још и данас плаћа у папирним крунама своје предратне зајмове од 1896, 1910. и 1911.

Још се боље држе Грци у питању предратних дугова. Друштво за железницу Солун—Битољ издало је 1893 године тропроцентне облигације гласеће на злато. Целокупна актива и пасива тог Друштва прешла је на грчку др: жаву. Имаоци облигација тражили су од грчке државе, да их плати у злату. Она је то категорички одбила. На тужбу неких страних облигационера суд у Цириху удејствовао је забрану на потраживања Грчке у Швајцарској, признадући тим у исто време и право облигационера на плаћање у злату. Грчка влада на то је изјавила, да се та пресуда ње ништа не тиче, да ће она плаћати као и до сада.

И Грпи се жестоко држе

И

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

етен вУ РИС ЈВНЕТИЕРНБЕШЕА

Акционарско Друштво Кригер и Тол, које је у ствари

Нова експанзија шведског треста жижица

ње разних подузећа за производњу и прођу жижица, има за сада монопол у Мађарској, Румунији, Пољској, Летонији, Грчкој, Екуадору, Естонији и Југославији. У Франпуској нема монопола, већ има уговор са државним монополом жижица о лиферовању машина и дрвета, као и о продаји шведских жижица у Француској, поред. права продаје луксузних жижица. Овај уговор траје 20 година.

Фирма Кригер и Тол је финансиски веома јака. Она је из својих средстава дала зајмове појединим државама и то: Француској 75 милиона долара, Мађарској 36 милиона, Румунији 30 милиона, Југославији 22 милиона, Пољској и Летонској по 6 милиона, 1 милион фунти стерлинга Грчкој, 9 милиона долара Екуадору и Естонији 7 милиона долара. Укупно једанаест милиарди динара.

Г. Иван Кригер преговара у Берлину са немачком владом за добијање монопола продаје жижица у Немачкој, који тамо још не постоји и који се тек има да уведе. У награду за то нуди он немачкој влади дугорочни зајам од 150 милиона долара.

У Немачкој постоји картел фабрика жижица, а 70% целокупне производње налази се у рукама шведског треста. Према томе он је и данас господар цена, и оне фабрике, које су ван картела у вези су са продајним биром картела.

За шведски трест нема конкуренције у Немачкој, али у толико је јача конкуренција руског државног монопола жижица. Ако дође до споразума онда добит шведског треста лежи у концентрацији целокупне трговине.

S a ru ano gada aaa Senad pi На oil

Југословенски Аутомобилски Клуб приређује излет по СРбији. То не би било ништа необично; немачки аутомобилисти ишли су чак по Далмацији. Али статистичар Кетле каже, да нема пореза који човечанство тако сигурно плаћа, као онај вешалима, робији, болници и несрећним случајевима. Кад сто аутомобила имају да направе пут од сто километара, онда по статистици, корегираној према нашим приликама, мора бити најмање два несрећна случаја, — не водећи при томе рачуна о величини штете. Југословенски аутомобилисти имали су у своме излету ка Рашкој само један несрећан случај, али врло тежак по последицама: угасио је два људ“ска живота. , 55 ови |

Ма колико да је тежак удар за породицу и пријатеље погинулих, смрт или осакаћење кога излетника био је могућ догађај по рачуну вероватноће.

Популарност после смрти

ИЕ S па

И ако ствар тако стоји, Председник Београдског Ауто Клуба наредио је, да се тим поводом прекине даља вожња и да се излетници врате кућама. Наравно да највећи део излетника није хтео да чује за ту председникову наредбу, већ је продужио пут, питајући се у чуду какав разлог може бити за оваку председникову одлуку.

Да су чланови Аутомобилског Клуба стари БеограБани, не би се чудили тој председниковој одлуци! Али је свакако. Стано Ускоковић после своје смрти био повод за неслагање и разилажење југословенских аутомобилиста.

Још мање је била намера пок. Ускоковића да завађа међусобно новине своје уже отаџбине, Црне Горе. Пошто су београдски листови из нама непојамних разлога посветили лок. Ускоковићу, иначе непознатом човеку, читаве ступце, то су црногорски листови следовали престоничким колегама. Али се тамо ствар није свршила благополучно као у Београду. „Социјална Мисао" из Никшића казала је за покојника да је у конструктивном смислу највећи човек

један холдинг за финансира-'