Narodno blagostanje

__Сграна 606

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 37.

srednje Dalmaciie. Pobolišanie privrednih prilika Dalmacije, u prvom redu podizaniem industrije i prometa stranaca, озјеiiti se i na novčanim zavodima toga kraja. Pučka trgovinska banka, obzirom na svoju agilnost i na SsVvoič, vodstvo može očekivati, da će ona u prvom redu osjetiti to pobolišaHie prilika i da će onda biti u mogućnosti, da privredi SVOJE sredine stavi na raspolazanie znatno veće iznose, nego Što је io sada slučai. Jer za fililaie novčanih zavoda sa centralom van Malmaciie vlada uvjerenje, da oni uloške ne plasiraju kraju gzdie su ih sakupili, nego da ih dirigiraju svojim сештаlama za finansiranje većih podhvata.

ЦЕЉСКА ПОСОЈИЛНИЊА Д. Д., ЦЕЉЕ

(Организација новчарства Словеније битно се разликује од новчарства у другим крајевима наше државе. У ирвом реду упада у очи веома малени дрој акционарских банака. Читава Словенија са својим милионом становника нема толико банака, колико два већа среза Србије или Војводине. Али има Словенија развијено задругарство, код којега је концентрирано уложака за преко милијарду динара. Поред тога свака већа варош Словеније има и своју комуналну штедионицу. Све те комуналне штедионице имају уложака преко 800 милиона динара. Према томе Словенија, ма да има највише уложака, има и најмањи орој акционарских банака.

Словенија има три велика новчана завода. Љуобљанску кредитну банку, Кредитни завод и Задружну господарску банку. Сва три завода имају своју централу у ЈЉубљани и осим кредитног завода подржавају филијале по Словенији као књ ван Словеније. Поред та три завода има Љубљана још неколико мањих банака, а остала Словенија једва да има пола туцета новчаних завода акционарског типа.

Међу највеће словенске заводе на акцнонарској бази после три споменута љубљанска завода налази се Цељска Посојилница. Основана је још 1881. године а садашњу форму узела је тек 1923. године и показала је брзи развитак. Данас већ има и филијале у Марибору и Шоштању. Интересантно је, да један завод из Цеља подржаје филијалу у Марабору, макар је Марибор економски а до пред пар дана нв управни центар северног дела Словеније, дотично бивше Штајерске. 3

Повишење дионичке главнице на 5 милиона динара уследило је концем 1927. године и то претежним делом валоризацијом инвестиција, у првом реду непокретности, којс припадају заводу, а мањим делом уплатом у готовини.

Макар у Цељу постоје филијале загребачких и љубњанских банака, Цељска Посојилница доминира положајем и ужива велико поверење. То се види и по знатном износу уложака, поготову ако их упоредимо са висином дионичке главнице. Ранијих година темпо пораста уложака био је много већи него прошле године. Опште привредне прилике прошле године деловале су лоше и на формирање уложака код словенских новчаних институција, макар је Словенија још најбоље прошла. Јер она је у све већој мери упућена на индустријску производњу. У погледу привреде она :е, осим сточарства, пасивна па исход жетве на њену привредну структуру нема тако пресудну улогу као што је то случај у источним деловима државе. Међутим несређене полиаичке прилике другог семестра прошле године одразиле су се н на притицају уложака. Свет је више тражио пласмане, који су пружали бар неке реалне сигурности.

Биланса за три последње године пружа следећу слику:

Актива: 1928 1927 1925 Благајна 2.684. 2.169 1.310 4:613

Банке (потраживања) 8.247 24.520

"Ефекти 2.189 801 2789 Менице 9981. 8181. 4212 Дужници 59.313 55.439 35.822 Некретнине 8,909! 43.377 213 Пасива:

Главница 5:000:. „5.000. 2500 Резерве 3.016 2565 1.295 Улошци 73.241 71.613 64.459 Добитак 1.088 989 857 Укупно 87.977 83:996 69.114

'

li Ако упоредимо пласирање властитих и поверених

средстава 1920: године и 1928. године видимо велику разлику. Године 1926. преко једна трећина свих средстава била је пласирана код других новчаних завода, што је значило велику ликвидност и немогућност да се та средства боље пласирају. Прошле године та потраживања су износила само једну шестину потраживања код банака 1926. године. То донекле показује напетост новчаног тржишта као и могућност, да се средства добро пласирају и мимо новчаних завода. Потраживања на конто коренту порасла су услед тога од 35 на 59 милиона а менице од +4 чак на 9,2 милиона, дакле на више него двоструко.

Код других активних позиција нема битне промене, осим код непокретности које су валоризацијом исказане са знатно већом вредношћу. Но ипак њихова прометна вредност знатно је већа.

Већ смо нагласили како је код уложака прошле године био успорен пораст. Нити 2 милиона димара према 7 милиона 1927. године. Но то је једна опћенита појава преко које морамо прелазити.

Рачун губитка и добитка пружа нам следећу слику:

Добитак: 1928 1927 1926 Камати 2952. 2.330. 2.006 Провидба 430 500 456 Куће 191 143 19 Губитак:

Управни трошкови 1.484 1:555 1.231 Порези 232 362 588 Отписи на некретнинама 65 65 4

Интересантно је, ма да је обим послова све већи ни већи, што се најбоље види из коначног износа биланса, да приходи на каматама и провидби бивају мањи. То треба приписати тенденцији спуштања каматне стопе, која је у Словенији особито јака. И како је темпо спуштања каматњака био јачи од темпа пораста уложака, дотично могућпост пласирања повере. их средстава, приходи су мањи. Но исто тако опали су и пасивни камати, макар су улошци па и за мало порасли. Тако се је крајем крајева ипак могао добити један већи чисти добитак.

Словенији прети опасност губитка самосталности једног њеног водећег завода. Кредитни завод имао би ући У састав Југословенске удружене банке. У том случају би на треће место словенских новчаних завода дошла Цељска Посојилница.

Сви су изгледи, да ће се Цељска Посојилница временом развити у један јачи провинцијални завод, у колико =“

она једног дана не падне жртвом које фузије. За сада нема изгледа јер је сав капитал у локалним, здравим рукама.