Narodno blagostanje

19. октобар 1929.

— Оставка д-0 Рајша, гувернера Аустријске Банке. У прошлом броју јавили смо, да је гувернер Аустријске Банке д-р Рајш оглашен од једне стране јавности за кривца кризе у Хипотекарно кредитном заводу и да је тражено, да се повуче на одговорност. Према најновијим вестима д-р Рајш је ноднео оставку.

— Пољске банке повисују своје главнице. Банка пољских индустријалаца, која се је недавно фузионирала са Хипотекарном банком у Варшави и која има капитал од 3 милиона злоти, повисује своју главницу на 7 милиона злоти. Осим тога, банка је недавно повећала своја средства продајом једног имања за 1,6 милиона злота. — Банка Амероконски је повисила свој капитал од 5 на 10 милиона злоти. Како се јавља из Варшаве, то ће у кратко време и друге банке приступити повећању властитих средстава. · Тако се воде преговори о фузији између Варшавске комерцијалне банке и Енглеско-пољске банке.

— Благостање у Сев. Американским Државама. Према службеним статистичким податцима американског министарства финансија има 26 милиона американских породица следеће годишње приходе: МАНА

мање од 25.000 1,754.000 6.6 од. 25 до 50.000 10,304.000 38.5 од 50 до 125.000 12.428.000 46.8 од 125 до 250.000 1,754.000 6.6 више од 250.000 314.000 122

— Амерички капитал за наше хотеле. Како јавља Југословенски Лојд, допутовао је из Беча г. Гордон Шмит, заступник американских интересената, са намером, да затражи концесију за подизање четири велика хотела у нашој земљи и то по један у Сплиту, Котору, Дубровнику и Сарајеву. — Промене у Извозној Банци. Г. г. Аца 3. Поповић, председник управног одбора Извозне Банке и д-р Влада Т. Марковић, потпредседник, поднели су оставке. За пред: седника је изабран г. Милан Јовановић, а за потпредседника г. Јова Маричић. Г. д-р Марковић дао је оставку и на положај главног директора. До даљег заступаће га г. Све: тислав Јелић, директор.

ИНДУСТРИЈА

— Новина на нашој морској обали, Наша влада је поручила у Немачкој на рачун репарација један док за оправку и градњу поморских бродова. Како се јавља, тај је док сада дограђен те ће се ускоро одпремити у Тиват, где му је одређено место. Носивост дока износи 700 тона па ће према томе моћи примити на оправку и доковање бродове највећих димензија. Док је најмодерније конструкције. Састављен је од трију мањих докова, који се могу употребљавати сваки за себе тако да се могу узети у оправку три мања брода или једног великог. Грађење дока трајало је пуне две године.

= „Обзор“ јавља, да ће Нашичка творница танина и паропила, како се то чује у пештанским берзанским круговима, делити у овој години већу дивиденду но лани. Послови су се у току ове године ванредно повољно развијали па је према томе друштво подигло нове пилане и купи. ло нове шуме за експлоатацију.

— У Чехословачкој осниваће се већа хемичка фабрика боја што ће бити од велике важности за Чехословачку, која је досада била у потпуној зависности од иностранства. Иницијативу за подизање фабрике прелузело је друштво за хемичку и металургиску производњу, које располаже капиталом од 50 милиона чешких круна.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 609

ПОЉОПРИВРЕДА

— Пољопривредна школа у Београду. У Министарству пољопривреде спрема се оснивање задружне пољопривредне школе, која ће трајати шест месеци. Главна 3адаћа ове школе је стручна настава за функционере пољопривредних задруга. Са школом отпочеће се почетком но вембра.

— Делење селекциониране пшенице у Броду на Сави. У вези извођења закона о унапређењу пољопривреде биће у Броду раздељен вагон и по селекциониране пшенице. Пишеница је профилик-типа, а разделиће се међу сељаке с тим, да морају вратити исту количину од идуће жетве.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

— Нова предузећа: Тт. С. Х. Крамер д. д. у Карловцу мења име у тт. Звоно д. д. у Карловцу. Твртка ће се бавити још творничком израдом свих врста чарапа, трико-тканина и трикотаже. Дионичка главница износи 9250.000 динара а раздељена је у 1.000 дионица по 250 динара номинале. Као новоизабрани чланови равнатељства изабрни су: Волман Давид из Лодза, Јуделевић Макс из Лодза, Адолф Кон из Загреба и Јосип Кон из Загреба. — У Херцеговцу основано је „Дионичко друштво за трговину и индустрију“ на темсљу правила од 7. јуна 1929. Сврха је друштва подизање и набављање млинова, те осталих направа које мељу и пре-

" рађују житарице те куповањем, продајом и израђивањем

сваковрсног дрвета уз подизање пилана. Темељна главница друштва износи милион динара, раздељена у хиљаду комада потпуно и у готовом уплаћених дионица гласећих на име. Равнатељство састављено је од Петра Вацлава, индустријалца у Херцеговцу, Јарослава Навратила. директора Чехословачке банке д. д. у Загребу и Јосипа Петра, индустријалца у Херцеговцу. — У Загребу је основана „Пучка Штедиона" задруга за штедњу и вересију са ограниченим јемством. Седиште јој је у Загребу а основана је темељем правила од 27. септембра Сврха јој је подупирати штедњу и привреду својих чланова и давати им зајмове. Као чланови равнатељства уписани су: Шурмин Ђуро д-р, министар н. р. из Загреба, председник; Дежелић Бранимир д-р, адвокат из Загреба, потпредседник; Шимунец Светомир, архитект из Загреба, Гредичак Мартин, кућевласник из Загреба, Грегурић Петар. банковни чиновник у миру из Загреба, те као пословни равнатељ Грегурић Петар, банковни чиновник у миру из Загреба, Хапова улица број 13.

— Повишење главница и промене: Словенска банка д д. У Шиду повисује своју дионичку главницу на 500 хи-

љада динара, издавајући нове дионице по 100 динара по.

комаду. — Код твртке Ратковић и друг, продукција и трговина дрва на велико у Сењу, иступио је члан твртке Милан Прпић, индустријалац из Загреба, а као нови члан ступио је Милан Ратковић из Сења. Као прокуриста уписан је д-р Т. Булат из Сплита. — Покупска творница метала и кефа из сиркове сламе д. д. у Карловцу мења назив у „Хелиос, индустриско трговачко д. д. у Карловцу. Дионичка главница износи 250.000 динара раздељених у 2.500 дионица по 100 динара. Од тога је уплаћено 62.500 динара, а остатак ће се

уплатити касније. Као чланови равнатељства уписани су:.

Оскар Фрелих из Карловца, Самуел Матерсдорфер из Карловца те Максо Московић из Загреба.

— Ликвидације: Јадранска индустрија прута д. д. творница чепова на Сушаку, налази се у ликвидацији. а ликвидатор је Добровић Никола из Шушака. „Дрвиње" д. д. У Загребу ступило је у ликвидацију те позива све веровнике, да се пријаве. — „Творум“, творница уметничког покућтва д. д. у Осијеку, ступила је у ликвидацију те по-