Narodno blagostanje
Страна 610
зива сва веровничка друштва, да пријаве своје тражбине. — „Уранус“, творница плочевинастих и ковинских предмета др. 3. 0. 3. у Љубљани закључила је да ступи у ликвидацију. — Совјетска влада има намеру, како то јавља „Пти Паризиен" из Лондона, да оснује у Сибиру аутономну јеврејску републику. На обалама реке Амур, ставиће се Јеврејима на расположење 20.000 квадратних километара за колонизацију. Тамо сигурно нема Арапа.
— Промет странаца на Бледу је износио према службеним податцима у овој години, за време главне сезоне (од 1. маја до 30. септембра) укупно 17.000 (у прошлој години 13.100). Из наше државе је било 6.460 (5.250), из Немачке 4.520. (2.780), из Аустрије 2519 (2.296), из Чехословачке
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 37.
1972 и т. д. А у целој Словеначкој било је у току ове го. дине свега 80.000; странаца.
— Адриатик Оверси Корпорејшн. Према једној вести лондонског „Финаншел Њуса" основано је прошлог месеца акционарско друштво „Адриатик Оверси Корпорејшн"“, са седиштем у Лондону. Задатак новог друштва имао би да буде развијање трговачких и финансиских веза, на пословној бази, између наше земље и Енглеске. Међу оснивачима и акционарима фунгирају личности блиске „Југословенском' Лојду“, који је, као што је познато, креација Бабурице, Михановића, Петриновића и Банца.
— Руски листови јављају да је енглеско дрвно подузеће Липман Шалит закључило са совјетском организацијом за извоз дрва уговор, по коме ова има да лиферује у року од 3 године дрва за 11 милијарди динара.
РАИ и
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ОКТОБРА
у милионима динара
0 81. XJI|-I5. IX | 22; DC | 30: 19% ||| g. Xi s 1928. 1929 1929 1929 1929 5 у злату, сребру и страној | у | |B = монети“) · • -||1185.8| 1230.7| 1230,4! 1223,7| 1227.9 5 || у депоима на страни“=“) | 230.5| 282.7| 254.6) 281.7! 305.7 a укупно ||1416.3| 1513,4, 1485.0| 1505.4|1533.6 = || нарачуну курзне разлике || 702.9) 960.7| 963.9| 999.6) 1086.0 укупно | 2119,2) 2474.1| 2448.9) 2505.0| 2619,6 5 || на менице. · · | 1470.5) 1337.6) 1315.8/ 1323.9| 1340.9 =. || на хартије од вредности || 253,8| 265,9| 262,7| 266.7! 266.2 с = со укупно || 1724.3| 1603,5) 1578.5/ 1590.6) 1607,1 – рачун за откуп крунских 8 ;: || _ новчаница. . . . ·||1065.6] 985.6] 985.6| 985.6| 985.6 8 5 || рачуппривремене размене | 292,5| 227.8! 227.8! 227.8! 2278 #Е || по зајмовима на бонове || 2966,3! 2999.8) 2999.8) 2999,8! 2999.8 укупно || 4324,4! 4213,2! 4213.0) 4213.2 4213,2
Новчанице у оптицају .
5457.2/5596.2 | 5544.8| 5695.2) 5796.1
Држ. рачун прив. размене . 292.5| 227.8! 227.8] 227.8) 227,8 Потраживање државно по раз-
ним рачунима. 283.0! 159.6) 167.8! 123.8!] 131,3
2 5 || по жиро рачунина 251.3| 893.6| 906.3| 825.7| 897,1
85 по разним рачунима. 521.31! 171.3| 151.2| 199.4| 146,8
< укупно || 772.6|1064.9|1058.1| 1025.1| 1043.9
*) Y anary 94.2 мил.; у сребру 17.5 мил. у страној монети 0.3 мил. ##) Износ девиза у зл. динарима по законском прератном паритету.
За осам дана, од 30. септембра до 8. октобра, повећао се девизни сток Народне Банке за пуних сто десет и по милиона динара. То је један од највећих скокова у једној недељи. Пошто се за исто време повећало: државно потражиживање само за 7.5 милиона динара, по разним рачунима само за 18,7 милиона динара; а депозити по жиро-рачунима за преко СЕДАМДЕСЕТ милиона динара, то се може претпоставити, да је прилив девиза дошао преко акционарских банака, т. ј. ДА ЈЕ ТРГОВАЧКОГ ПОРЕКЛА.
То је најздравији извор девиза. Пошто је највећи део динарске противредности купљених девиза одобрен у жиро-рачунима, то се ни оптицај не би повећао у одговарајућем износу, да није било других околности, које су дејствовале повећавајући на оптицај. У истој недељи повећала су се потраживања Народне Банке по есконту за 16 милиона динара. То је такође дејствовало у смислу повећања оптицаја; тако да би се теориски оптицај имао повећати за читавих 127 милиона динара. Али како се државно потраживање повећало за 7.5 милиона динара, а по жирорачунима за 71.8 мил. дин., то би повећање требало да изнесе око 48 милиона динара. Оно међутим износи 100 милиона динара.
Разлика од 52 милиона долази отуда, што су смањена потраживања по „разним рачунима". Значи, да су државне установе подигле ту суму. Депозити на жиро-рачуну порасли су, као што видесмо, преко седамдесет милиона и достигли висину од скоро 900 милиона динара.
Оптицај новчаница износи 5.796 мил. С обзиром на чињеницу, да је шљиварска извозна кампања при крају, да је извезена огромна количина жита, да је пулзација економског живота врло жива, пораст оптицаја не би било ништа необично. Необични су велики депозити по жиро-рачуну. Они ће се свакако морати умањити, То ће допринети, да се оптицај и даље повећа. Али то неће бити национално-економски ништа штетно. КАО ШТО ЈЕ ТРГОВАЧКА ОПЕРА-
ЦИЈА С ИНОСТРАНСТВОМ НАЈЗДРАВИЈИ ИЗВОР МЕТАЛНЕ ПОДЛОГЕ НОВЧАНИЧНЕ БАНКЕ, ТАКО ЈЕ
ИСТО ТАЈ ИЗВОР ПОВЕЋАЊА ОПТИЦАЈА НАЈЗДРАВИЈИ. Он иде саобразно времену послова и развићу спољашне трговине, а ове две чињенице треба да буду главни
чиниоци новчаничног оптицаја.
Метално покриће, које већ од неколико недеља стоји врло повољно, и даље се повећава, Оно износи на дан 8. октобра: 45% ОД УКУПНОГ ОПТИЦАЈА НОВЧАНИЦА и
837% ОД СВИЈУ ОБАВЕЗА НАРОДНЕ БАНКЕ ПЛАТИВИХ ПО ВИЂЕЊУ.
Ју бњацнић ||| Шеленбургова број 7.
| |
Телеграми:
ШЕХОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37
ТЕЛЕФОН 5-78
~
CICA Dr Dr Z OZ IZ ДПЕТЕР amy Zi nr Io Ia.
A. Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ
Заступништво Београд, кнев Михаилов Венац 13-14
Иврађује све пројекте и шаље на вахтев своје стручне инжињере
смени миш аниш, МЕША, ШТА, "ЕА e
Загреб ||
Рачкога бројг . ||
Телеграми: .
ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА БЕОГРАД ШКОДА = Вагреб ||
Телефон 41-97
—.