Narodno blagostanje

Страна 620

Италија се осилила у Хагу, и сад, пошто је тамо врло добро прошла, — гледа да у Паризу прописно уреди Малу Антанту.

Целокупна ситуација је у рукама Француске, савезнице Италије у репарационом питању. agrar rar д натера беслиЕеНштЕ аи теиЕа Недеља ће имати пет дана и сваки ће човек имати

своју недељу

У животу рускога народа било је за ових 12 година врло много необичног, интересантног и ретког, али је =азиниавштиш та ==== Најновија реформа, коју кзводи руска влада, нешто ново у историји света, с чему нигде ни код једног народа ни трага нема и што представља, према обичајима целокупног цивилизованог света, нешто одиста револуционарно. У Русији се укида недеља од седам дана и уводи недеља од пет дана. Академија наука добила је налог, да изради нов календар на бази петодневне недеље, али да тиме не мења ништа на астрономској години, која данас постоји.

Пети дан је дан одмора, али не у виду празника, — и празници се укидају. Сваки човек има право да не ради петог дана, а тај је дан недеља за оне, којима је пети дан од како раде. Остали имају обичан радни дан тога дана. Тако ће бити свакога дана по некога, коме је тај дан „фајронт“, недеља.

А радњер За радње нема у опште недеље. За њих има свега четири празника у години (познати совјетски народни празници). Предузећа раде непрекидно, у колико не владају изузетни случајеви. Има подузећа која су обавезна да стално раде, као кафане, ресторације, — што је са свим појамно, пошто је сваки дан радни дан за четири петине народа. PO |

Мера је и сувише оригинална, да би се могао да одмери у напред њезин домашај. За радника је ствар непромењена. Он ради исти број часова т. j. онолико, колико је радио кад је недеља била четрдесет радних часова. Не зна се на пример шта ће бити са школом.

Али је лако и могућно, да овај систем рада испадне бољи. То је и формално кидање са старим заветом. До сада је човек радио онолико дана, за колико је Бог створио свет. Шест дана ради, казао је Бог. Сад Руси кажу, четири дана ради, пети се одмарај! аватар ветееветеиритии ен ри nr pr im

Чехословачка је друга држава у Европи (после Аустрије), којој је успела фактичка стабилизација домаће валуте (1923). Чекала је шест година са законском стабилизацијом. То се ишчекивање не мсже ничим да правда, — ни максималном предострожношћу. —- Ових дана донели су сви европски листови извод из предлога закона чехословачког, који се еуфемистички назива увођењем златног важења. У том се пројекту утврбује метална садржина чехословачке круне на 44,58 милиграма чистога злата, услед чега паритет према долару износи 33,75. Укупно покриће целокупног оптицаја као и свију жиро-обавеза не сме бити мање од 25% у 1929. год. 30% до краја 1930. године, а 35% до краја 1935. године. Најмање половина покрића мора бити у злату, а највише једна половина може бити У златним девизама.

Према томе у првој години оптицај не сме бити већи од осмоструког износа злата у банчиним трезорима.

Уводи се конвертибилитет новчаница, Тт. ј. банка је обавезна да исплаћује новчанице звечећим златом, али само у случајевима, кад презентиране новчанице представљају најмање 12 килограма злата. Друго ограничење конвертабилитета лежи у пропису да банка може хонорисати новчанице и девизама, по своме нахођењу. Даље се про-

Законска стабилизација чехословачке круне22

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 58.

писује, да ће обавеза конвертабилитета док ступи на снагу тек после једне нарочите уредбе, а по споразуму с банком. То исто важи и за обавезу банчину да купује злато по утврђеном курсу. Овим је прописом потпуно суспендован конвертабилитет, тако да нам у опште није јасно, чему служи овај законски пројект. Он има само академски значај, представља само програм законске стабилизације, али извођење одложено је за неодређено време.

Између Енглеске и Аргентине закључен је оригиналан уговор, који нас јако подсећа на блаженопокојне компензационе уговоре после свршетка светскога рата. Енглеска отвара Аргентини кредит од две милијарде триста милиона динара који ова може црпети само у роби, али бирајући слободно лиферанте, путем лицитације, или на који други начин. Рок овоме кредиту је две године. Аргентина исто тако отвара кредит у истом износу Енглеској, који ова такође може повлачити У Роби, — наравно у пољопривредним производима. Аргентина ће се одлично послужити овим кредитом. За потребе својих јавних радова, нарочито железница, док је мало вероватно да ће Енглези од тога чинити употребу, а из разлога, што они имају јефтинији кредит, кад је по: требно да купују храну на страни па и у Аргентини. Излази дакле, да кредит даје Енглеска Аргентини. Не зна се дали ће држава сама дати тај кредит или, поједини индустријалци који буду лиферовали уз државну гарантију. У сваком случају то преставља велики напор Енглеске владе у правцу извоза индустриских артикала.

Оригипалан начин борбе о светско тржиште

панела виса |C OE]

авина are mm) mr ra — о = 0 O ver TT e JednOm шљеабота ттинејагсуа.

finansiia bilo ie pozivom na Dropise novog trošarinskogz zakoпа шугфеп Копшсепаћ таиstrijske produkciie špiritusa. Џkupni kontigenat utvrdien jie na 70.000 hektoliter stepena, a bio је родјеђеп па 12 родигеса. Мајуе«! је kontigenat imala fabrika Vladimira Arka sa 11.100 hektolitara. Zatim dolaze po 9.700 hektolitara Petar Teslić, Sisak, Hiršl, Tuzla i tvornica šećera Červenka. Sa 7.000 hektolitara dolaze Mayer iz Savskog Marofa kod Zagreba i Tvornica špiritusa u Brčkom. Ostali dolaze sa manjim kontigentima, već prema produkciji koju su imali poslijedniih godina.

Ovih dana geg. Arko i Teslić kupili su od Unionbanke sve diomice Tyvornice špiritusa u Brčkom, kojia ima kontigent od 7.000 hektolitara. Novi vlasnici ne namjeravaju tai kontigent iskoristiti u rafineriii u Brčkom; ta rafineriia порсе ргеstale raditi špiritus i sada traži drugo zaposlenje. Vlasnici tvornice njen kontigent podielili su izmediu sebe. Po tome Arko i Teslić imaće u buduće po 3.500 više hektolitara nego do sada. Tako će 'Arko imati 14.600 hektolitara a Teslić 13.200.

Interesantno je, da na od tri od tih 11 tvornica, a kole se nalaze u Zagrebu ili u njegovoj blizini, otpada 34.800 hektolitara ili skoro polovina. Po tome Zagreb će produciratt! polovinu čitave produkcije špiritusa.

Kod ove operacije naibolie ie prošla Union banka, koja ie vrlo dobro prodala dionice Tvornice špiritusa u Hrčkom, pogotovu kad niie imala namjere da svoju pažnju posveti I fabrikaciji špiritusa.

Kupo-prodaia kontigenata produkciie špiritusa

|C ej таван лас

ЧИТАЈТЕ И ШИРИТЕ

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“