Narodno blagostanje

26. октобар 1929. ~

Ерт ЛЕ ЕИНЕВЕ НЕ БНЕИ ПЕН РМ.

Има много година, како нисмо имали овако благу јесен. Воће по други пут цвета, а У Београду су цветале љубичице. Дрвеће је још пуно лишћа, које је тек почело да жути. Тиме је година 1929. хтела да врати сиротињи оно што јој је нанела штете. у федруару и марту. Од тога је било и невоље. Једна је због сувише тврде земље, тако да сељак није могао да пооре; и друго што је сувише мала вода, тако да је водени саобрабај паралисан. Последња киша изгледа да је прву невољу отклонила, тако да је остала само још невоља ниске воде за саобраћај. Ни Бог не може целоме свету намесити холача. - ;

Свротињска јесен

SC"

Pre kratkog vremena podnelo ie predstavku nadležnim vlastima »udruženie vinara, rakidžijia, biftedžiia, prodavaca užičkih proizvoda i delikatesa« protiv pravilnika o gosfionicama, kafanama i ostalim radniama alkoholnih pića od 15. iula 1925. god. izmenama od 28. novembra 1926. godine, kojim se članovima ovoga udruženja zabraniuie, da mogu imati ma kakvu priliku za зеденје и svojim lokalima; gosti se mogu služiti samo u stojećem »stavu«. U predstavci se kaže, da ie to dovolino da odbije mušteriiu, drugim rečima, da ie izbila privredna kriza i kod ove do sada naiprosperniie privredne grane, naročito u Beogradu. Udruženie vinara i t. d. diglo ie dakle rukavicu bačenu mu od udruženia gostioničara i kafedžiia. Sad nastaie tako zvana borba izmedi esnafa. Zmiia na zmiju udarila.

Pošto pomenuti pravilnik niie obiavlien zaiedno sa moijvacilom, to ne možemo znafi, koiim je razlozima on diktovan: da li anti alkoholističkim, ili higijenskim ili čisto Obzirima na zostioničare i kaledžiie, koi su mnogobroiniii pa sledstveno i iači. Higiienski ie svakako dobro da čovek piie i uzima meze stojeći. To bi se moglo preporučiti čak i kafedžilama i gostioničarima. Možda nema varoši u svetu, u koioi se narod tako grozno goji, kao u Beogradu. U pogledu socijalno-političkom u borbi protiv alkoholizma teško da bi se moglo što god postići naredbom o sfajaniu: kad se čovek reši da se napije, on ie gotov da se pruži i na zemliu kao раз. U ostalom ima naroda koji su se u ležećem sfaVu propisno napiiali: stari Rimliani i Turci. Mi se nećemo naravno meсан и borbu ta dva bliska esnaia, ali ne možemo, da ne konstatuiemo sledeću činienicu: od kako ie uveđeno stojeće posluženie u bifeima i rakidžinicama, od to doba se vrlo često može da čuie iz tih lokala oko iednog časa po podne tako lepa sevdalinka, da bi mceraklia zalepio pevaču hiliadarku na čelo.

Sociialne pikanteriie

Г. Јулиус Гембеш, нови министар војни у Мађарској, дошао је на то место, пошто је мађарски народ извршио акт — незахвалности према графу Чакију, који је дотле вршио ту функцију. Граф Чаки није могао мирно да посматра, како нежна кожа и осетљиво тело мађарског војника спава на сламарици. Мађарске државе најпреча је дужност да подигне конфор војнику у касарни, јер од конфора зависи његово расположење за извршење националних задатака. Тога ради одлучио је племенити граф да избаци сламарице и место њих уведе мадраце. Енергично и одлучно изводио је он ту своју намеру. Једнога дана сазнало је мађарско јавно мнење, да је једна фирма добила налог да изради велики орој мадраца за касарне, а да за ту набавку није била расписи-

Народи су незахвални

ПЕЛЕ АНУ ЕЕвор 222 КПРРИЕ ЕНИ 22254 ТОНУ Sira si

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 619

вана лицитација. Опозиција је подигла огромну ларму, очигледно у дефетистичкој намери, да се омете прелаз мађарског војника са сламарице на мадрац: Министру су импутирани корумптивни мотиви у тој поруџбини. Увребен оваквим незахвалним држањем опозиције граф Чаки је поднео оставку, у којој каже, да одступа као жртва не. захвалности. , :

Ужичани подижу увек споменик на смрт осуђеноме и стрељаноме за злочина дела, на коме се налази стереотипан натпис: „погинуо од душманске жандарске руке".

У Паризу је запело! 15. новембра треба поновно да се састане Хашка конференција ради проучавања и ратификације одлука, које имају донети разни стручни одбори, који раде у Паризу. Ма колико да је рад одбора поверљив — све се чешће могу читати у страним листовима вести, да је рад у свима одборима на. ишао на мртву тачку. |

То не би било ништа чудно, рад у одборима је друго погоршано издање Хашке Конференције. Погоршано у толико, што се једина правична влада — енглеска — дезинтересовала; док је Италија, која је већ играла врло важну улогу у Хагу, готово пресудан фактор у Паризу — захваљујући Французима. .

Ли«хвидација прошлости али о чијем трошку»

У Паризу имају да се реше сва питања, која су у вези са репарацијама, а међу њима су најважнија за нас: репарациово дуговање Аустрије, Мађарске и Бугарске и дуговања Југославије, Чехословачке, Италије, Румуније и Пољске за јавна добра, затечена на додељеним им деловима непријатељских држава.

У напису „Источне Репарације"у броју 33. нашег часописа, од 21. септембра, ми смо изложили стање тог проблема. Аустрији је одложено репарационо плаћање за много година, Мађарској и Бугарској такође за највећи део.

Ове су државе пошле у Париз са тезом, да су неспо: собне за даље плаћање репарација. Свакако да им није лако, нарочито последњим двема, које су аграрне земље. Изгледа да су државе повериоци вољне да им изађу на сусрет.

С тим у вези стоји питање дуговања држава наследница за уступљена добра. МИ по уговорима о миру, н по Дозовом плану та се дуговања држава наследница имају компензирати са њиховим репарационим потраживањима.

На репарациона потраживања може се применити она прича о зајечарском попу, који је урезао слово „и“ на горњој велији сира у качици, да би контролисао да ли га краду. После извесног времена поп је нашао: „ваистину, слово иже, али је сир био све ниже". И репарације постспено ишчезавају; данас репарациона дуговања укупно не износе ни десети део суме из 1919. године. Тако мора да буде и то је једини начин за умирење Европе. Али док репарације ишчезавају, дотле дуг држава наследница за услупљена добра као да расте. Данас већ целокупно потраживање наше државе по основу репарација не износи толико, колико Талијани процењују вредност добара хоја смо ми примили од Аустро-Угарске. Има држава које сматрају да би право било, да ми више платимо на име примљених добара, но што имамо да примимо на име репарација. Изгледа да је тога мишљења и Италија.

Из тих разлога је рад одбора у Паризу наишао ка мртву тачку. С једне стране се тражи редукција источних репарација, а с друге се противстаје захтевима, да се смањи и вредност уступљених добара.

|i | |