Narodno blagostanje
9. новембар 1929.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 641
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
БАНКАРСТВО
— Бугарска Народна банка издавала је пре рата заложнице као и наша Управа Фондова. Под притиском поверилаца а пред закључењем једнога зајма, бугарска Народна банка морала је да се обавеже, да валоризира своје 46% заложнице од 1902 године. Квота валоризације износи 42% од предратне вредности за све обавезе које да: тирају од новембра 1928. год. па до новембра 1929. год. 47% за скаденције од маја 1930. до новембра 1982. Затим скаче по једној скали тако да износи 1004 после новембра 1948. Али је Бугарска изјавила да неће плабати оке обвезнице, за које сопственици не могу доказати, да су биле у њиховој својини пре 8. августа 1929. године. Скаденције пре 15. нов. 1928. у колико нису застареле — плаћа у чехословачким крунама. |
— Већ је између немачке НЦаревинске банке и бугарске Народне банке, постигнут споразум за жиро-саобраћај. Према томе имаоци жиро-рачуна код једне банке могу диспонирати путем жиро-налога код друге.
— Француска Привилегисана хипотекарна банка Стеди Бопсјег де Егапсе, један огроман завод, коме је слична наша Државна хипотекарна банка, отвара 4. новембра упис за 500 милиона облигација по 1000 франака, коју ће суму употребити 60% за сувоземне хипотекарне кредите, а 40% за хипотекарне кредите на бродове. Облигације носе камату од 5%, а емисиони курс је 995 франака. Рок отплате је 30 година, извлачење алпари. Пре рата је овај завод емитозао облигације са ЗА. Камата од 5% показује, како јен у Француској, у пркос обилности капитала још увек ви-
сока камата за дугорочне кредите. Свет још увек сумња
у консолидацију Европе. 30. септ. износила су хипотекарна потраживања овог завода десет и по милијарди франака.
— Инострани кредити Пољској. Пољска државна пољопривредна банка примила је у последње време више краткорочних кредита од стране швајцарских и француских банака у висини неколико милиона долара. Ови су се
кредити одобрили путем редисконта и акцепата.
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
— „Обзор“ јавља, да је општина града Сиска примила понуду једног енглеског банкарског предузећа, према којој се општини нуди већи инвестициони зајам уз повољве услове. На ову понуду је управа града Сиска одговорила, да 10] је потребан инвестициони зајам од 4 милиона динара, а да за већи зајам нема ни одобрења ни покрића у годишњем прорачуну. Енглески банкари су одговорили, да не могу дати мањи зајам од 15 милиона динара и према томе је општина морала одустати од даљних греговора.
— Прорачун града Љубљане, Министарство финансија потврдило је ревидирани прорачун љубљанске општине за 1999./20.. годину који износи 44 милиона 8.970 динара. Осим тога је Министарство одобрило зајам од 4 милиона динара за проширење електричне централе, зајам од милион динара за проширење кланице и 300.000 динара за бескаматни кредит за градњу дрвених зграда за становање.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Светска пољопривредна криза. Стални привредни комитет Друштва Народа споразумео се са пољопривредним међународним институтом у Риму, да заједно израде списак пољопривредних експерата, које ће комитет позивати, кад се буду претресала питања која су од интереса за пољопривреду и институт, у дискусијама учествовати.
Због оштре пољопривредне кризе у врло великом броју земаља у свету, стални привредни комитет је одлучио, да за почетак идуће године сазове једну велику конференпију, на којој ће се проучавати то питање, а специјално производње и тржишта жита. На тој ће конференцији учествовати преставници 22. држава, међ којима је и Југославија. — У Њујорку је одлучено да се произвођачима пиенице одобре хитно зајмови од 100 милиона долара, и ако та сума не буде довољна, да се повећа.
САОБРАЋАЈ
— Ових дана предала је пристанишна власт у Хамбургу представнику Чехословачке Републике слободну зону на употребу. За спорне случајеве одређен је изборни суд, предвиђен уговором о миру, састављен од једног чехословачког и једног немачког судије, а под председништвом енглеског конзула Оливера.
Управа зоне у погледу саобраћаја са Чехословачком у рукама је чешког државног „Бродарства на Лаби“. Чехословаци намеравају да отпочну са израдом своје слободне зоне у што краћем времену.
— За проширење нозосадске железничке станице одобрила је дирекција државних железница у Суботици кредит од 45 милиона динара.
— Брига чешке владе око извоза шећера. Као што се сазнаје, чехословачка влада снизила је за 50% лучку тарифу — Јадранску тарифу — за превоз шећера израђеног у Чехословачкој за Трст и Ријеку. Овогодишња производња шећера биће у Чехословачкој ванредно велика и надмашиБе све досадашње: 112 фабрика и 41 рафинерија је запослена око прераде шећерне репе.
ИНДУСТРИЈА
— У Пољској се води све оштрија борба око концесије за електрификацију земље. Сад леже код Пољске владе 5 понуда. По најновијим вестима Хариманова понуда није одбијена, већ ће бити изнесена у новембру месецу пред привредни савет. Изгледа да влада намерава да исцеди што повољније услове од Харимана, и да њему да концесију.
АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ
—_ Шведски жижички трест Кригер и Тол повећава своју главницу, поводом зајма одобреног Немачкој, на тај начин, да се изда 110.000 нових акција „Б“ по 100 шведских круна. |
ЛИЦИТАЦИЈА ЗА ИСТОВАР И УТОВАР УГЉА
Дирекција Трамваја и Осветлења расписује прву јавну усмену лицитацију за истовар из вагона 4000 вагона угља код „Шарана“ и утовар 8000 вагона угља у трамвајске реморкере код „Шарана“ и на „Дунавском Кеју" на дан S: новембра 999. rojaHe y 11 часова пре подне у Дирекцији.
Лицитанти морају положити кауцију у готовом новцу од динара 10.000.
Кауција се полаже најдаље до 10 часова пре подне, т. ј. пре лицитације.
Услови се могу добити сваког радног дана од 5—:12 и 3—6 часова по подне у Економату Дирекције Трамваја и Осветлења.
Из Економата Дирекције Трамваја и Осветлења ДБр. 99322 од 28. октобра 1999. године у Београду.