Narodno blagostanje

Страна 646

Zagrebačka Berza

Devizno tržište. U ovoj ie nedelii devizni promet znatno Veći, pa ie iznosio oko 75 miliona dinara — prema 54 miliona u Dprošloi nedelji. Interesantno ie, da je faktični promet na berzi iznosio samo: oko 40 miliona dinara, dok su ostatak kompenzaciie- unutar pojedinih banaka.

Naiveći dio iefektivnog prometa pokriven je po Narodnoi banci, koja :ie dala u tom razdobliu za preko 30 miliona dinara deviza, pa je redovito intervenirala u svim devizama osim i devizi Milano, u koioi ie potreba bila uviiek pokrivena privatnom ponudom.

„Oscilaciie tečaieva bile su minimalne, a uzrokom su im bile promiene na mediunarodnim tržištima.

Tržište dionica. Poslovanie dionicama novčanih zavoda, Које 5 ioš nedavno pokazivale tendencu neke čvrstoće i većeg interesa, bilo ie mrtvo, tako, da na iednom berzanskom sastanku niie pao niiedan zakliučak. Nešto su više prometane dionice Praštedionice, koje su u kratko vriieme naglo porasle na Din. 900.—, na kojem su se tečaiu ustalile. Za dionice Narodne banke nema na zagrebačkoi berzi naročitih interesenata, pa su položeni tečaievi novca i robe samo odraz beogradske berze.

Za industriiske dionice vlada ioš slabiji interes, pa u koliko uopće dolazi do prometa, zakliučuin se samo arbitražni papiri. — Od industriiskih papira bile su naiviše prometane dionice Šećerane uz tečai izmediu Din. 400 do 410, već prema situaciii na praškoji berzi. Takodier ie bio nešto veći interes za dionice Slavoniie, koje su se ustalile na tečaju od 135.

Od pomorskih papira bio је veći interes za MRaguseu, koia ie porasla na Din. 430.—, kao i za Jadransku plovidbu, koja ie zakliučivana i ostala konstantno tražena po 510, dok su dionice Oceaniie dalie slabe i bez interesa.

Državni papiri. 7% zaiam i Agrarci ostali su u glavnome nepromienieni uz veoma slabi promet.

Ratna Šteta se ie tokom tiedna postepeno učvrstila, dok nije poslednih dvaju dana naglo poskočila na 425, a zatim na 430 za promptnu dobavu, a u odgovaraiućem отпјеги 1 72 pojedine termine. Tai ie nagli porast prouzrokovan naivećim diielom komunikeiom Poštanske štedionice o dalinjem lombardu obveznica Ratne štete i velikom tražniom.

Београдска берза

У току ове недење ситуација на девизном тржишту остала је мање више непромењена. Динар је на иностраним тржиштима остао непромењен а девизе су код нас, уз мале флуктуације одржале курсеве од прошле недеље. Обрт у девизама знатно је већи и износи око 38 милиона динара. Нарочито се много трговало у девизи Лондон, Цирих и Њујорк.

О развоју ренте ратне штете писано је У члапку „Светска берзанска катастрофа". Обрт је нешто мањи од прошле недеље и износи 5 милиона динара

Акције Народне банке нотиране су по 8.820; Београлске задруге 6.000—6.400; Извозне банке су нешто чвршће ногу, прошлој недељи и нотирају 720—780. Обрти су незнатни. |

Робно тржиште

На светском тржишту жита је у току ове недеље ситуација' нешто мирнија, а према томе цене су се врло мало промениле. Још увек постоје сви типични знаци једне бестенденције, али су колебања цена била у току ове недеље много мања но у последње време. Разлози леже у осетљивим рестрикцијама понуде.

Према добивеним вестима изгледа, да ће се американска владина помоћ овог пута брже реализирати, но

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 39.

што је то до сада уобичајно и да се је већ отпочело ломбардирањем американског жита — чињенице, о којима је било говора у ранијем извештају.

На сваки начин треба имати у виду, да су се залихе и довози робе у Ливерпол и Лондон у току последње недеље много повећали — а ова роба још није продата. За сада се са понудама још уздржи, али за како дугог. Даље вреди напоменути, да има Француска, која је до сада важила као пасивна земља, овог пута толико повољну жетву пшенице, да ће морати извозити вишак производње од око 7 милиона квартера. Увозне потребе жита износе за све пасивне државе око 90 милиона квартера, а до сада се цени за извоз приправљене залихе нове и стаpe робе на 110 до 115 милиона квартера. Даље: у Аргентини влада веома повољно време а нова жетва пшенице одпочеће идућег месеца. Досадашње стање жетве оцењује се веома повољно. Према томе није тешко схватити, да ће се бес-тенеднција још одржати и да ће се цене житарица на међународном тржишту морати још снизити. Свакако су европски интересенти веома резервисани.

Као код шшенице тако су код кукуруза и свих осталих житарица цене у попуштању. Код кукуруза је понуда, прекоморска и континентална, веома велика, код врло осетљиве конкурентне борбе између источно-европске и аргентинске робе. А у источно европској роби интензивно конкуришу Румунија, Мађарска и ми. НајоштриЈу борбу води Румунија, која има највише робе, и која цене својих понуда сваког дана снижава.

Интересантно је напоменути, да наши домаћи пасивни карјеви не показују никакав интерес за кукуруз, јер су се снабдели јефтинијом пшеницом -

На светском тржишту шећера је ситуација у току ове недеље опет веома неповољна. Цене су у опадању те су се на њујоршкој берзи снизиле за 7 до S поена према прошлој недељи, а бес-тенденција одржава се и даље. Ова последња беса тумачи се и у вези са катастрофом на њујоршкој ефектној берзи; свакако су цене свих најважнијих шећерних тржишта као што су то и Лондон и Јава знатно попустиле.

На тржишту памука превладава увек још лабава тенденција. Од стране прерађевинске индустрије стално се чује врло скептично мишљење, како су цене увек још прескупе, а произвођачи се жале, да су цене толико ниске, да је граница рентабилета већ прекорачена. Свакако је конзум веома резервисан. Од почетка памучне сезоне, која почиње 1. августа, купња инустрије је износила свега 2,4 милиона бала против 2,88 милиона бала у прошлој години. А видљиве залихе у овој су години (1. августа) за преко 250.000 бала веће но почетком прошлогодишње кампаније. Извешатј о стању бербе за 1 новембар, којега ће објавити американско пољопривредно министарство, за сада још није познат; а врло се тешко очекује, јер је значајан по развој памучних цена. Свакако је ситуација веома неповољна.

На тржишту угља ситуација се много мање развила, но што се то очекивало, и као што је то у јесени уобичајено. Енглеско тржиште је непрегледно. С једне стране морали су индустријалци дозволити извесне концесије ценама, да су робу могли продати, док се у другим крајевима, за набоље квалитете, постигло размерно врло добре цене, а по негде чак и нешто скупље. И континентални произвођачи јављају о слабој продаји, али се цена ипак још нису снизиле. Код нас је прођа као и производња угља веома повољна. )

На међународном тржишту кафе цене су се нешто умириле због вести о реорганизацији продајног бироа у Бразилији.