Narodno blagostanje

Не 634

не · стране, и кретање. депозита. по. жиро- рачунима с друге стране, доказују тачност нашев»тврђења, да се наш новчани оптицај налази у инфлацији.

"" Повећање куповне снаге динара није могло да ара: за'"последицу повећање куповне снаге нашега народа, јер је доходак у динарима, за највећи део нашег становништва (код сељака) много јаче опао, но што је скочила куповна снага динара. За трговце који раде за извоз, доходак је опао услед пада извоза. За 285 милиона динара је мање извезено у септембру него у августу. То је имало за последицу смањење обрта, а оно смањење дохотка. Увоз показује скок од 20 милиона динара, али прво, то је незнатна сума а друго, док се извозна роба уновчава брзо, код увозне робе може да прође и неколико месеци до уновчења.

Сем царине и неких трошарина, сви су државни приходи у смањењу према прошлом месецу. Опала је потрошња шећера, алкохола, вина (2) и пива. Код пива је пад потрошње катастрофалан, (од 99.000 хектолитара на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1.242). То долази отуда, ·

| ODOJ

што је'у септембру месецу ступила на снагу одредба, по: којој се кредитира трошарина.

Чак приходи од непосредних пореза пали су од 188 на 178 милиона. сд августа до септембра. Пораст код царина износи 12 милиона, а код сијалица, ракије, кафе је незнатан, Али је незнатан и пад државних прихода: код такса 4 милиона, код трошарине 11 милиона, код шећера 600 хиљада кг, код алкохола 8000 хектолитара, код бензина 120.000 кг.

Кад се цифре из септембра 1929. године упореде с онима из септембра прошле године, онда се види да су оне веће код већине. На основу тога може се рећи, да је сужавање послова, успоравање привредног пулса код нас у главном коректура сувише силног и наглог полета у августу месецу. Код месечних промена народног благостања могућно је, да се у месецу погоршања спреме јако побољшање или обрнуто. Није искључена могућност да је попуштање у септембру само једна станица за одмор, да народна привреда узима дах за нов напон. '

УУ АНИ Иви.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У Француској је отворена

Министарска криза у "министарска криза, за коју се

А Француској у напред знало, да ће да тра-

5 је дуже времена. То није о-

бична министарска криза, већ

криза преоријентације спољње и унутрашње политике Француске. ;

Картел левице добио је на изборима 1924. године већину. Он је 1926: године у јулу морао да уступи владу нанионалном блоку, не што је: изгубио већину, не што је изгубио поверење народа, већ више због тога, што социјалисти у саставу владе нису били еластични и довољно тактични, што. нису умели да за време финансиске кризе, која је осакатила француске капиталисте, повуку у позадину свој програм односно пореза на имовину. Француски капиталисти, упропашћени инфлацијом, поплашили се да им остатак имања не однесе тај порез, и изјаснили против картела левице. То је вешто искористио г. Поенкаре и образовао владу националнога блока. Ту су владу за све време подржавали најреакционарнији елементи француског парламента. Г. Поенкареу се мора одати признање, да његова влада није реакционарна и ако доста конзервативна, али је очигледно било, да ће десница, која је неуморно подржавала његову владу, тражити кад тад компензације. У осталом само је г. Поенкаре могао да оперише таквим деликатним инструментом: Г. Бријан, ма колико да је еластичан, није био дорастао томе задатку. Због тога је он отворио кризу. Он је био начисто с тим, да у Француској не може остати дуже влада, — нарочито кад је г. Поенкаре болестан, — која би искључивала левичарске елементе. ·

Блок левице није лака ствар. Он не може опстати без социјалиста, а за социјалисте је тежак задатак улазак У владу. Они би морали највећи део) свога програма“ да суспендују, јер Француска може бити социјална, али не социјалистичка република. Комунисти би узели. маха ако би социјалисти ушли у владу без резерве. Ако овога. пута не би дошао картел левице, може се сматрати влада. која би се сад образовала, привредном. DO левице је неизбежност у Француској.

Ми нисмо: пророци, али смо Иле лЕ | ROrabaja из

последњих дана. У броју 7 „Народног Благостања“ од 23. марта у чланку „Р. Поенкаре“ казали смо:

„Ултрадемократски покрет у Француској није толико идеолошки, колико економски. Француска је променила своју привредну структуру одмах после рата. Она се знатво индустријализирала. Половина њеног становништва живи од продаје свога рада (физичког и умног) и ту лежи снага радикално-социјалистичких група. Никада Француска неће више видети народну скупштину без јаког картела левице". А у броју 18. од 8. јуна, казали смо:

„Па ипак ће бити у међународној политици великих промена. Ми имамо на северу Европе Данску са социјалистима, у Немачкој социјалистичку коалицију, у Енглеској ће бити или сами социјалисти или социјалистичка коалиција. И у Француској се спрема покрет у лево, чак није искључена могучност под председништвом г. Поенкарса".

Malo kci тад пазе države finansiiski tako kuburi kao Osiiek. Pred nekoliko godina Droveo ic elektrifikaciju i 1тетаdio električni tramvai, a sve 12 iednog zaima u naturi sa dosta kratkim terminima dospieća. I svako pola godine, kad dospieva iedna rata, Osiiek muku muči kako će da iu namakne. Pregovori o zaimu vode se na sve sfrane ali bez rezultata. Raniie ie ispomagzala Gradska štedionica, koja ie skoro sve svoie uloške prepuštala стадзкој općini. Nu posliiednie dviie godine, priticai uložaka niie bio tako znatan, da se ie moglo podmiriti sve potrebe općine, pak sn poteškoće u općinskim financiilama bile ioš veće.

Ovih dana čitamo u osiečkim novinama, radosnu viiest, da je u posliiednie vrileme porast uložaka u gradskoi štedionici opet tako znatan, da će biti lako isplatiti sliiedeću ratu zaima, koji ie bio zakliučen za elektriku i tramvai. Po. tome linansiiske brige grada Osiieka odložene su za neko vriieme.

Mi smo već upozorili koliko ie opasno, gradske financiie tako usko povezati sa komunalnom štedionicom, da se mogućnost isplata dospielih rata zaimova dovodi u vezu sa porastom uložaka. A što onda, ako par dana po isplati zaima, nastane iz ma kojeg razloga povlačenie uložaka. Tko, će

Komunalne šteđionice i komunalne finansije

рт