Narodno blagostanje

9. новембар 1929.

листовима отворила полемика о заштити улагача и о питању државног надзора над радом једне банке, која руково· ди платама и уштедама финансиски слабо стојећих слојева.

· — Мајуебе banke na svetu. Naiveće banke na svetu imali su dugo vreme Englezi. Sada su ih amerikanci i u tomi pogledu prestigli. Fuzijom National City Bank, New York sa Corn Exchange Bank, New York, ova ie banka postala nalveća mediu naivećima. Interesantnosti radi donašamo pregled nekoliko naivećih svetskih banaka:

ukupna aktiva u milionima dinara

National City — Corn Exch., New York 135.060 Midland Bank, London 131.100 Lloyds Bank, London 118.560 Вагсјау 5 Bank London 104.880 Westminster Bank, London 89.490 Guaranty Trust Co., New York 88.350 Chase National Bank, New York 84.930 National Provincial Bank, London 84.360 Deutsche Bank u. Disconto Gesellschatt, Berlin 67.260 Contin. Illionis Bank i Trust Co., Chichago 61.560 Equitable Trust Co., New York 54.150

Ovi podaci ne potrebuiu nikakvog komentara. Mogli bi samo ioš dodati, da ima svih naših 740 banaka 20 miliiardi dinara ukupne aktive.

— Банкарка криза у Бугарској. О потешкоћама софијског банкарства као о ликвидацији Софијске банке ми смо раније већ јављали. Сада сазнајемо, да се је 14 банака софијског удружења банака изјавило спремним, да даду Софијској банци кредит од 13 милиона лева, како би се 50% квота малих штедиша могла одмах исплатити. Пош: танска штедионица купила је зграду Софијке банке за 21.5 милиона лева, па се је и на тај начин добило нове готовине, тако да ће се ликвидација моћи брзо провести.

— fauziia poljskih banaka u Americi. Dve naiveće poliske banke u Čikagu, Northwestern Trust and Saving Bank i Home Bank and Trust Co., Čikago, fuzionirale su se ovih dana. Novo preduzeće raspolaže kapitalom od 1.7 miliardi dinara.

— Varšavska komerciialna banka, koia ie, kao što smo mi to raniie već iavili vodila dugotraine pregovore sa AngloPoliskom bankom, zboz fuziie obeiu zavoda, ie sada sve Dpregovore definitivno dovela kraiu i izvršila ftuzilu. Kod obeju banaka su dosada paritetski učestvovali razni strani bankarski konserni kao Banka Comerciale, Banque de Bruxelles Harrimann, Hambros i druge. Nakon izvršenia fuziie biće u toi učešći znatnih promena, ier će u buduće Varšavsku komercialnu banku kontrolisati londonska British Dverscas Bank Itd.

— Sniženje poreskih tereta za inostrane banke u Španiii. Ovih dana obiavila ie španska vlada nov dekret, na osnovu kojeg se snižuiu porezi za filiale inozemnih banaka. Do sada ie iznosila minimalna poreza za inostrana bankarska preduzeća 3 pro mila od onoz kapitala, koim se radi u Španiji i 1 pro mil celokupnog kapitala bančinogz odbivši iznose, koli su investirani u Španiji. Ova poslednia poreza je novim deckretom ukinuta što znači osetljivo smanienie poreskih tereta. Tom odredbom ima španska vlada nameru, da olakša. priliv inostranih kapitala kao i osnivanie filiala većih inostranih banaka. Potreba po invensticionim kapitalima i dugoročnim kreditima u Španiji ie veoma velika — bilo od strane države, bilo od strane privatne privrede — pa su prema fome napori Španiolske vlade veoma razumliivi.

— Prema. našim iniormacilama potpuno su neosnovane vesti o luzilama Izvozne banke, Beogradske trgovačke banke, Opšte trgovačke banke i Mesarske banke. Ni jedna od ovih banaka za sada ne misli napustiti svoju samostalnost. Ni

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стр ана 661

ostale promene nisu momentalno povoline za takvu tranzakciju. HOBUAPCTBO

— IapHcKH eKOHOMCKO (DHHaHCHCKH JHeBHHK »L' IniorтанНоп«, У броју од 31. октобра, који је стигао у Београд у суботу, доноси на уводном месту чланак са насловом „Пад у Валстриту од септембра месеца“, у коме заступа асто гледиште, које смо ми изнели у напису „Светска берзанска катастрофа" у прошлом броју, на име: да је велика катастрофа на берзи у Њујорку од 24. окт. само једна етапа у обрту на ниже, који је наступио још 5. септембра.

— Моу ргаушик о 15рјабјуати роћађашћ поусашса Маrodne banke sadrži naivećim delom ranije donesene odluke upravnog odbora. Да delove novćanica ispod ijedne osmine ne daje se nikakva naknada, dok se punim iznosom isplaćuju novčanice, kojima nedostaju manji delovi. Tako ie maksimalno oštećenje u ovoji vrsti pohabanih novčanica predvidieno: za hiliadarke i stotinarke do 32 dela od celokupne površine, računajući okvir, i za sve ostalo do 16 dela. Banknote kojima nedostaju veći delovi isplaćivaće se prema iznosu očuvane Dpovršine. Procenu naknade u centrali Narodne banke vrši založno odelenie; kod filiala sam upravnik ili niegov zamenik. Naknada se isplaćuie odmah. Kod svih novčanica, koie se ne isplaćuju punim iznosom naplaćuju se fabrikacioni troškovi: za hiliadarke 3 dinara, za stotinarke 2, za desetice 1, a za Detodinarke 0,50 dinara. Za delove, koji iznose polovinu ili manie od polovine banknota, naplaćivaće se polovina od паpred označenih fabrikacionih troškova.

— Око организације француског новчаног тржишта, Под иницијативом Вапашџе де ! Union Parisienne, Bone се у Паризу преговори између главних француских банака о питању оснивања нарочите установе која би регулисала и подупирала париско дисконтно тржиште. Говори се о оснивању једног акцепт-завода по енглеском начину, код којег би имале да учествују све главне банке. Француска Банка са своје стране овај нацрт подупире, јер би оваква установа средила хаотичне прилике париског новчаног тржишта, које њену кредитну политику у осетљивој мери отежавају. Досадашњи преговори нису још довели до конкретних резултата.

— Кредити на њујоршкој берзи, који су износили 23. октобра о. г. 6,68 милијарде долара, износили су на дан 30. октобра 5,53 милијарде долара. Од овог износа отпада на њујоршке чланске банке, 2,06, на провинцијске чланске банке 1,02 а на остале новчане заводе 2,44 милијарде долара.

ТРГОВИНА

— Na berlinskoj produktnoj berzi vode зе pregovori radi menjania berzanskih notacija za brašno. Do sada ice bilo uobičaieno, da se za brašno od pšenice i raži utvrdiivao po jedan naiviši i nainiži kurs. Kod raznih tipova brašna, koje ie DOstiglo naivišu cenu, često puta se ie nalazilo brašno berlinskih velikih mlinova, ali ne uvek, i to ie često puta izazvalo dilerence u berzanskoj trgovini. Zbog toga su udruženi berlinski mlinovi predložili, da se za niihove proizvode uvede zasebna službena kotacija. Ali, kako se smatra da će ovakva zasebna kotaciia imati za posledicu niže cene, no što su najViši kursevi, to su se berlinski mlinovi, što ie potpuno razumliivo, opet desinteresirali na svom vlastitom predlogu. Berlinski berzanski sud 105 пце doneo svoiu odluku po ovom DItaniu. — Naiskuplie parče zemljišta u Jugoslavii. Čujemo, da le osiguravajuće društvo MRiunione adriatica kupilo imanie Braće Diurića preko puta »Ruskog cara«, gde je trgovina Vasić 1 Jocić po ceni od 14.000 dinara 2а 1 та. Ха 1.000 та р]аćeno ie 14 miliona dinara.

"To ie naiveća cena u Jugoslaviji,