Narodno blagostanje

Страна 678

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Број 41.

pom uloženi kapital. A bilo ie godina, da nije u opšte bilo ukamaćivahnia.

Srbiia ic bila dobro uslužena stranim brodarstvom iz razloga, što ie medi niima vladala konkurenciia. Čak i u doba, kad su nastali zapleti politički i ekonomski, izmediu Srbije 1 Austro-Ugarske, Srbiia ie bila uvek dobro uslužena, pošto se mediunarodne poteškoće. nisu prenosile na brodatstvo, i što је bilo drugih nacionalnih brodarstava, sem Austro-Ugarskog, koie ie bilo gotovo da priskoči, ako bi ioi prvo ofkazalo usluсе. За gledišta čisto saobraćainoz Srbila nije imala potrebu da osniva nacionalno brodarsko društvo. Srpsko brodarsko društvo osnovano ie više pod uticaiem političkim no ekonomskim. Ono ie delo idcele, kola ie sazrela u Srbiil devedesetih годта рго%јог мека. розје пештогтић Капа srpskome izvozu od strane Austro-Ugarske. Dogrdilo ie bilo i političarima 1 narodu to neprekidno šikaniranie tako, da je na kraiu {Ormiulisana lozinka, da se po svaku cenu emancipuie od Austro-

Agrarne banke iače učešće privatnog kapitala, nego što ie fo bilo u početku kod Brodarskog društva. I Brodarsko društvo niie bilo u staniu da u početku svog rada d4 dividendu, nego iu je uvek plaćala država. Pa ne samo to, već ie iedne godine država morala dati garancilu Narodnoi banci za zaiam ođ 1 miliona dinara učinienom Srpskom brodarskom društvu. Pod takvim se uslovima naravno nile moglo razviti srpsko nacionalno slobodno privatno brodarstvo. U tome se razlikuie Jugoslavija od Srbile, jer danas postoie, pored državnog rečnog brodarstva, ioš nekoliko čisto privatnih brodarskih društava. Istina dužina plovnih reka u Jugoslaviji ie mnogo veća, nego što ie to bio slučai u Srbiii, ali rentabilitet i posle rata niie ništa boli, nego što ie bio pre rata. Izgleđa da ie povremeno ioš nepovoliniii. Glavni predmet brodarskih društava u srednioi Evropi su polioprivredni proizvodi. Kađ naidie, naročito u Srbiii, Rumuniii i Madiarskoi, rdiava žetva, onda sva društva dolaze u krizu. Ta kriza ie vladala kod

ПА

11 ПТ» | |

а ве Пи

пе

III

||| Цу И АРА ИРА (ИРА u" Hi

| АТИ

за |

чаша четке чаша OTERA, NORT NOZSOEJA авечта мати, запавии чамреннив, ниша, манивеев чагртртаа чв ain МЕША, МЕР „ДРЕ ДРЕА ЈдасЕУ дезшериу „МаЛИЕЈУ amar lk ЈАЛ АНЕ аков „ПТРНЖЊУ „сиви Д-ШЉВУ длака „ДАДЕ МАНСЊИУ МЕЖЉЕУ

дал. масти

дмепељли ево ата, овалан "аса за, запева чепа мотоа, „тв! „литтш мршим“ даану еезетш! ZIG ay дат десету сна ди „АССИЛУ дЕЗЕОСР Длалир дАЛНАЉУ ИСКАР ЈугаШЊУ ДЛЕЛИЛУ ЈАСАН „ЗЛИ МР МАсРИИЈ Чаир, МРЕАЛИИЋА, ЧИ, "ОШТРА, ЧЕТИАЕИНА, чари, чира, Чиле, МРАКА, "ИВЕ,

„есетену дсрлшу Матиса, мати чеона, чаираон, Мале URIN Na ши маганит, ддстазиву пон алију „драчишти души ДОНУ „У.

асаслаањ чазпизиа, малене малшнинса зима Муни меда NEI Zen дзиаР дджњшу усишлу reku CDOT Kr raka

мр» i

мађ» Ун

ма ма III

1 Рава

ВЕТА

УТАИД ти

litiiI}iil

АТИ. |

ТВ

||}

i III

Ти

iii

Ili

| ПО

ЈИ ||} |li|| Ugarske na celoi liniji, Род етапстрасцот 5е газшпео ргеkid ili upravo svodienie poslovnih veza na minimum. Sleđstveno, izbecavala se upotreba Austro-Ugarskog brodovlia i onda, kad ie ono nudilo saobraćaine usluge i naipovolinije i najieftinjie. Ideia emancipaciie od Austro-Ugarske, koja je trebala da bude sredstvo održania i političke samostalnosti (јег se smatralo da će i ona biti ugrožena, ako se ostame i dalje u ekonomskoi zavisnosti od Austro-Ugarske) bila ie mati Srpskom brodarskom društvu. ~

Prvo Srpsko brodarsko društvo bilo ie akcionarsko društvo, ali ie to bilo forma; u stvari to ie bilo državno poduzeće, jer je najveći broi akciia upisala država preko raznih svojih ustanova (a naročito preko Klasne це), а drugo, zbog toga, što je država garantovala akcionarima dividenđu od 60%. Kao što vidimo, Srpsko brodarsko društvo ima Veliku sličnost sa Direkciiom za polioprivredni kredit i Privilegovanom Agrarnom bankom, samo s tom razlikom, što ie kod

ДАТУ мр аи не опире 4

ДА Ан ПИ ! 1

ОТАЊИИ Ив ве МАТ | |||

АЛА мар "аи

У АНИ

па

1 |

Пре

даваше ZOO ддтЕЈиЗ/ ЈЗШИЊЕУ ДЛАНУ шатла ШллЖтУ дале даштиу штиту дз мен“ уетттлу дрниту ИЛПЉНУ РШЕМАУ АРТ. een ere мачке, roze чари, маг, чараназе, чина, чавиита, чаванита, чедо, чаша, ХЕПЕА,

ШТА

osa чира, меванта числа. али, чи ИЛСЕЕА, Хавас лира МЕСТУ „зтШИУ дет Анти ДЕЕНУ ДЕКЛИНУ ДШЕШКУ „за АРРИШЕУ джвину дЕКШШУ cy azma AKO” AGU ZELE дашттгУ дати уда удана ткнвр халтица, чина, чинила, чисиилра Челшатиди, Чилинста, чапиЕла, Чаша. GLEN KI

}

аза засад Метел ЈЕЛЕНУ ШИ аеимЕ/ ДРЖЗНТУ ЈЕКУ Јули ди ЈЖАШАВУ (тла Ин ди „плаше „БЕШЕ, reverse oras eo ri PO ar" O чаши чавав мени, ЧИНЕ, ЕВЕ МЕША

ТА

У 1

УНИ 1

ШЦ

||}

АЛА О

ма i MliIINII

Плат

[53

ме ПЦ

Ап

ill КОПНО

4 ТАЈ

чи» |Ен

III IIIIMMNIR KRI, ПИ IM HMI sviju brodđarskih društava na Dunavu godine 1928/29, i bila ic tako oštra da je bilo opasnosti da padnu pod stečai. Zbog toga su izvesne države bile primorane da pruže pomoć nacioOnalnim rečnim brodarskim društvima.

Kod nas ie bila ista poiava, samo što kod nas državna subvencija niie oglašena za izlaz iz situacije, već luzioniranič sviju društava u jedno, sa državnim, pod auspicilama дгхауnim i stvaranie obrtnog kapitala od strane države. Veoma povolina 1929. godina učinila ie, te ie aktuelnost toga pitamia DOpustila. Izgleda da su svi brodovi ovce jeseni, pOtpuno 2аposleni. Brodarsko i bagersko A. D. iedno ie od naivećih privatnih slobodnih društava kod nas. Kao što sama firma kaže ono nije čisto brodarsko, već i bagersko. Prilikom osnivania imala se ta ideja, da težište padne na brodarstvo, ali da bagerstvo bude druga važna grana. Sreća je za poduzeće, što ie Od DOčetka stalo na dve noge. |