Narodno blagostanje

Страна 690

Наш народ у погледу националне свести је тако јак, да не подлеже ни највећим искушењима, а ових у Америци нема, па нема ни бојазни од однарођивања наших исељеника у Америци; макар остали без иједног свештеника, наши исељеници се ипак неће американизирати.

Што се тиче тешкоћа с којом је скопчан рад наших свештеника у Америци, довољно је да учинимо једно поређење, које ће показати, да није требало ни тим аргументом да се послужи г. епископ. Питамо, чији је рад тежи: да ли оних, који имају парохију у великим градовима богате Америке, где су на расположењу све могуће удобности, што их пружа цивилизација на највећем степену, или је тежи рад оних мученика, који пешке или на магарцу, по козјим стазама херцеговачког и црногорског крша, иду по малим селима своје парохије, да би вршили своју дужност и заслужили кору хлеба. |

Г. епископ као да заборавља економско стање нашег сељака, који би имао да плаћа пензије, које он тражи. Треба ли њега, Црногорца, да потсетимо на економску беду нашега села» Мвого би било за нашу сиротињу из Црне Горе и Јужне Србије да плаћа два бира: један за своје, а други за свештенике у Америци.

То би било у толико теже, што наше свештенство у Америци има богатије парохијане, па може мало више да остави за своју старост, него што је код нас могуће. Бер занска катастрофа, од чије последице се плаши г. епископ, није, или је врло мало закачила наше исељенике. Јер они не тргују берзанским папирима. Њихове уштеђевине освгуране су на уложним књижицама Ђанинијеве и других американских банака.

Наш народ толико полаже на верске обреде, да увек добро плаћа радње обављене при обредима, само ако има од чега. Несумњиво је пак, да је куповна снага наших исељеника у Америци доста јака, па мислимо, да су и прихода наших свештеника у Америци толики, да не само да могу да живе, него да и своју будућност могу лепо да обезбеде.

Џ ргефргобот бгојц допећ зто

Odložena emisija akcia Transamerika Korporeišn

podanicima u Americi, od strane šefa slovenske sekciie DianinijeVe Transamerika Когроreišn, kojim ih poziva, da upisuiu akciie toga društva i daie miogućnost da ih uplaćuju u desetomesečnim ratama. Dianiniiev plan je bio, kao što smo iavili, da poveća kapital tog poduzeća za milion komada akcia od po 25 dolara nominalnih komad. Cena jedne akciie bila ie utvrdjena 60 dolara, i ako ice kurs. bio u to doba na boerzi 51 dolar. Emisiia је trebala da počne 5. novembra, kao što smo već javili. Mi smo tom prilikom kazali da smatramo, da od te emisije ne može ništa biti, pošto prilikom utvrdienia datuma za početak emisije, stanie na New-YVork-škoi berzi bilo ie nenormalno, a 5. novembra su bile takve prilike, da se ni naibolji: papir niie mogao plasirati u publiku. Sad javliaiu finansijski listovi, da ie Dianini odložio upis akciia, pošto se uverio da ne bi imao uspeha, a akcije Transamerika korporeišn pale su u mediu vremenu na 40 dolara komad.

Пре неколико дана, приликом Ревалсризапија је артикал дебате о буџету у францу-

само за извоз ској Народној Скупштини, устао је народни посланик Луј Марен да интерпелише Министра председника и Министра финансија о бедном положају оних штедиша француских, који су дали држави паре на зајам пре рата у злату, а сад им исплаћује Францу“ска у папирним францима. „Ми смо за време рата, казао Це г. Марен, изјавили штедишама и капиталистима, да је

СЕНКЕ ТАН |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

pismo, upućeno Jugoslovenskim

„ Број 42.

њихово потраживање према држави светиња. Г. Поенкаре је 1926. године, приликом доласка на владу, казао да их Француска неће никад заборавити и да ће учинити за њих кад буде био моменат“.

На ову интерпелацију одговорили су министар финансија г. Шерон и Министар председник г. Тардје. Г.

Шерон је казао, да је најлакши посао обећавати сваком _

паре, когод се буде јавио! Он налази да је дата компезација имаоцима предратних хартија у томе, што је курс предратних државних облигација, од како је извршена законска стабилизација, скочио за 70 милијарди франака, а у самој 1929. години за 20 милијарди франака. (Г. Шерон заборавља да је курс пре рата био још много виши).

Министар председник г. А. Тардје двапут је интервенисао у дискусији. Он је казао:

„Ситуација ситних и малих рентијера је врло интересантна за све нас; нико нема право на монопол симпатија према њима. Ми смо њих имали пред очима 1928. године, кад је извођена законска стабилизација пи оценили смо да за њих не можемо ништа да урадимо. Револизирати сада наша предратна дуговања знази упрспастити француске; финансије.

Све што можемо за њих урадити, то је, да се из општих средстава помогну они, за које будемо нашли да им је стање и сувише очајно. Другим речима извешћемо индивидуалну ревалоризацију."

Г. Андре Тардје је шеф владе, која је пре неколнко дана саопштила у народној скупштини програм о пореском растерећење за пет милијарди франака. Толико износи наш

' целокупан буџет издатака. Он је у свом говору том прили-

ком неколико пута истакао благостање француског народа. Па ипак сматра, да би ревалоризирање предратних 06лигација руинирало француске финансије.

Што важи за богату Француску, требало би ла важи за сиромашну Југославију. Али.. Кад су Гамбету упозори-

„ли на недоследност, да гони клерикализам у земљу, а по-

држава га у колонијама и Истоку, он је одговорио, да је клерикализам артикал за извоз.

Тако је данас с ревалоризацијом предратних дугова у Француској.

Azra ra ae

Konačno se ice pristupilo temeSanacija gradske štedionice litoi sanaciii prilika kod Gradu Splita ske štedionice u Splitu. Kako ie poznafo, kod (Gradske šteBJNE Pa O dry iN OP RT er. | I(HOTHGC MH. „SDITU Бе си ауне stvari, koje su smetale normalan razvitak zavoda. U prvom redu, općina i razna općinska poduzeća, bila su dužna Štedionici oko 20 miliona dinara, ma da ukupni ulošci nisu Dprelazili 30 miliona. dinara. A iasno је, да ipak ne ide, da dvije trećine uložaka absorbira sam grad. U drugom redu, splitska Gradska štedionica angažirala se ie u razna poduzeća i investicije, koie prelaze dieloktug iedne komunalne kreditne instituciie. Dok su ulošci rasli, poteškoća niie bilo. Nu čim su se prošle. codine političke prilike toliko zaoštrile, da ie DOostojala bojazan i za đinar, nastalo ie dizanie uložaka. Tim momentom došla je Gradska štedionica u poteškoće. Pretežni dio uložaka bio je naims plasiran u pozaimice gradu, kao i u razne investicije koje se nisu dale tako lako realizirati. Moramo priznati, da ie grad Split iednom rijetkom ener gijom pristupio sanacili prilika kod (Gradske štedionice. Ođ zaima kod Državne hipotekarne banke, kojeg je bio dobio grad Split, odvojeno jie nekih 5 miliona dinara. koji su bili predvidjeni za gradnju pučke škole, i upotreblieni za povra= tak gradskog duga prema Gradskoi štedionici. A upravo ovih ie dana gradsko zastupstvo donijelo zakliučak, da se kod iednog zagrebačkog novčanog zavoda zakliuči jedan zaiam od 5 miliona dinara, koji će se upotrijebiti za povratak grad-