Narodno blagostanje

Страна 708

већ преко 24 милиона тона. Канада је и највећи светски извозник новинарске хартије: 60% производње извози се и то у главном у Сједињене Државе (90% извоза). Проблем најрентабилнијег места производње је од одлучујећег значаја. Тиме се само може објаснити полет канадске индустрије, која је успела, да баш из тог разлога постане највећи конкуренат Сједињених Држава. Борба за примат је између Канаде и Сјед. Држава била веома оштра — водила се неколико последњих година — али је данас завршена: победила је Канада. Херст и његови новинарски тргстови, као највећи потрошачи канадског увоза, водили су жестоку кампању против канадских произвођача. Канадска индустрија била је млада, донекле још и неконсолидована, финансиски слаба и како су американски велики потрошачи, који контролишу и читаву своју производњу, осећали конкурентску опасност Канаде, извршили су толико снажан притисак на индустрију хартије, снизивши цене за 20%, што је имало за последицу, да су сва тржишта била упропашћена. Тим маневром покушала се ослабити канадска индустрија, која би се након тога јефтино могла приграбити. Али су канадска влада и произвођачи у право време умели да спрече инвазију американске конкуренције те спровели, као средство за одбрану, јаку концентрацију; тој концентрацији следиле су фузије и оснивање »Сапада Меззрмпи! Сотр.« огромног треста у коме су удружени сви канадски произвођачи. Ова концентрација је у право време здружила индустрију и рационализацијом предузећа снижени су и продукциони трошкови. Последице ове борбе показале су се и у Сјед. Државама. Предузећа са скупом производњом ликвидирала су или су премештена близу извора сировине, а производња, која је још 1926. године износила 1.68 милиона тона, не показује више повећања, већ застој и опадање. 1928. године износила је само још 1.4 милиона тона. Како је потрошња новинарске хартије у последњим годинама стално у порасту, то се она покрива увозом канадске хартије, која је дефинитивно освојила тржиште у Сјед. Државама.

Како у Америци, тако се и у Европи примећује све

већа прегрупација: производња се због већ поменутих |

продукционо-политичких разлога концентрира све. више око великих лежишта сировине, у колико то не отежавају постојеће царинско-политичке препреке. Северо-европске

државе, Финландија, Норвешка и Шведска заузимају као |

други, највећи светски извозник увек још доминантан положај, а извозе 85% своје производње. После њих долази Немачка. И ту је производња у току последњих година показала знатно повећање, од 500 хиљада тона у 1927. години на 580 хиљада тока у 1928. години, од чега се преко 30% извози. Немачка зависи у извесној мери од увоза сировине из иностранства, али како је страна конкуренција због увозних царина онемогућена, то има картел произвођача монопол и може, због доброг запослења своје индустрије, помоћу денпинга форсирати извоз.

Енглеска је у последњим годинама знатно повећала домаћу производњу, која је у прошлој години износила око 620.000 тона, али мора, због много веће потрошње, увозити преко 200.000 тона.

Пољска а нарочито Русија, упркос својих огромних шума, мораће због оскудице индустрије још неколико го: дина бити везане за европски увоз. Остале европске државе: Холандија, Аустрија, Чехословачка и Италија покривају у главном своју потрошњу и извозе укупно до 70 хиљада тона.

Код нас се упркос добро развијене индустрије хартије и велике обилности свих сировина, ипак још увози новинарска хартија. Тако смо увезли у току прошле године 1200 вагона, од тога 35% из Аустрије. У првом полугођу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 48.

ове године увезли смо према службеној статистици Министарства финансија око 580 вагона, што значи, да је наш увоз остао скоро потпуно непромењен.

Произвођачи хартије свугде су добро организовани. Колико је познато, у Европи има више картела, који су рајонирали продају. Изгледа, да смо и ми учлањени у средње-европском картелу. У току прошле године веома се много дискутовало питање оснивања једног заједничког европског извозног картела, и само је питање времена, када ће се приступити оснивању. Потреба оваквог картела истиче се у свим произвођачким круговима, јер последњих година се све јаче примећује утицај канадске конкуренције, која на јужно-американском и азијском тржишту омета европску производњу.

Interesantne podatke o način prodaie Kente ratne štete na otplatu donosi liublianski „Sloмепес“. - Siromašna mlada služavka popustila ie slatkom i ubedlivom nagovaraniu akviziteta prodavača MWente ratne štete i obavezala se da kupi sveza iedan komad, koji bi imala da plati u šesnaestomesečnim ођrocima po 45 dinara! Dakle jednu obveznicu Rente ratne štete za 720 dinara

"To je nevidieno zelenaštvo! Mlada se služavka mužila, gladovala i štedila, samo da bi od svoie skromne plate Imozla uštedeti svakog 1. u mesecu 45 dinara, da pravovremeno plaća zapali rok. I to kroz čitavih šesnaest meseci! Kako је otplatila posledniu ratu, zatražila ie, da ioi se izda teško zaradieno, skoro dvosiruko plaćena obveznica. Prodavač, koli ie računao, da siromašna devoika neće moći isplatiti svih 16 rata, obveznice opšte nile ni imao. Počeo ie izvrdavati svoju obavezu, nakon čega ie sliužavka zatražila pomoć policiic.

Jedno zlo, kome freDba ičiniti Krai

Ali ie i onai prođavac podneo prilavu policiii, naime, da su mu lopovi poharali blacainu i pokrali sav novac ničgoVvVe »Бапке«. РоПсца se zainteresovala i pronašla, да је blagaina stvarno otvorena i prazna, ali bez ikakvih tragova nasilnog oOtvarania, a pomoću kKniliza ie policiia ioš i ustanovila, da iznos, koli ie prijavlien kao ukradien „banka” u opšte Tniie ni imala.

Liublianska policila vodi istragu po ovom predmetu a. u mediuvremenu se polavliuiu protiv. „banke” nove prijave, slične onoi mlade prevarene služavke...

Da је regulisano pitanie o prodaj hartila od vrednosti na rate, kako ie to bilo predvinieno u finansiskom zakonu Dre dve godine, do ovoga ne bi došlo. Šta ima sirotinia od toga, što će varalica da odgovara krivično?”

U Nemačkoi se već dve 50dine raspravlia pitanič o tomč, žašto se tako množo piše i Zašto se tako mnogo knjiga objavliuie. Kod nas se istovriemeno ftreiira pitanie o uzrocima krize knjige, ier se nalazi da је broi godišniez izdania vrlo mali. U Turskoi ie za poslednjih 12 meseci štampana ijedna jedina kniga. To se zove kriza knjige! To ice privuklo pažnju inače veoma zauzete #ш1= ske vlade. Bilo je glasova, da ie uzrok foi stagnaciii ili upravo tom uništeniu knige mova azbuka. Mediutim izgleda Ја је uzrok mnogo dubli: uvodeći novu azbuku turska vlada

To se zove kriza kniige!

кл сура таољвегинмвозмеаис педала

ЧИТАЈТЕ И ШИРИТЕ

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“