Narodno blagostanje
30. новембар 1929.
је smatrala da se mora da izmeni i stil. Dekretom je патеdieno da se mora da prekine sa buinim, bučnim i punim {igura stilom, koji je u tradđicii ioš od Arapa, i da stil bude prost, jasan i stvaran. Toga radi otvorene su škole za kniiževnike. Pa ni to niie sve! Uredbom ministra prosvete zabranieno ie da se unosi u školu i iedna kniga obiavliena bre 1908. godine. Samo se moderne stvari smeiu u šKoli ćitati. Tako ie ispalo, da „Hiliadu i iedna noć” i ostale klasične stvari iz stare arapske literature ne smeju više biti čitane od turske mladeži. Vlada ije preporučila prevod stranih Klasičnih dela, a naročito Virginieeve Eneide, Homerovoz Odiseia i t. d.
Već su poručeni pravitelistveni prevodioci medju kojima se nalazi i iedan narodni poslanik. Turci i suviše zaostali prema ostalom svefiu, sad moraiu na iuriš da prediu to Odstoianie. Stare uske veze izmediu Creditanstalta u Beču i Ugarske sveopće kreditne banke u PeDOnOVNO Su uspostvaljenč, сен mai: тако da se može govoriti da je Rotišildov koncern nanovo oživeo.
Ма prošloi sjednici Ugarske sveopće kreditne banke, za drugog potpredsiednika izabran ie Neurath, generalni direktor Creditanstalta. Dakle veza ie najintimnija.
Во дом Копсетп Бо је ц našoi državi zainteresiran kod Kreditnogz zavoda u Liubliani, Hrvatske sveopće kreditne banke u Zagrebu, Agilbanke u Beogradu, Sveopće kreditne ban-
Entente corđiale Creditanstalt — Ugarska sveopća kreditna banka i naše novčarstvo žii
Ен pr TT NT mir ra rar urz
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 709
ke u Subotici i Trgovačke i obrine banke и Моуошзади. Меdiutim pred dviie godine došlo ie do nesuglasica izmediu Creditanštalta i Ugarske sveopće kreditne banke. To se je osie< illo i kod nas. Kod reorganizacije Hrvatske sveopće kreditne banke, Creditanštalt se je sasvim povukao prepustivši saV angažman Ugarskoi kreditnoi banci. Sa druge strane Creditanstalt angažirao se ie kod Jugoslovenske Unionbanke i istoj prepustio Agilbanku. Dapače radilo se ie i ha tome da Unionbanka preuzme i Kreditni zavod u Ljubliani, i da tako u ioš većoi mieri dodie pod uticai Creditanštalta.
Dok nisu bile prekinute veze izmediu Creditanštalta i Ugarske kreditne banke, radilo se je prošle godine ma tome, da dodie do fuziie izmediu Hrvatske sveopće kreditne banke, Kreditnog zavoda, Agilbanke, a kasniie i dvaiu voivodjanskih zavoda Rotšildovogz koncerna. Nu do konkretnog resultata niie došlo, i Creditanštalt i Ugarska kreditna banka išli su svaka svojim putem. ı
Sada su opet na istoi liniji. Pitanie ie, dali će njihovo 'ĐOnovno približenjie imati posliedica i na naše novčarstvo. Doduše prilike su se mediutim izmienile, ier je u koncern Стеditanštalta došla i Jugoslavenska Union banka. Prema tome зада је tu već 5 zavoda koji pripadaiu istom :koncernu.
Već se govori o fuziii Jugoslavenske Unionbanke i Sveopće kreditne banke Zagreb sa iedne strane, dotično Kreditnog zavoda Liubliana, Kreditne banke Subotica i Trgovačke i dbrine banke Novisad sa druge strane u jedan veliki zavod, kod kojega bi sudielovali Creditanštalt i Ugarska sveopća kreditna banka. Zavodi koji dolaze u obzir za eventualnu fuzilu, imaiu dioničku glavnicu od preko 250 milijona dinara.
ПРВА а»
АПАЛИЗА
TOVARNA USNJA FRANZ WOSCHNAGG & SINOVI D. DĐ., ŠOŠTANJ.
Ovo poduzeće osnovano ie još godine 1788., dakle postoji već sEoro 150 godina. Godine 1924. pretvoreno je u akcionarsko društvo, nu pretežni broi akcila nalazi se u rukama porodice Woschnagg.
Sloveniia ima iednu jaku industriu kože. Postoli Шер: Dbroi velikih poduzeća, kola rađe i za izvoz. Njihovo ie poslovanie već tako razgranieno, da im naše sirovine više me dostaiu, neso ih u znatinoi mieri importiraiu iz inozemstva. Tako se uvoze znatne količine bivolskin koža iz Indiie i drugih zemalia, koie se onda preradiuiu dielom za domaći Кковзшт, а dielcmti za izvOZ. 5
Kaniis ie tvornica prcradiivala pretežno teške kože. Posliie rata, osobitim obzirom da naši južni krajevi daju znatne količine sime kože, prešla ie i na nihovu preradbu, što ic znaino pridonielo razvitku poduzeća. Pored zagrebačke tvornice koža Woschnagzgz-ove tvornice danas su naše naiveće poduzeće kožarske struke.
i
Bilanca za tri poslijednie godine pruža slijedeću sliku:
Aktiva: 1928 1927 1926 Blagaina 158 96 320 Dužnici 29:691 28.719 26.692 Zalihe 27.153 23.884 17.698 Кеајнен 200 200 200 Inventar 428 110 110 Ктезе 1 preduimoyi == 210957 1.270 Рача:
Glavnica 12.000 8.000 8.000 Безегуе 6.875 6.120 5.171 Везетуа озјецгапја 3.500 —
3.500
БИЛАНСА
Vjerovnici 28.145 „32.317 30.568 Trate 6.406 4.799 1.500 Dobitak 866 221 191 Ukupno 58.268 55.078 46.292 Sve investicije iskazane su sa iznosom od 200 hiliađa
dinara. Mediutim zemliište, zgrade i strojevi vriiede sigurno nekoliko desetaka miliona dinara. Već iz ove pozicije bilance vidimo da se radi o jednom vanredno solidnom poduzeću. Jer eto skoro sve investicije već su otpisane, a nove Se izvršuju iz redovitogz poslovania.
Vjerovnici iskazani su sa 28 miliona dinara, a trate sa 6.4 miliona. Po tome poduzeću stoiala su na raspolagzaniu strana sredstva za 34.5 miliona dinara. Mediutim sa druge strane dužnici iznose 29.6 miliona, dakle skoro toliko, koliko i vjerovnici. Zalihe robe od 27 miliona dinara po tome poliču iz vlastitin sredstava. Kad bi sva naša industriia bila tako iundiana RFako je tvornica kože Weoschmagg, ne bi imali onu krizu koju proživljuiemo. Jer većina naše industriie bolule cd dugova. Ne samo da је sav prometan kapital posudien od banaka i liferanata, nego i dobar dio investicila. A kad se na takove kredite plaća kamatniak od 12 i više %, onda skoro nikakova zaštitna carina nije u stanju, da takovom poduzeću osizura ftraian prosperitet. Jer kamati na dugove asorbiraiu sav profit. I dodje li i do jedne manie krize u plasiraniu robe, katastrofa ie već tu, i mora se onda pristupiti sniženju dioničke clavnice i otpisu potraživanja.
Prošle godine pristupilo se ie povišeniu dioničke glavBice od & na 12 miliona dinara, iako ха to nile bila preka potreba. Nu čim se je opazilo da vierovnici prelaze 30 miliona dinara, pristupilo se ie iačanju vlastitih sredstava. I mi vidimo da su prošle godine vjerovnici opali za 4 miliona, upravo za toliko, za koliko ie povišena dionička zglavnica.