Narodno blagostanje

30. новембар 1929.

ке, С обзиром на те околности, а и апсолутно узев, наше ie метално-девизно покриће предовољно. Ово мора да спадне. Питање је само колико. Одговор се ке може дати унапред, јер се фактори не могу да предвиде.

у милионима динара

S31: SI | 31 XC 85 ХР АБК || 222. 1 с 1928 1929 | 1929 1929 1929 8 у злату, сребру н страној | | 8 моветиј . . . - -||1185.8) 1230.9 1235.6| 1237.3| 1241.4 5 ||у депонма на страни=“) || 230.5| 276.4 2802) 272.9 2731 | yuynuo || 1416.3| 1507,3| 1515.8| 1510.2| 1515.1 Š на рачуну курсне разлике || _702.0| 1257.5| 1267.0| 1236.2| 1249.0 укупно ||2119.2| 2764.8| 2782.8| 2746.4, 2764.1 Е || на ненице . . . . . -||1470.5) 13226) 13045 1287.8] 12685 2 | на хартије од вредности || 253.8| 265.3| 265,5| 236.1| 2309 Ф укупно || 1724.3| 1588.0| 1570.0| 1524.5| 1500.4 = рачун за откуп крунских Е. новчаница . . . . .||1065.6] 985.6) 985.6 985.6| 985.6 55 рачуппривремене размене | 292,5| 227.8 2278. 22781 22.8 =“ || по зајмовима на бонове ||2966.3| 2999.8| 2999,8! 2999.5) 2999.8 укупно || 43244) 4213.2 42133 42132 4213.2 Новчанице у оптицају . . .||5457.2) 5772.8 5807.6' 5652,0, 5543.0 Држ. рачун прив. размене. 292.5| 227.8] 227.8. 227.8] 227.8 Потраживање државно по раз- | ним рачунима. .. 283.0! 146.0) 138.1: 160.5| 232.9 | | 25 || по жаро рачунина || 251.3 1056.1) 1008.8] 1064.2) 1102.6 55 || по разним рачунима . .|| 521.3 1191] 135.9 130.2| 1184 а укупно | 772.6] 11759] 11447] 1194.4 1221.0 = У a ||| == Мон та 10. 1 37,40) 4701 47.92| 48.60 49.86 5 у ој) свију обавеза по == виђењу . . . · , -|| 3246] 3899 39.24) 39.19. 30.50

#) У злату 94.8 мил.; у сребру 17.5 мил. у страној монети 09 мил. ==) Износ девиза у зл. динарима по законском прератном паритету.

Ако се апстрахује државни дуг, онда у стању Народ“ не банке има три групе рачуна, које могу да изазову ве» лике промене у новчаном сптицају; то су: портфељ, деБизни сток и жиро-рачуни, Очекује се падање жиро-рачуна. То ће имати за последицу повећање оптицаја. Ако се девизни сток не би смањио, онда бисмо стајали пред даљим повећањем новчаничног оптицаја.

Смањењем портфеља то се не би могло да паралише, док је данашња каматна стопа. Једино опадање девизног стока може да повуче из оптицаја новчанице, унесене смањењем жиро-депозита.

Према томе наш ковчанични оптицај потчињен је двема чињенипама: жиро-депозитима и девизном стоку. Оба су рачуна ван домашаја Пародне банке; она је ту пасивни посматрач. _

___Ако би случајно девизни сток и даље растао, а жиро-депозити опадали, онда бисмо упадали све јаче у инфлацију, против које бисмо били готово сбезоружани.

Но то је за сада неизбежно с обзиром на зајам Монополске управе од 450 мил. дин,

Није висок девизви сток апсолутна гаранција за задовољавајуће трајно покриће оптицаја, већ повољно развиће биланса плаћања; боље је и мала девизни сток и услови за повољно развиће биланса плаћања од највећег стока уз слабу жетву и велике краткорочне дугове иностранству. Г. Марјан Вало, директор. Прве хрзатске штедионице

У Загребу, специјалиста за питање извоза, дао је » Jagoslovenskom Lloyd«-y један врло интересг:тан интервју о

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 717

правцима нашег извоза у овој години. Говорећи о извозу житарица казао је OH између осталог:

„Ове године је извоз ишао у главном преко Браиле морским путем, н Дунавом преко Регенсбурга и Немачке у Амстердам. МИ догодило се, да су амстердамске фирме, које су научене на посве други начин рада, своје људе слале директно у Југославију, који су на месту плаћали робу динарима, а само у ретким случајевима дознакама и чековима.

Услед тога нису се извозници обраћали на домаће банке као до сад за финансирање извоза (ни за осигурање валуте). Како су ти динари дошли у иностранство, односно како су амстердамске банке. дошле до тих динара (око 500 милиона динара), то је за сад још непознато. Мебђутим изгледа, да је Народна банка сама експортирала у ивостранство те новчанице, те да у том правцу постоји и известан аранжман. Услед тога остала су новчаним заводима сва, у сврху извоза житарипа мобилисана новчана средства у главном недирнута, а на девизно тржиште дошло је и далеко мање страних плаћевних средстава, него пријашњих година у време извозне сезоне".

Интервју је начинио јак утисак у Београду. Са неколико страна питани смо за мишљење о наведеном акту Народне банке, Од стране банке нам је изјављено, да горње тврђењу г. директора Валоа не одговара ни најмање стварности. Ми то саопштавамо читаоцима потпуности ради; међутим за начелну страну питања рвавнодушно је, да ли је тврђење тачно или не.

Г. Вало каже, да је Народпа банка експортирала динаре. Ко не познаје берзанску терминологију, тај ће помислити да је Народна банка извезла ЕФЕКТИВНЕ ДИНАРЕ. То не само да није био случај, већ ни г. директор Вало није мислио то да каже, него да је Народна банка купила од амстердамских банака девизе у динарској противвредности од 500 милиона.

Продаја и куповина девиза спада у законом прописани пословни круг Народне банке; она не би смела да одбије амстердамске банке, ако би јој ове понудиле девизе за денаре. Толико у начелу. Питање курса, и осталих модалитета такве трансакције — подлежи критици. У овоме случају то је беспредметно.

Нас би веома зачудило, ако би се амстердамске банке обратиле непосредно Народној банци, пошто им наше приватне банке одобравају камату на динарске депо-е, а Народна банка не.

Zagrebačka berza

Novčano tržište ne pokazuie nikakvih naročitih promiena. Anomaliie traiv i dalie. Novčani zavodi imaiu silne iznose u blagainama i po žiro računima, a ipak su u podielivaniu kredita, dotično nu ulaženin u nove angažmane tako oprezni, da se ta likvidnost novčanoz tržišta ni naimanie ne odrazuje u kamatnoi stopi. Ako se tu i tamo snizi kondicija, onda se ima 60 u prvom redu zahvaliti onim novčanim zavodima, koii imaju uske veze sa inozemstvom, i koji tek sada nastoie, da se jače plasiraiu u našoi privredi. Kako su sada inozemnj krediti nešto jejtinili, mogu ti zavodi odobravati povoliniič uvjete. No ostali novčani zavođi ostaiu pri ranijoi kamatnoi stopi. Dapače i za uloške, pogotovu ako su uz dulii otkazni rok. odobravaiu se kamati, koji ni naimanie ne stoje u Vve?i sa likvidnošću novčanoz tržišta. Ponavliamo, da ie veliki nedostatak našege novčanog Tržišta, da ono nema kratkoročnih plasmana, koji bi u svako doba mogli biti likvidni. Kod nas čak ni sa Jombardom državnih papira nema nikakve sigurnosti, jer oni zavodi, koji tai lombard vrše, mogu od danas na sutra obustaviti davanie lombarda. A oni su to VeCĆ пеkoliko puta i uradili.