Narodno blagostanje
Страна 704
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 43.
Promet putnika na železnicama po slanicama Beograd posle Zagreba i Ljubljane
Naša železnička statistika sve više se pobolišava i usavršuje. Pred nama je statistika za godinu 1927. — a čujemo, da se podaci za 1928. godina Već Sređuju i uskoro će se dati u štampu. Postali bismo na taj način potpuno ažurni. Iz debele sveske od 230 strana vadimo ovoga puta samo podatke o prometu putnika po stanicama. Ovi podaci zanimljivi su u toliko, što se po intenzivnom saobraćaju može, donekle, doneti sud o uporednom ekonomskom značaju i razvitku pojedinih mesta.
Na prvo mesto dolazi Zagreb sa 1,751.787 otpravljena putnika, sa 2 stanice. Zatim dolazi Liubliana sa 1,139.934 putnika i 3 stanice i tek na trećem mestu Beograd sa 1,114.767 putnika. (Beograd bi došao sigurno na prvo mesto, kada bi se uračunali i podaci o saobraćaju lađama po Dunavu i Savi). Zatim dolaze:
4. Subotića (38) i. i == 665:044 5. Maribor (2) ____ _ _ ODB 6. Osiiek (2) — — — — — 560.364 7. Sarajevo о „| = = 409989 8. Novi Sadi ~ -_ _ __ _ А 212 9. Sombor 0 |R | TC 72130820 10. Celie | S = | ___ 471270 11. V.. Bečkerek (4) _ ~ 99799 12. МЕ ____ - __- __ 50.557 13. Skoplie МА“ __. O __ 90625 14. Karlovac | 1 55 “999.798 15. Vinkovci '_ — __ 19507
Ако додато još Jesehice sa 318.740 putnika, 15crpli smo spisak sviju stanica, koje su otpravile više od 300.000 putnika u toku ove godine.
" Naša statistika počela ie da objavliuje Ove podatke fek u 1925. godini. Ipak je zanimljivo napomenuti, da od sviju navedenih mesfa stalan napredak se može konstatovati samo za Beograd, Osjek, Celie 1 Jesenice. Kod sviju ostalih mogu se primetiti znatne oscilacije iz godine u godinu, kao što se vidi iz sle-
-“dećih podataka za glavne naše centre, i to:
1925 1926 1997 Zagreb 1,778.999 1.718.975 1,751.787 Ljubliana 1.247.7600. 1,IO6.077 1 159.094 Beograd 995.897 1,087.707 1,114.767 Sarajevo 555.734 408.997 469.989 . Subotica 671.400 529.271 666.044 Osijek 388.418 400.995 560.364
Ipak je interesantno podvući jednu činienicu. Celokupan saobraćaj putnika raste brže nego saobraćaj ovih oradova, kao što se vidi iz sledećeg upoređenia:
Celokupan saobraćai „Od toga dolaz?
putnika na 6 velegrada 1925 40,028.042 14.08% 1926 42.029.190 12.49% 1927 46,157.642 12.835%
Saobraćaj u unutrašnjosti razvija se i raste mnogo. brže nego saobraćai naše prestonice i drugih krupnih gradova.
Saobraćai putnika se decentralizira. Porast u ukupnom prometu putnika ide u korist malih stanica.
АТИНА
ПРАВИ КЛЕМАНСО
Ако је рат 1914/18. год. највећи у историји човечанства, онда је Клемансо најславнији човек, јер је био по бедилац у томе рату. Ако се живот упореди са лутријом, онда је Клемансо добио највећи згодитак у историји света. Такви догађаји имају обично револуционирајуће дејство на менталитет титулара. Они губе своју дотадању равнотежу, и ако не добију нову, онда иду кроз живот без рав: нотеже. Огроман скок Клемансоа 1917/19. године није га ви у колико изменио. Он је после 1920. год. био исти, какав је био све од 1862. године, кад је први пут био осуђен на затвор. У место да седи у Паризу и да свакодневно чита славопојке по штампи и прима хаџије из целога света, ов је побегао на своје пољско имање у Вандеју, саопштивши преко новина целоме свету, да никога неће да прими и да не жели да разговара ни о рату, ни о победи, ни о својој слави. Па и то је било мало у повлачењу испред признања и славља: отишао је у далеке земље, у прашуме, у којима нико нема појма ни о светском рату, ни о победи, ни о Клемансоу: тамо, где је он био један обичан Европљанин, човек као и сви остали. С времена на време су се могли чути гласови, како је то Клемансовљево повлачење једна врста дурења, да је он постао мизантропом услед разочарења, које је доживео приликом избора председника републике. Не може се порећи, да је резултат тог избора био један шок за Клемансоа, али је сасвим друго било деј-
ство од онога које му се приписује. Тежак задатак Министра председника од 1917. до 1918. г. и за време Париске конференције мира учинио је, да је Клемансо био потпуно апсорбован својом дужношћу, да он није више живео животом своје индивидуалности, већ животом своје службене функције. Клемансо није био Клемансо, већ функција свога звања. Његове многобројне особине морале су бити угушене, а његов живот и његово понашање саображени потребама његове дужности. Клемансо је ућуткао самога себе, и био је онакав, какав треба да буде по његовом схватању дужности. Чак је могуће да он, гледафући и посматрајући око себе идолопоклонство према њему, био уобразио, да он може све што хоће. Али резултат избора је имао дејство, да се он пробудио, одвојио од своје службене функције, и почео да размишља о себи. Резултат избора учинио је, да се Клемансо вратио самоме себи. Кратко време после силаска са положаја Министра председника, Клемансо је био срећан, што је прошао сан летње ноћи, који је дуже трајао но што је то обичај. (Он, бистар као суза, добар психолог, није ни тренутка сумњао, да њега очекује тако сјајан погреб, како само машта може да замисли. Као што није марио за култ његове личности, тако је исто забранио култ његовог леша. У многобројним. некролозима објављеним ових дана,
| нетиче се та његова особина и назива скромношћу. Скром-