Narodno blagostanje

7. децембар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 721

Индекс цена на велико за октобар 1929 године

— Сјајна коњунктура дрвета и грађевинског материјала, још сјајнија за стоку, катастрофални пад цена пољопривредних производа —

Цене су и овога месеца биле немирне, као што се види из .следећег упоређења са месецом септембром:

Број производа, код којих су пене

1. Пољопривредни производи:

а. непрерађени 26. _ о

6. прерађени 2 4 — 6 2. Стока и сточни поизводи:

а. жива стока 2. 7 — У

6. сточни производи Ž 3 1 6 3. Поврће, воће и њихови

производи 4 8 1. 18

4. Гориво и мазиво 2. 4 8 5. Колонијални производи 2 (о 1 б 6. Индустријски производи:

а. дрво и грађев. материјал — 7 7 14

6. метали — — 7 7

в. остало M O O 9

18 465 22. 80 Док је у септембру према августу 19 43 24 86

Као што видимо, док је у септембру скок код 19 артикала, а пад код 43, дотле је у октобру пад код 46, а скок само код 18. У октобру је код 22 артикла цена остала непромењена, док је у септембру тај случај био код 24. Из овога се већ може да цени унапред, да је крајњи резултат кретања цена у октобру даље падање.

Ево како се вршио процес падања цена у октобру: Септембар Октобар — или — Јануар 1929. == 100 1. Пољопривредни производи

а. непрерађени 6487 5.72 - 615

6. прерађени 8940 8850 — 0.90 2. Стока и сточни производи

а. стока 100.9% 10250 — (082

6. сточни производи 96.75 95.06 _ — 1.69 8. Поврће, воће и произв. 99.99 76.50 — 99.79 4. Гориво и мазиво 90.11 „87.87 — 2.34 5. Колонијални производи 98.18 „97.90 — 0.98 6. Индустријски производи

а. дрво и грађ. матер. 104.23 10258 — 1.65

6. метали 96.88 96.88 0

в. остало 9075. 9085 =- 010

Тотални индекс 92.66 88.62 — 4.04

Најјачи је пад цена код воћа и поврћа: износи 22.72 поена односно 29.5%. За септембар и октобар пад износи 35.63 односно 35.9%. То је права благодет за несељачко становништво! Не може се рећи да је тај пад за произвођаче био толико убитачан, јер су цене тих производа у опште много вишље у зимским и пролећним месецима и друго, јер у кампањи 1928/29. произвођач није у опште имао робе.

Затим је највећи пад био код непрерађених пољопривредних производа: 6.15 поена, односно 14.7%. У септембру је пад био такође 6.61, а за оба месеца 12.76 поена односно 19.5%. Код метала су цене непромењене (захваљујући међународним картелима); код дрва и грађевинског материјала пад је 1.65 поена, односно 1.6%, док је код осталих индустриских производа чак скок.

Укупан пад индекса цена износи 4.04 поена, односно 4.55%. То је највећи месечни пад у овојг.

Необичну нам слику пружа кретање цена у год. 1929.

Укупан индекс цена на велико пао је за десет месеца за 11,38 процената. То би био пад, који би у неколико одговарао паду цена у целом свету у истом раздобљу.

Али је кретање цена по групама по све различно. Код индустриских производа имамо следећу слику:

Према јануару ове године октобар показује пад само код метала (од цигло 3.12%) и осталих производа (од 9.15%), док дрво и грађевински материјал показују скок од 2.58%; колонијални производи показују пад од цигло 2.80%. Код пољопривредних производа имамо различно кретање: индекс цена стоке је у порасту за 2.50%, — приближно колико и дрво и грађевински материјал; али остали пољопривредни производи показују катастрофалан пад од 41.28%. Скоро за половину! Док је, дакле ниво цена производа земљорада пао за 23.50% (код поврћа и воћа), и чак за 41.18%, дотле су цене за производе, које троши сељак, пале само за 9.67% (просечно за све индустриске производе) односно за 2.80% (колонијал).

То су маказе цена на штету земљорадника, а у корист индустрије, какве нису забележене ни у једној земљи после рата.

Али је сасвим другојаче кретање цена код друге не мање велике гране пољске привреде: код сточарства, тамо је скок од 2.53% за стоку, док чак и сточни производи показују пад 4.94%. То је у исто време најбољи одговор на најновији покрет У корист кланичне индустрије: она пати услед сразмерно високе цене за сировину. Томе нема лека! |

На први поглед изгледа невероватно, да је ниво цена за производе пољопривреде (сем стоке) могао да падне за 41.28%. Али треба да се сетимо, да је цена кукуруза ишла и преко 330 дин. а да данас износи око 150, да су и остали производи, нарочито, који пристижу у јесен, били и сувише скочили. Код стоке није било тога вратоломног скока, јер је, услед суше и недовољности сточне хране, стока продавана форсирано целе зиме. Тако излази, да је кретање цена у овој години једна врста нормализирања, сточне цене се повраћаЈу од форсиране продаје, а цене осталих пољопривредних производа долазе на нормалну висину.

Али чак и кад би се то назвало нормализирањем, ипак би оно било неповољно по нашу народну привреду. Кад је сељак продавао стоку, цене су биле ниске; сад, кад је и сам у извесним крајевима