Narodno blagostanje

Страна 746

Број 45.

ИНДУСТРИЈА

— Jedna veoma polrebna i korisna odluka. Ministarstvo gradievina odlučilo ie, da održi 23. o. m. na Sušaku licitaciju za izgradnju vodovoda i rezervOara za gradove Zrnovica, Novi, Selce i Crkvenicu. Ovom odlukom mnogo će se doprineti pobolišaniu turiznia u našem gornjem Jadranu.

— Према изјави Министра грађевина у нашој држави има свега 88 електричних постројења са турбинама јачине од око 60 к. снага са рационално искоришћеним укупним капацитетом од 216.480 коњ. снага.

— Француско велико метално подузеће Шнајдер E Комп., објавило је ових дана своје билансе за 1928. I. Непокретности износе 98 милиона франака, хартије од вредности и конзорцијалних послова 127 милиона франака, робне залихе 128 милиона, благајна и дужници 356 милиона, главница 100 милиона, резерве разне 241, милиоа, облигације 17 милиона, повериоци 300 милиона, дивиденда на чисту добит износи 26 милона франака.

— Румунска влада узела је до данас 150 локомотива на зајам од друштва немачких железница у Берлину.

— Хром је метал, који се употребљава при изради челика, јер га чини врло отпорним према рђи. Хром се извози много из наше земље: има га у Јужној Србији у већој количини; један део тих налазишта налази се у експлоатацији. Јављају листови, да је у Турској такође велика навала европског капитала на хромске руднике. Прво су дошли Швеђани. Они су већ основали једно друштво у Цариграду и експлоатишу већ неке руднике, нарочито велике количине руде, које је Круп за време рата изнео на површину. Исто тако пријавили су се Французи, Немци и Италијани и преговарају са турском владом о добијању концесија за експлоатацију хромних рудника.

— Браћа Шонер из Берлина пронашли су начин, да се из дрвета добије шећер и шпиритус. Фабрику за тај циљ подиже творница жесте и квасца Сторнец друштво с. о. одговорношћу. У истом подузећу учествују и Остверке JI: JI. : |

— Пољска индустрија шећера добила је обилне кредите са стране. Трговачко друштво варшавског удружења шећерана, добило је кредит од једне групе енглеских баHaKa ca British Oversea Co на челу, од 1,2 милиона фунти

"стерлинга. Западно-пољске фабрике шећера добиле су кредит од француских банака у износу од 50 милиона француских франака.

— Пољска шумска индустрија тражи заштитне царине. Руски извозни и продајни биро за шумску индустрију води са пољском дрвном индустријом толико оштру борбу, да је, спустивши цене, почео увозити своје дрво чак и у Пољску и то помоћу неког пољско-енглеског предузећа за дрвну индустрију. Руско дрво нуди се како то тврде Пољаци, за 50% јефтиније од пољске робе. Због тога потпуно је разумљиво да су представници пољске дрвне индустрије хитно затражили од владе заштитне царине које би спречавале совјетски демпинг. Одлука пољске владе није још позната.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Француски парламент одбио је са 340 против 245 гласова социалистички законски предлог о увођењу /ipжавног монопола на жито и вештачко ђубре.

— Министарство пољопривреде вотирало је 400.000 динара кредита за одржавање пољопривредних течајева. Бановине ће добијати из тога кредита своте од 30.000 до 70.000 динара, према броју становника.

— Ми смо већ саопштили пре извесног времена да је економски савет Друштва народа одлучио да за почетак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1930. године сазове једну конференцију са задатком да проучи узроке пољопривредне кризе, а специјално житарица и да препоручи средства за олакшање. Сад јављају из Друштва народа, да је накнадно одлучено, да се претходно од самога комитета одреди један број познатих стручњака за аграрна питања, који би дали своје мишљење о проблему, а потом би се позивали експерти за поједина конкретна питања. За сада је одлучено да се именују признати аграрни стручњаци из тридесетиједне земље, међу којима су Румунија, Мађарска и Чехословачка. Наша столица остала је празна. Можда је и боље! Ако не добијемо нећемо ништа изгубити тиме, што је комитет нашао да наша земља нема аграрних признатих стручњака, који би могли дати компетентно мишљење о кризи житарица.

— Закон о сузбијању болести и штеточина на кужурном биљу санкционисан је ових дана.

Према изјави Министра пољопривреде његови принципи су принуда пољопривредника да своје имање штити од биљних штеточина и саобразност међународној конвенцији за заштиту биља, која предвиђа следеће мере: 1) научно-стручно проучавање и истраживање биљних болести; 2) званичну контролу култура и завода за биљну производњу у циљу установљавања биљних болести и штеточина; 8) ширење знања која се односе на биљне болести и штеточине и на предохрану против истих; 4) инспекцију пошиљака и биљних делова и издавање уверења о здравственом стању и пореклу пошиљака. Ову службу вршиће огледне станице свака на својој територији.

— Oko otkupne cene za šećernu repu. Izmedju DrOizVOdiača šećerne repe i šećernim fabrikama već se preko godinu dana vodi oštra borba u pitaniu otkupne cene za šećernu repu. Mi smo u više maha prikazivali razne razvojne faze ove borbe. Pre nekoliko dana obiavili su predstavinci 5есеrana svoje poslednie predloge: za 100 Ке. šećerne repe pripremni su da plaćaju protuvrednost od 4 kgr. kristalnog šećera, odbivši 0.25 dinara na ime provizije trgovcima i DOTeza, dok bi preduimovi u gotovom novcu, rezance i melasu davali kao što jie to do sada bio slučaj. Premia tom predlogu otkupna bi cena bila povišena za 0.80 dinara, odnosno 1 dinar kod ker. Važno ie napomenuti, da se do sada davalo za 100 kcer. repe svega 3.5 kgzr. šećera. Kako su šećerane izlavile, da su ove cene optimum popuštania u korist proizVOdiača šećerne repe, to imaju sada reč proizvodiači sami, Koji su, kako se čuie, ovim predlogom veoma nezadovoljni. Oni su odlučili, da sazovu za januar iduće godine veliku konierenciju, na koioi će izneti konkretne protiv-argumente. Ističe se, da dozvoliavajiu madiarske, čehoslovačke i nemačke šećerane mnogo bolje otkupne kondiciie no пазе тађике.

— Финена на увоз житарица, кромпира и јаја повисује

увовне тарифе од 1. јануара 1980. године.

KOMUNALNE FINANSIJE

= Budžet lNublianske opšte za iduću godinu predvidja redovne izdalke u visini 45.9 miliona фпага, а геdovne prihode od 42.26 miliona dinara. Deficit iznosi 3.7 iuiliona dinara; vanredni prihodi iznosiće 18.0 a izdatci 34 та liona dinara, dakle opet deficit od 15.9 miliona dinara. Celokupan proračun iznosi oko 80 miliona, a delicit 19.0 miliona dinara.

— Градска штедионица у Осјеку 750.000 динара за своје канцеларије. NASTAVA |

— Стенографија и дактилографија по одлуци мађарске владе имају се завести као обавезни предмети у мађарским средњим школама. У будуће нико не може постати државним чиновником, ако не зна стенографију и дактилографију.

купила је кућу за