Narodno blagostanje

14. децембра 1999.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7 45. _

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЉА

НОВЧАРСТВО

— Мађарска народна банка повлачи из оптицаја нов-

чанице од десет пенга, које су издате 1927 год. На место њих здаће се нове, а повлачење ће се извршити до ! маја 1930 године.

— Поштанска Штедионица отворила је чековни рачун код Чековног Завода у Луксембургу и текући рачун код Вапаце Фанајтег де Тигаше, Зеатђош (Цариград).

— Рекордно стање код Поштанске штедионице. Стање Поштанске штедионице крајем новембра износи 8743 милиона динара, од чега 98 милиона штедни улози. Обадве су цифре рекордне.

— У Данској је до сада важио пропис да се девизс могу добити само, ако се пријави Народној банци најмање један сат пре берзе и означи не само потребна сума, но и циљ за који се употребљава. Ових дана је дански

министар трговине укинуо све одредбе о ограничењу трго-

вине девизама и пустио потпуну слободу. Данска има валуту на бази златних девиза.

— Изгледа да за домаћу валуту није добро бити на источној и западној периферији Европе, с обзиром на 06олење валуте Шпаније и Турске. О Шпанији смо већ писали. Да дамо неколико информација о Турској. Као што шпанска пезета већ две године опада, тако и турска лира опада већ нет година. До пре неки дан је енглеска фунта била 10 турских лира, а последњих дана је дошла скоро на 11. Турска лира је чист папирни новац, који није ни најмање покривен металом. Истина тврди се да турска влада располаже металом и девизама у износу преко једне милијарде динара; али се о томе ништа не објављује.

Болест турске лире, као и целокупне турске народне привреде, долази од једне необичне околности, наиме у Турској је национализам прешао све границе разумнога и постао једна врста ксенофобије, непријатељства према свему што је страно. Турска влада стоји већ неколико година на гледишту да национални понос и интерес забрањује да прими стран капитал. Она не само да мисли да новчаничну банку оснује сопственим новцем, већ избегава чак да закључи зајам у иностранству. Док новчавична банка буде готова и спремна да притекне турској лири у помоћ, дотле од ње могу остати само кости.

— Sniženie diskontne stope u Austriii. Austriska Narodna banka ponovo je snizila diskontnu stopu od 8% na 7%%. Ovo sniženie stupilo ie na snagu 9. ovog meseca.

— Amerikanski zaimovi Nemačkoi. Berlinski »Borsen Kurir« javlia, da ie neki amerikanski finansiski konzorcijum ponudio Nemačkoi iedan veći zaiam, pod uvietom da d4 Nemačka u zalog svoje prihode od telefonske službe. Mi u ozbilinost ove ponude ne verujemo, pošto je poznato, da Nemačka do danas ioš nikad niie založila' svoie državne prihode — osim kod reparacila — da bi pomoću niih mozla dobiti veći inostrani zaiam.

— Oko rumunskog državnog proračuna. Rumunskom parlamentu podnešen ie projekat državnog proračuna za 90dinu 1930/31 u visini od 35 miliardi leia (oko 10 milijardi dinara). =— Пошто шпанска влада нигде не може наћи зајам у иностранству, то је одлучила да распише један унутрашњи зајам од 350 милиона златних пезета, са 6% камате: 150 милиона морају узети приватне банке, 100 милиона Народна, банка, а остатак ће се поделити приватним капиталистима.

— Док ми још увек чекамо на обећану уредбу, која би регулисала продају хартија од вредности народу на рате, дотле је Француска, која је у том погледу најконзервативни-

ја, на путу да добије такав закон специјално о колпотерима и торбарима, који се баве тим послом. Одбор народне скупштине за грађанско законодавство проучио је пројекат закона који садржи. следеће тачке:

1.) Само се извесне врсте хартија од вредности могу продавати народу путем колпортаже;

2.) Само оне банке могу продавати на, тај начин хартије од вредности, које постоје најмање 2 године;

3.) Прописују се нарочити услови о агентима, који врше ту продају; а у сваком случају мора имати регистар продаје, у који ће бележити све послове;

4.) Банке су грађански одговорне за послове својих атената; 5) Све повреде ових прописа казне се кривично по 8 4. п 5. кривичног закона;

6.) Свака продајна хартија, од вредности, противна, овим правилима, оглашава се за неважећу.

— Прилив капитала из Америке у Европу. Последњих дана показује доларска девиза врло велику слабост, чак је на берлипској берзи пала тако ниско, да се имало више рачуна да се пошаље злато из Америке, него да се купи девиза Берлин. Та слабост долара, на европским берзама је доказ, да је врло велика понуда доларских девиза. То пак значи да је велики прилив капитала из Америке у Европу. Не зна се да ли је то европски или американски капитал, али је врло вероватно, да ће бити и један и други. Није искључена могућност, да су амсрикански финансијери, који су пре хосе у Америци, један део капитала улагали у напредна подузећа европска, почели понова да купују акције европских индустриских подузећа.

— Последњих месеца показало се и у Француској да су потребе за платежним средствима крајем месеца несразмерно веће но у току целога месеца, и да о ултиму настају читави поремећаји. По себи се разуме да су приватне

„банке стварале себи средства путем реесконта код фран-

цуске банке или путем продавања девиза, којима располажу у великим количинама све банке. Продаја девиза чинила је да је о ултимо обично слабио франак, а подношење меница на реесконт било је незгодно, јер су банке морале да плате есконт за све време до истека рока менице. који је често врло дуг, а службена је камата у Француској виша од приватне камате. С тога је одлунила Француска банка да прима у реесконт менице и за 7 дана, омогућујући тако банкама да дају у реесконт сваку меницу, без 06зира на скаденцију.

— Удози на штедњу код Војвођанских банака су према месечним исказима Војвођанског удружења банака У месецу октобру износили 1341.77 милиона динара, а, упоређени са прошлим месецом, мањи су за 5 милиона, а према августу о г. мањи чак и за преко 14 милиона динара. Ова појава веома је интересантна, јер би се очекивало, да ће у месецима извоза пољопривредних производа удози на штедњу и по текућим рачунима показивати знатно повећање а не смањење. Према покрајинама улози су износили у октобру у Бачкој 724.85, у Банату 441.42 a у Срему 175.5 милиона динара. А подељено по нов. установама имала су акционарска друштва 1243.82 милиона, задруге 45:22 а општинске штедионице 583.19 милиона динара. Интересантно је упоређење стања улога у току ове године. У јануару износило је 1350.02 милиона па онда сваки месец опада и то све до јуна, у којем месецу износе 1317.51 ми-

· лион. У јулу веома брзо расту, да достигну оптимум у авгу-

сту са 1355.81 милиона динара; а у септембру као и у октобру улошци стално опадају. у