Narodno blagostanje

14, децембра 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 741

Држава одужује део свог дуга Народној банци

Њу пословима Народне. банке, кад и у васиони, има дневних, месечних, годишњих и секуларних нојава. У стању зи 8. децембар видимо; да' бе у недељи између 390. новембра и 8. децембра догодила у стању Народне банке промена) која се догађа једанпут годишње. Државни рачун. привремене размене у активи и пасиви показује смањење од 22 милиона динара. Пошто има читалаца, који не знају историју рачуна привремене размене, то ће добро бити да са неколико речи поменемб Његово значење и Његов историјат.

Народна банка краљевине Србије имала је строго конзи, него и у апсолутном износу. Са тим тако контигенираним оптицајем свршавала је народна привреда Краљевине Србије свој посаб. Каб што знамо, потреба за платежним срествима: у рату је много: већа, и онда, кад држава не апелује на: кредит од Народне банке. То је исто био случај код Краљевине Србије +972/13 године. Држава је била: довољно снабдевена платежним среддетвима из аванса изајмова са стране; али: како: је тада сребрна новчаница од: 10.== динара била јеДино платежно средство у земљи, то: је држава, да би дошла до петребних платежних средстава; требала да прода на берзи злато;. које је добијала путем зајмова на страни. Какб се за време рата нерадо продаје злато и: како je у опште тражња за златом била тада релативно. мала, то се дошло на идеју, да се депонује злато у Народнеј банци = да се з% сваки динар злата да држави један папирни динар с тим, дг држава може у свако доба да врати те папирне динаре и да прими своје злато натраг. Етб, такб је постао рачун привремене размене. Држава је полагала златб, 4 примала папирне динаре и то увек динар за динар. 32 време балканских ратова, до јесени 1913. године, та је врста бдперације узела била велики обим и сума дуговања државног у папирним динаримг и потраживања: у златним динарима ишла је у много десетина милиона. По стању Народне банке на дан 30. јуна 1914. године банка је имала у својим касама свега злата 70 милисна динара, од чега“ је 47 МИЛИОНА ДИНАРА ПРИПАДАЛО ДРЖАВИ, КОЈЕ ЈЕ СНА ДЕПОНОВАЛА НАРОДНОЈ БАНЦИ ПРЕКО РАЧУНА ПРИВРЕМЕНЕ РАЗМЕНЕ.

Исти је посао продужен и у Светскбме рату: држава је примила од својих савезника: златб и страна платежна средства стављала на расположење Народној банци, 2 као

противредност узимала је динаре; Тако је дошло да је држава дуговала пб томе рачуну крајем 1918: г. 262 миливна динара.

Исто: је продужене и после рата са многе бржим темпом и под много тежим околностима. Држава није више добијала од својих савезнике онолико средстава колико је било потребно за финанбирање ббнове, а државни приходи су били равни нули; танка: да је Маредна банка била јединки извор срестава државне благајне; На нКакб Држава није имала довбљно метала ни девиза да да Народној банци за покриће а новац је и даље повлачила прекбд рачуна привремене размене, то je тај рачун престао небити нарантер „рачуна размене“, већ пробтог задужења. Карактер ббичног задужења државе код Народне банке имаб је делимично тај рачун и у неким случајевима, где је држава дала била противреднбст, јер су извесне противредности биле и сувише прдблематичне. То важи на пр; 32 ббнове француске државне: благајне.

Рачун привремене размене на: дан 31: јануара 1920! године, кад је ликвидирана банка Краљевине Србије, Износио је 636.6 милиона динара, од чега је 389 било покривено, а 247 непокривенд;

Народна банна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца примила. је то стање од: Народне банке Краљевине Србије, али с извесним модалитетима: Створена су два рачуна размене, један сталан, а други привремен. На сталном рачуну размене обтало' је 360: милиона). и: то: везаних, 7. ј. држава Није могла у опште да подигне: противредност девиза и злата. све док. Народна банна' не буде понова овлашћена, да замењује новчанице за законски метални новац.

Оба рачуна размене, сталан и привремен, стална ву смањивани: Крајем 1928. изнобила' су оба рачуна! 362 мил. дин. Крајем 1928: још: 227.8: мил, дин., 28: дец: две године износа оба самб још 205.9 мил. дин. Држава сотплаћује лагано своје дугеве код Наредне банне и тб не самб својим учешћем у добити банкв; већ и из редовних средетава; Рачун размене. изгубиће св из књига Народне банке тек нобле: занонеке стабилизације, јер држава пбтражује пб њему дебетине. милиона у злату. Али бнај део тога рачуна; кбји није идвалан; изгубиће се у скбро: ба свим, То ву две добити: и' повећање замаха Народној банци ради' утицаја на ненчано' тржиште и санације девизног стона,

РУАН.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Нема области; у којој Србије толико преиначавано, као у оној о финансиској служби. Џрво смо узели руско

пре казначејство при окружним налелетвима као једину благајну у округу. Затим је дошао срески депозитар, По том је извођена денентрализација тако, да је готово сваки ресор имао своју благајну у округу и срезу. Непрегледна децентрализација паралисала је била своку управну и контролну власт Министра финансија.

Ст. Протић је био највећи претивник те денентрализације. После 1908 тод. он је успео да изведе ту своју залгисао, сленим копирањем француске финансиске организације, а снецијално блатајничке службе, За тај ниљ је uan, GMG доведен један француски финансивки чиновник, г. Маје, И је имао ту добру страну, да није ништа иредувимаб, већ | оставио био: назним људима: да изводе реформу.

Закон о организацији финансиске службе

Како. се Ta, крајња, централизанија показала невгодна за

је У |

нас, те је одмах после рата, издвојено пореско оделење, јер је наплата порезе највише патила од те пентралидације. У исто доба је изведена и реорганизација Министарства финансија, али без важнијих промена према тредратној: у главном су чиновници добили звучније титуле,

Ових дана је објављен нови закон о организацији финансиске управе, којим ћемо се дошније позабавити. Са гледишта организације закон садржи следеће прописе:

Код Министарства финансија укида се назив дирекција и уводи „оделење“, као и пре рата. Таквих оделења има шест. Шесто оделење је збирно. Ту спада и кабинет. Територијално се дели финансиска власт џа дурекције, као м до сада, само с том разликом, што ће по новом закону бити свега десет лирекција (девер бановина и једна за Београд).

Остале се укидају.

Банским дирекцијама потчињени су финансиски инспекторати, који се отварају у већим местима. У место среских управа финансиске контроле уводе се: главни одељци