Narodno blagostanje

Страна -782

sezonu. Mediutim polovinom mieseca nastao! ie: preokret. zahladnilo ie i padao ie snijeg. Kako je pred Božić kupnia пасе dosta jaka, na branše koie u glavnome drže Žžimskc "а ке, Primjerice та trgovce dryima koji su se obzirom . па prošlogodišnje iskuStvo bili obilno snabdjeli drvom, prijetila. je: ПО ита да зе izrodi u katastrofu.

Београдска берза

Свршава. се за цео свет берзанска. баксуз година. 1929. година. биће у историји новчаног тржишта целог света једна од најгорих за последњих 30 година. Не мислимо само на берзански крах у Америци, који је био тежи но онај из 1907. године, већ на берзанску ситуацију у целој Европи.

Ептлеска берза, скров солидна и више од 100 година најјача у свету, болује у другој половини 1929. године, а иу првој половини био је емисиони посао релативно врло слаб.

Берлинска берза забележила је у 1929. години најниже курсеве за последње 3 године.

„Под најповољнијим ауспицијама почела је ову годину париска берза. Од друге половине 19926. године, почео је прилив капитала са стране, који је имао за неизбежну последицу повољније кретање курсева хартија од вредности. Законска стабилизација од 1928. године дала је нов замах том постепеном, али непрекидном скакању курсева. Још у почетку. 1929. године постизавале се велике зараде са хартијама ољ вредности. Средином 1929. год. настала је стагнација, а у јесен и пад акција. И данас влада мртвило на париској берзи у пркос великој обилности капитала, тако, да. се сви посвећени непрекидно питају, у чему може да лежи уврок. Економски није, вероватно је психолошки.

Ни за југословенске берзе 1929-та година није била пријатна. Наше берзе нису патиле из солидарности са великим светским берзама, већ услед високог каматњака, који је највећи противник интересовању публике за хартије од вредности. Ми још кисмо стигли да саставимо преглед курсева на пашим берзама у овој години, али држимо да се нећемо преварити, ако кажемо, да је један једини значајнији папир

У овој години знатно скочио према, прошлој: то су акције На-

родне банке, Сви су остали папира или стагнирали или отиши на ниже. Нарочито је пред крај године опало интересовање тако, да се не би погрешило да се и код нас био применио американски пример, коме су следовале многе европске берзе: обуставе рада целу последњу ледељу.

У Загребу је иначе био 3 дана празник, а то има увек дејство и на' Београд.

· "Ова је година била велики баксуз за једини шпекулативни папир код нас — Ратну штету. Још почетком ове године „Ратне штета, је била здрава и весела и пела се са великом лакоћом уз велике стрмнине.

Пало је закључака у почетку године за а no.

курсу преко 480 динара. Ко је по томе курсу кулио, губи Дин. 45.— по комаду. Зло су прошли они, који су сматрали да Ратна штета не уме да. пада. Они су били судбоносни за. Ратну штету: њихов оптимизам имао је протизно дејство на тај папир: терао га на ниже, и да пије било службене интервенције, он би доживео курс од 350 динара. Послелњих 2—8 месепа расположење је много пријатније. Шпекуглација. се разбегла, јер док је ранијих година крај децембра,био рок огромним штекулативним антажманима, дотле je ове тодине

izmiena u vremenu pOvolino: 'е' фејо“аја | ' дана. пред» ултимо журб се показао евршћи, јер су

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

era EOE:

Број 47 _

врло мало; недиквидираних ангажмана. Врло мали број штекуланата, Јали је откривен“ и то за мале количине. Последњих

они, који имају да, „лиферују „робу крајем децембра. А претпоставља се да има шпекуланата а ла хос, који нису продали робу, коју имају да приме 81. децембра, Питање је да ли ће. (се они појавити до Краја. месеца. Али оно што интересује берзијанце највише, то: је. прогноза за. јануар 1980. год. Папир. је обично у јануару био врло чврст. Врло је вероватно да берзијанци имају врло мало робе у рукама и да папир има услове за јачи скок, ако би се појавила јача тражња.

Ратна“ штета је у овој недељи чврста (6 милиона обрта), а курс се попео од 435,87 ma 488,75. 7% инв. зајам од 84 Ha 85,25 (обрт 400 хиљада). Народна 6. нотира 8.227 дин.

Наши доларски папири нотирали су у току ове недеље на. Њујоршкој берзи као што следи:

| на дан 7% Блер 8% Блер 8% Држ. хип. банка · 19. дец. 76,— 88,25 | 70,50 20. дец. "71— 88,— 79,—(9) 23. дец. 76 — 88,50 77,94. ден. 76,25 88,50 71ОБЈАВА На основу чл. 116 зак. о непосредним порезима а у

: вези захтева Пореске Управе за Град Београд од 5 и 9 де-

цембра 1929 год. Суд Општине Града Београда извештавг грађане-пореске обвезнике следећих занимања, да ће се расправљати код Пореске Управе у Царице Милице ул. бр. 8, о 'основицама за порез на течевину за 1929. год., и то:

На дан 20. децембра т. г. свима кафеџијама, бифеџијама, власницима винар. радњи, ћевабџијама, пиљарима и кујнама из реона Комесар. Топчидерске Полиције.

На дан 23. децембра т, г. свима кафеџијама, ракиџнјама,власницима винар. радњи и власницима радњи за продају алк. пића из реона кварта Палилулског и

И. _

На дан 24. децембра т. г. свима ракиџијама, власницима. винар. радњи, ужич. производа, кујнама, ћевабџијама, пиљарима, једном кравару, једном старинару и једном власнику биоскопа из реона кварта Палилулскога._

Упозоравају се порески обвезници означених занимања, да могу доћи у Судско Оделење Општине Града Београда (Књегеиње Љубице ул. бр. 19 а, партер соба бр. 2) сваког радног дана од 83—12 и од 15—18, суботом од 8—12 и недељом од 9—11 часова да виде у послатим списковима пореске управе предложену пореску основицу, од стране Пореске управе и тачан дан за сваког посебног пореског обвезника, када ће се расправа његова обавити, да би истој могао присуствовати и евентуално примедбе учинити.

Сваки порески обвезник, ако жели чинити примедбе на предложену основицу његове тачевине и разрез пореза, има бити на дан одређене расправе за одређивање његове основице течевине и разрез порезе на пословни промет за 1929. „год. тачно у 8 сати пре подне у Пореској управи за град“ ·Београд и сачекати прозив свој за расправу.

· Из канцеларије Суда општине града Београда, 9. децембра 1929: стод. Сбр. 47.630, ;

OcHuBauH: Banque Ottomane, Bangue de Paris et des ауз-Вав, Зосеге. _ Fimanciere 'd'Orlent.

Умар ем Ум ма ме

Француско-Српска Банка Кашаљ Фран, 20,000.000

Обавља све банкарск' послове O | 2 2 гуруа Ауе srtiij}1]}}h, зелена |

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД š. Фуилнале: Ловдон, Скопље, H7O7E; Ниш, COT = i =

куповали“ ::