Narodno blagostanje

Страна 770

Џујегеп зат, да се и догједпој budućnosti početi da funkcionira i naše tržište obligacija. Godine 1913, Prva hrvatska štedionica, Hrvatska slav. Zemaliska hipotekarna banka, Hrvatska eskomptna banka i Hrvatska zemaliska, sada Jugoslovenska banka imale su plasirano hipotekarnih i komunalnih obveznica za 150 miliiona zlatnih kruna, ili po kupovnoj vrijednosti više nego što Državna hipotekarna banka ima danas hipotekarnih kredita. Kad se jednog dana predje na zlatni dinar i kad se stvori mogućnost, da se izdaju i obligacije na izvjesnu kvantitetu zlata, uvjereni smo, da će se moći plasirati znatni iznosi tih obligacija u samoj zemlji.

Mi imamo osiguravajuća društva koja svoje premijske rezerve moraju plasirati u pupilarne obligacije. Mi imamo regulativne štedionice, koje jedan deo uložaka moraju plasirati u takove papire. A mi se spremamo da i novčane zavode prisilimo da izvjesan procenat svojih uložaka plasiraju u pupilarne Dpapire. Ako država ne bude tforsirala зуоје обПгасје, otvorilo bi se široko polie za plasiranje obligacija Banskih štedionica. A i privatnici plasirali bi u te založnice dobar dio svoje uštednje. Da to ne bude već danas, uzrok leži u tome, što te obligacije glase na papirnate dinare. Svi oni, koji se danas trgaju za obveznice Blairovog zaima, kupovali bi obligacije Banskih štedionica, samo naravno kad bi one олаsile na zlatne dinare ili ioš bolie na izvjesni kvantum zlata.

Treba samo u svakoi Banovini osnovati Bansku štedionicu i istoj ne praviti nikakove poteškoće, pak ćemo se za kratko vrijeme uvjeriti da će one izgradnji našee dugoročnog kredita mnogo više doprinjeti nego Državna hipotekarna banka ili Agrarna banka. Državna hipotekarna banka dolazi u obzir lih

=

Код полемике битно je,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

да се одвоје главни

Број 47

za varoški kredit i to na velike zgrade. A Agrarna | banka izgleda nam da se misli posvetiti podjelivanid” samo većih agrarnih hipotekarnih kredita. Na počet- ku poslovanja maksimum ха МрогеКагпе Кгедне Аgrarne banke bio je 300.000 din. Sada ie ta granica ukinuta. A mislim da onai koji može dobiti agrarni kredit od preko 300.000 dinara, nije potreban njege jedne ustanove, koja ima tolike naročite privilegije.

Za sitni hipotekarni kredit od 20—30.000 dina. ra, niti su Državna hipotekarna banka a ni Agrarna. banka. Takove bi potrebe mogle daleko bolje zado-_ voljiti Banske štedionice. A nama |e mnogo više stalo da 100 seljaka dobije hipotekarni kredit od po 10.000 dinara, sa kojim će iznosom iskupiti svoje mjenice nego da 2 jača. ровј ша dobijaju kredite od pola milijona dinara.

Ja bih Banskim štedionicama prepustio "пе зато brigu oko hipotekarnoz kredita manje situiranog seljaka, nego bi čak njima povjerio da vode računa i o kreditnim potrebama naših malih općina. Državna hipotekarna banka i kod tih poslova vodi računa samo o velikim, u prvom redu gradskim općinama.

Razvitak poslova Banskih štedionica dravske i savske Banovine, ako im se samo ne budu pravile naročite poteškoće, biti će sigurno takav, da će i

· ostale Banovine tražiti da i one dobiju takove insti- ·

tucije. I to čim prije tim bolje. Institucije sa monopolnim položajem nisu se pokazale na visini i danas nisu nikako u staniu da zadovolje i jedan mali dio potreba na hipotekarnom kreditu. Treba li u tom. pogledu provesti snažnu reorijentaciju i u decentralizaciji, u prvom redu u Banskim štedionicama, potražiti način kako bi se potreba za hipotekarnim kreditom zadovoljila u što većoj a i teritorijalno u Što pravednijo| mjeri.

=

аргументи од споредних. Ако се

буде побијао сваки споредан аргуменат, онда полемици нема краја, јер се продужењем полемике нови аргументи бацају у предњу линију, а они могу бити, бар за један део, погрешни. Због тога нећемо ми да улазимо у дискусију са нашим пријатељем г. д-ром Белином, 0 споредним аргументима, као што је на пример онај у почетку, по коме се бановиве правно разликују од жупанија, (који је скроз погрешан) или онај о управи

банским штедионицама ит. Дд.

Ми ћемо покушати да утврдимо главни аргуменат г. Белина, и да на супрот томе

ставимо наш главни аргумент.

ЗА Др-а БЕЛИНА:

У најближој будућности почеће да функционира наше тржиште облигација. Кад се пређе на златни динар, моћи ће се пласирати знатни износи тих облигација у самој земљи.

Држ. хипотекарна банка и Аграрна банка не могу се посветити неговању сељачког хипотекарног кредита, већ ће то много боље учинити банске штедионице. Због тога треба филијале Држ. хипотекарне банке спојити са постојећим банским штедионицама, односно претворити их у банске штедионице, где ових нема, уз пропис, да сви јавни капитали, који се данас полажу филијалама Држ. хип. банке, имају бити уложени у банске штедионице. Сељачки хипотекарни кредит треба децентрадисати. НАШ ОДГОВОР:

1 Будућност домаћег тржишта капитала

На супрот г. д-р Белиновом оптимизму о развићу нашег тржишта капитала, наше гледиште је скроз песимистичко.

У почетку идуће године долази на дневни ред наши доларски папири емитовани у Америци. Сигурно је као смрт, да ће се процес повраћаја THX

хартија у отаџбину, који је већ у велико у току, продужити још много јаче, пошто буду испуњени сви формални техничко-берзански услови за трговину тим папирима у земљи. Тога папира има, као што знамо, преко 3 милијарде дипара. Нема

државног папира ни у опште хартија од вредности у нашем унутрашњем промету. који има те предности и преимућства, која имају наши долар“