Narodno blagostanje

Страна 16

pokazuie kurs Ratne štete na beogradskoi berzi bi-kupona u mesečnim prosecima. Znači, kad bi se kod nas notirala Ratna šteta bez kupona, onda bi niezin kurs bio (naravno u meSečnim prosecima) 415 dinara na dan 431. decembra 1929. god. Nakratko, razvića kursa rente Ratne štete u toku 1929. ge. bilo ie posve nepovolino po imaoce, kako опе, koji su kupili u samom počeiku same godine, tako: i one, koli su raniie kupili. | Čitaoci znaiu dobro i zašto. ie fo bilo. Mi smo o tome pisali vrlo opširno letos, ukazujući na tehničku poziciju beogcradske berze. Kurs ie bio iedno vreme Dao ispod 400; jednoz dana, zabeležen ie kurs 392. Tai ie kurs bio i suviše nizak. niži no što bi trebao da bude prema staniu našez novčano tržišta i prema cledištu naše publike na (ај pabDir. Zbog toga smo smatrali, da treba učiniti krai toi situaciji na berzi i dokazivali da će pad da prestane, čim se likvidira besistički ancažman. Intervenciia ie prvo podigla kurs od 392 па 407, 7аtim ioš nekoliko intervenisala i onda ostavila papir samom sećbi. On ie zatim duže bio stabilan, zatim ie sam DO sebi počeo da se penie. Od 405 na kom se držao nekoliko meszci, otišao ie na 446 bez ikakve intervenciie i bez Ккакџос јасес špekulativnoga angažmana,

A kako su prošli špekulanti u ovoi godini? Da bismo na to pitanie odgovorili, trebamo da pogledamo na podatke na cornioi tablici koii su označeni sa slovom E. Ti podaci predstavliaiu obrt u Ratnoi šteti na beogradskoi berzi DO nedeliama. iedna liniia predstavlia iedan milion dinara, tako da ice naiveći obrt bio 30 miliona dinara iedne nedelie. Na prvi -Dpocled vidimo, da je naiveći obrt bio onda, kad ie kurs padao. u februaru, zatim u martu. Ako ostavimo ha stranu kupovinu za račun Poštanske štedionice u prvoi nedelii meseca iuna, Која predstavlia naravno jzuzetnu Dpoiavu па tržištu, onda imamo, da је naiveći obrt kad kursevi padaiu, a naimanii kad su stabilni: to ie takodie iedan dokaz da ie Ratna šteta špekilativan papir. Čim se oseti stabilnost kursa se špekulanti dezinteresuiu. Zbog toga ie u avgustiu i septembru bio naimanii obrt, jer ie to bilo doba stabilnog kursa. Ali како је stabilan kurs bio na iednom od nainižih nivoa oko 405, a to је kuts na kome se moglo zaraditi. kad bi se kupilo, to znači da špekulanti nisu kupovali onda, kad ie bilo zgodno za kupovanie, nego su kupovali onda, kad ie kurs bio visok.

Београдска берза

ЈЕДАН ПАТРИОТСКИ БОЛ

Пред увођењем наших доларских папира на наше бапзе.

Министар финансија потписао је решење о томе, оставивши берзама, да утврде узансе. После дугих преговора намеђу загребачке и београдске берзе није могао онти поститнут споразум O једнообравним увансима. Загребачка берза одлучила је: да јединица берзанског закључка буде 1000 динара номинале и да се нотирање врши у % номичалне вредности. Како се код нас тртује само у динарима, а како с друге стране папири гласе само па доларе, 10 ће берза утврдити номинални износ облигација у динарима, а евентуалне промене утврђиваће курсна, комисија и уносити у курсни лист. Ове те одредбе, колико смо обавештени, прима београдска берза. Разилажење почиње код питања односа између курса и камате, Данас се на свима берзама у Југослвији бележи курс fel-quel, T. j. купац нема да плати продавцу ништа више сем курсне вредности. Међутим у Њу јорку, Лондону, Берлину, Швајцарској н т. /. курс једног папира не садржи ни камату за протекло време од дана исплате купона. Купац дакле има да плати продавцу, поред курсне вредности папира, још и камату за време ољ кад је био купон исплаћен, па до дана купо-продаје. Ту је оснозипу усвојила и Загребачка бгрза из жеље да буде конпформна са главном берзом за наше доларске папире — њујоршком.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

Она ће вероватно проширити тај узанс и на све остале папири са непроменљивом каматом.

Београд до сада пије прихватио то гледиште из разлога, што тај узанс прави више посла при обрачуну, јер се поред курсне вредности има да. обрачунава и камата. Ми тај разлог не можемо да уважимо. Неће проћи ни месец дана, а ми ћемо имати готове Таблице са израчунатом каматом за сваки број дана, па чак израчунат и број дана за сваки датум. Ликвидатор би имао само да упише те цифре у обрачун. Свакако ла шпекулантима камата ништа не значи; она их не интересира, њима је за што краћи обрачун, јер њих интересира самбо курс. Али ми не мислимо да радимо само ва шпекулаште. У осталом никад наши лоларски папири не могу постати штекулативни на нашим берзама из простог разлога, што је Њујорк господар курса. -

Даље: ипак ће све наше банке свакодневно правити калкулацију загребачке берзе ради утврђивања парптета памеђу београдског и загребачког курса. Арбитража је операпија искоришћавања локалних дисларитета курса једног памира: а она је најеминентнији банкарски посао. Нема слађе зараде од оне на арбитражи.

=

На девизном тржишту нема никаквих промема, а обрт хм девизама вачтредно је велики. (549 милиона динара).

На ефектном тржишту Рента ратне штете снизила Će ол 438.95 (27. деп) на 485.75 (1. јан. 1930.), али се је на следећем састанку попела на 497.97. Обрт је износпо 2,8 мил. за промпт, а 4,8 мил. ва термин; укупно 6.6 мил. дин. — Народна Банка тртована. је по 5205 а 7% инв. зајам са 85.50. | Наши лоларски папири потирали бу у току ове недеље на Њујоршкој берви као што следи:

ва дан 7% Блер 8% Блер 79 Држ. хип. банка 26. деце GIS" 88— 77.50 27. дец. 2 76— 88.12 ; 46: 30. дец. 76.50 89. — 77.50 31. дец. 75.25 985 _ 78.50

Zagrebačka berza

Devizno tržište. Promet posliiedniih dana bio ie znatan, a i Narodna banka morala ic nešto intervenirati. Prodaia deviza isto se dovodi u vezu sa nastojaniem oko što većez likviditeta. Tržište ahkciama. Tečainica od 31. decembra uzimlic sč mnogo puta Као пето Код bilancirania efekata. Usliied toga aastojalo se je, da se kod pojedinih papita postignu što bolii tečajevi. To vtriledi u prvom redu za dionice Jugoslavenske banke koje su porasle za 2—3 dinara. Porasle su i dionice Prve hrvatske štedionice. Ali ie to iedna redovita "ројама. 0 videnda iznosi 80 dinara i radi toga zavod svako: nekoliko ticdana povisi kurs svojih akciia za 5 dinara, Već prema tome, koliko bi odgovarao udio kupona. Na tai način uspielo ie postignuti faktičnu stabilizaciju kursa uz ukamaćenie Које iznosi nešto preko 9%.

Kod mnogih papira u kojima skoro nikada niic bilo izvikanoz kursa, na koncu godine vidimo položen novac. To ic opet u prvom redu radi bilanceć, naime zato, da se ima baza za bilancirati i za one papire, u kojima dolazi redie

:do zakliučaka.

Slavonija već ie zakliučivana po 200 dinara, a i novac ić свело na 200 dinara bez robe. Nominala ic time postignuta, pak se može kazati, da ie kriza Slavcenije delinitivno Srediena. | ;

I za dionice Dubrovačke plovidbe bio ic intetes nešto veći, Obzirom да је 31. decembra dovršena uplata posliiedniec diela novce emisiie, očekuie se u помој godini povoliniii razvitak prilika.

па а)