Narodno blagostanje

“4 (јануара 1980.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7

Индекс народног благостања за новембар 1929, год.

_—_ Још увек се повољно изражава куповна снага народа. — Велика актива биланса плаћања. — Веселије стање државних финнсија,

Новембар је месец примиривања економске |

делатности, која обично у септембру-октобру достиже врхунац. Наша таблица индекса народног благостања има мало података, који изражавају темпо економског живота, обрт, волумен послова. На то се односе податци о спољној трговини, чековни промет код Поштанске Штедионице, стање запослености радника и производња угља. Последња два податка добијамо доцније, тако да их не можемо употребити у анализи индекса за новембар 1999. г. Али и податци о спољној трговини и о ч– ковском промету код Поштанске Штедионице индицирају доста јасно успорење темпа, односно смањење волумена послова: извоз је опао за скоро 180 милиона а увоз за 126 милиона. Падови су знатни, али је извоз још увек доста јак, док је увоз пао и чак према истом месецу 1928. године. Чековни промет код Поштанске Штедионице опао је врло мало, свакако због тога, што плаћање не иде. истовремено са пазаром. Али треба имати у виду, да су цене пале према прошлој години за скоро 10% и да следствено исте цифре обрта представљају већи волумен послова у овој години, но у прошлој.

На кратко, у погледу обрта и посла уопште, новембар је слабији према предходним месецима, али је јак према ранијим годинама.

Ниво цена скочио је у новембру за преко два

псена. То је нормална појава у ово доба године ·

у аграрним земљама. Тај скок долази обично од стране пољопривредних производа, нарочито се зонских, подложних квару. То је поскупљење у новембру 1929. године било једнострано „јер индекс животних намирница на мало у Београду показује незнатно поскупљење. Живот становништва у градовима јефтињи је у новембру 1929. за 10% но у истом месецу 1928. године.

Куповна снага народа несразмерно је јача У новембру 1929. године ноу истом месецу 1928. године.

Најрепрезентативнији артикли куповне снаге народа, којима ми располажемо, показују то У падним цифрама: трошарина на ракију скочила је за 18% према октобру 1929., а за преко 50% према новембру 1928. године; у скоку је приход од трошарине на сијалице; исто тако на вино; снажан је скок прихода на трошарину на кафу; бензин показује вишак и према претходним месецима прошле године, а нарочито према новембру 1928. године; пиво показује вишак од скоро 30% према претхолном месецу и од скоро 60% према новембру 1928. године. Потрошња шећера опала је за 1,5 милион кгр. према октобру, али је за скоро 3 милиона кгр. већа према новембру 1928. године; а потрошња алкохола показује вишак од скоро 100% 'и према октобру прошле и према новембру 1998. године. Последњи појав је свакако изузетан и представља бежање испред повећања трошаринске стопе.

Новчано тржиште још је лакше, но у октобру. Новчанични оптицај је опао истина за преко

Е (

зује код установа, које врше благајничку службу. Депозити код Поштанске Штедионице достижу крајем новемора бројку од 874 милиона, која је највећа од постанка те установе. Са још 120 мил. достигла би једну милијарду, скоро једну петину целокупног новчаничнотг оптицаја. Депозити код Поштанске Штедионице у исто доба 1928. године били су мањи за 250 мил. динара.

Сви елементи стабилности динара позитивни су; метална фундација динара све је јача. Девизни и метални сток Народне Банке достигао је до сада незампаћену висину. Он се управо не може да упоређује са ранијим годинама због тога, што је прошлогодишњи режим изузетан; први пут прошле године могле су се употребити девизе за куповање наших јавних и приватних хартија од вредности на страни. Ми не знамо колико је девиза употребљено за тај циљ, али је врло вероватно, да нисмо далеко од 100 милиона динара. Ту цифру треба додати укупном износу девиза, услед чега би смо се приближили цифри од милијарду и 800 милиона динара, а то је до сада нечувена цифра.

Ред је да напоменемо да је и у новембру месецу наш трговински биланс био активан и то за скоро 200 милиона динара. Исто тако треба да напоменемо, да је трговински биланс за прошлу годину први пут прешао у активу и да вишак извоза преко увоза за 11 месеца 1929. износи скоро 150 милиона динара, док је у 1928. години дефицит износио 1388 милиона динара.

Лајици у економској теорији прославили су активност трговинског биланса као велики догађај, јер у њему гледају знак активности нашег биланса плаћања. То је лајиско схватање, које је

" наука оборила пре 150 година. Ми се не можемо

упуштати у то питање на овоме месту, већ ћемо се ограничити пре свега на једну констатацију, која је сваком позната. Постоји безброј примера, да је трговински биланс био активан, а да је домаћа валута била у крајњој кризи, или чак у јаком опадању. Разлог је врло прост: свака дожава има многобројне пословне везе с иностранством, које стварају дуговања и потраживања; спољна трговина је само једна ставка у том билансу. Може земља да потражује од иностранства на име камата за дате зајмове, на име туризма, за одобрене кредите и т. д. милијарде. Управо, кад год једна држава потражује више но што дугује, онда је њен трговински биланс пасиван; јер се потраживања робом плаћају.

То се може лепо да посматра и код нас баш у прошлој години. У анализи недељних стања Народне Банке ми смо указали на пораст девизног стања од преко једне милијарде динара и то много раније, но, што се уопште појавио овај активни салдо трговинског биланса од 150 милиона дин., управо за време дефицитарног трговинског бипанса. Значи, да је наша земља имала из других извора много већа примања но дуговања према иностранству. Имала је она и плаћања ван оних

150 милиона динара, али се обилност новца пока- | за повучену робу. У осталом увоз робе не значи