Narodno blagostanje

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 24

количине, то се појава објашњава натомилавањем робе та ранијих година. Исто тако пада рударска производња дијам:ната, али не зб9Р исцрпености рудника, већ по одлуци подузетника. Трп највеће компаније за прсизводњу дијаманта : De Beers Сопгондајед Mines,Consolidated Diamonds Mines of South· West Africa = New Jagersfontein Mining and Exploration Co удружиле су се и створиле једно холдинг друштво, које има, за задатак да преувме сву количину, која се не може да прода, да би се одржале цене. Седиште тога друштва је у Лондону.

То су организације за производњу сировог дијаманта. Индустрија глачања дијаманта налази се у Холандији, Белгији, Француској и Немачкој. Та је индустрија такође надионално и међународно чврсто организована, а стоји исто тако у врло интимним односима са лондонском централом за производњу сировог дијаманта. Без те везе не би могла уопште да се одржи тако чврста организација, јер та индустрија не треба великих инвестиција. Њен се посао састоји у глачању дијаманта, а то зависи више од способности радника. Али је услед везе са синдикатом у Лондону немогућно да се оснује нова индустрија. Моћ те ортанизације најбоље се огледа у чи: њеници, да је одлуком централе у стпма земљама установљена тро-дневна, радна недеља.

Највећи део готове робе продаје ве у Паризу. Годишња, пронзводња сировог дијаманта у Африци износи 1,908.125 метричких карата у вредности од 1.565 милиона динара.

У „Социјалној мисли“ од 1. јенуара т. г. а у чланку г. М. Кус-Николајева под насловом „Гаврани над Царством Средине“, описује се угњетачко-експлоататорска политика европских великих сила у Кини. Између осталог репродуцирају се речи Кајзера Вилхелма, које је он изговорио „уз аплауз расно-свесне Европе“ у јулу 1900. тод. пред одредом немачких добровољаца који су ишли у Кину ради угушења боксерског устанка, т. ј. ради уништења, тежње једног народа за слободом. Те речи гласе:

Није било тако,..

„Дођете ли пред непријатеља, уништите га. Не дајте пардона ! Немојте никога заробити! Ко вам падне у шаке, тај треба да погине. Као што су пре 1000 година Хуни краља Атиле стекли име, тако нека и по вама буде име Немаца у Квни кроз 1000 година разглашено на начин, да се никад ни један Кинез не усуди Немца ни попреко погледати“.

Тај чувени говор бившег немачког Кајзера, назван „Хунен Реде“, не само да није имао аплауза целе Европе, већ је осуђен од целога слободоумног света п у самој Немачкој. Због тога је био чак интерпелисан канцелар Кнез Билов. Интерпедацију је подржавао велики број чланова Рајхстага, тако да је кнез Билов морао да одговара на њу. Али он није нл покушао да брани свога господара, већ је изјавио, да је канцелару Кајверовом материјално немогућно да носи одговорност за владаоца, „кота Ви сви добро познајете“ (Т. j. који се не да контролисати).

Ми и не мислимо да бранимо колонијалну политику предратне Европе, о којој је историја казала свој суд. Али нам је дужност да констатујемо, да је Кајзеров говор изазвао буру ол незадовољства, коју смо ми лично преживели.

В. ВБ.

Ispravka.

U prošlom broju a u članku „Novo pismo Moše Berzijanca” omakla se jedna greška, koju ovim ispravljamo. Naši dolarski papiri notiraju ,,tel-quel” samo na londonskoj berzi.

Нек се и то чује! ПАНЕЛ ЛЕНЕ ВЕНЕ ПЕТЕ НЕНАД Помаља се примавера, Хиспанија миљем дише, Сенор Примо де Ривера У Мадриду устав пише.

Има више од месец дана, како европска штампа доноси најфантастичније вести о начину, на који генерал Примо де Ривера. намерава, да преведе Шпанију из данашњег режима на парламентарни. Изгледа да ни он сам није начисто са системом, који треба увести, а нарочито не са датумом.

Он ће, кад буде дефинитивно начисто, предати јавности свој план. |

У сваком случају Примо де Ривера приводи крају свој режим и спрема да искупи обећање, дато приликом узимања власти у своје руке. Он је пре две недеље писао у једном мадридском листу од речи до речи : „Данас је моје најискреније уверење, да је диктатура у Шпанији дотрајала“. 0 њетовом. режиму писано је и биће још много више писано. Ми сматрамо, да ће европска демократија бити наравно врло немилостива у своме суду о његовој влади. И баш због тога сматрамо ми као демократи за дужност, да у овом тренутку истакнемо оно, мало доброг у његовом раду. Примо де Ривера је пре света учинио крај несрећном и пропаснком рату Шпаније у Мароку. Он је тамо завео један режим, који је помотад мното, да Шпанија извуче велике користи из Марока. Он је тако исто уредио администрацију Шпаније боље него што је то био у стању да уради потпуно иструлео шпански парламентаризам. Он је силну пажњу био посветио економском пеложају Шпаније п ма то је трошио огромна средства, јер се је Шпенија, за време од шест година задужила више од 5 милијарди пезета. (То је око 40 милијарди динара). — Економеки полет се неоспорно данас примећује, али је он и сувише форсиран и није искључена могућност, да ће наступити реакција и да ће много од тога, што је он створио, да се изгуби, и да представља пасиву његове економске политике. А на првом месту имамо поремећај шпанске валуте као последицу те његове политике, форсираног економског подизања, коју он није у стању да спречи и који је био главни разлог његовој одлуци, да ликвидира што пре са својим режимом.

| a 5 Рт Е Кина се прославила својим

укидањем _ екстериторијалитета. за странце; али зато не треба да остане њена слава умањена и на пољу неговања, слободне мисли. У Кини постоји цензура. Ових дана је донесен нов закон о штампи, који, како се у њему каже, има с једне стране да омогући слободу штампе, а о друге да спречи, да се шире нежељене вести и чињенице. То постиже Кина цензуром над сваком механички умноженом речи и колективном одговорношћу издавача, уредника, писца, штампара и онота, који растура. Закон забрањује све реакционарне списе и оне, који вређају законе и уредбе.

Тога није било до сада у свету да се у име слободне штампе и демократије заводи најреакционарнији закон о штампи и брани свака критика владе. Влада се сама назива револуционарном, а опозицију назива реакционарном !

Цензура у Кини

PRETPLATA NA „NARODNO BLAGOSTANJE” SA ĐODATKOM — ANALIZOM BILANSA — STAJE 280 DIN., A BEZ DODATKA 200.— DIN. GODIŠNJE.