Narodno blagostanje

- 11, јануара 1930.

___<<-=== Национално - социјалистички народни посланик, члан немачког Рајхстага, Георг Штрасер, осуђен је пре извесног времена на шест месеци затвора

Борба између правосуђа и парламента о примат

и триста педесет марака новчане казне због повреде закона

о заштити републике и увреде и клевете, нанесене прајском министру председнику Брауну и још великом броју министара, политичара и грађана.

18. децембра био је претрес по тој ствари у апелациовом суду у Берлину. У почетку самога претреса устао је бранилац оптуженога са захтевом, да се одложи претрес са следећом мотивацијом :

„Истина је. да је Рајхстаг суспендовао имунитет оптуженога и предао га суду, али тиме није уништено уставом тарантовано право народног посланика, да врши дужност везану за мандат. Данас ће у парламенту бити врло важно гласање о изјави владе. Оптужени је други вођа странке, ну исто време он има реферат у политичким питањима. Седници Рајхстага претходиће седница национално - социјалистичке фракције, на којој има да се реши о томе, како ће да се држе према влади и како ће гласати. Задржати оптуженога, да не врши своју дужност у тако важном моменту, значи повредити принцип демократије“. Државни одвјетник је устао против тога изјавивши, да то није довољан разлог за одлатање претреса и да правосуђе није дужно да води рачуна о дужностима оптуженога, па била то и дужност народног посланика. Суд чак и не зна, да је данас гласање и тек би морао о томе да се обавештава.

На то је устао један од заступника тужитеља п казао: „Па и ја сам народни посланик, и умећу да доведем у склад своју дужност народног посланика са дужношћу адвоката“. Потом је устао оптужени и изјавио, да је из јутарњих новина видео, да ће бити гласање и да он безусловно тражи за себа право, да присуствује Рајхстагу у један сат истога дана и да му то право нико не може одузети. Како се ова расправа водила у 9 часова пре подне, то је председавајући предложио, да се отпочне рад, јер се ислеђење може да сврши до једног сата. Али је Штрасер остао при своме и због тога се суд повукао и донео решење, које доносимо од речи до речи:

„Оптужени се налази пред алтернативом дужности. Он је члан парламента и у исто време други вођ странке. Суд сматра, да дужност народног посланика тде тре свега. Ради ос о гласању које се не може да одложи и које се не може да пснови, док се судска процедура може у свако доба да 06нови. Делатност народног посланика има дакле тримат. Народни посланик Штрасер није само обавезан да гласа, нето је данашња одлука у вези са његовим ранијим говорима, 360T тога суд решава, да одложи претрес“.

Решење суда је очигледно неправилно. Оуспендовања имунитета је прећутно признање примата судске процедуре над политичком дужношћу. Иначе би се дошло до апсурдног стања, да се народни посланик пусти из судског притвора, да бљ могао да се попне на трибину!

Старо је социолошко сазнање, да нико тако безобзирно не искоришћава демократију као реакционар; то су у овом случају Штрасер и — судије,

нит аи г Професор Др. Рихард Кох о-

држао је 17. октобра шр. год. једно врло интересантно предавање, које представља читав обрт у медицинској науци ну политици лекара према лајицима. Предмет предавања је била тема, која је медицинска књит= најбоља лектира за образо-

Демократизирање медицинске науке

аи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

вање лајика. Предавач је у самом почетку истакао принципијелну страну : може човек да буде мишљења, да медицинска лектира није уопште за лајике. Има лекара, који мисле, да је боље, да човек не зна ништа о конструкцијл и функционирању свога тела — или бар што мање. А да је нарочито опасно, да човек зна о болестима, којима је подложан. Боље је, да човек мање зна о беди и невољи, којима, је подложан. Лекари су н. пр. реферисали да је било случајева, да су људи баш 3бог.тота озбиљно оболели, што су се много занимели медицином. Из тога може да се изроди тешка и мучна хипохондрија. Чак и Гете у своме делу „Затадно-источни диват“ ту је мисао изразио овим речима : „Зашто имамо да блатодаримо Алаху ' Што је одвојио болест од знања. Морао би очајавати сваки болесник, кад би знао оно и онолико, како и колико зна лекар“. Али Др. Кох сматра, да је данас дешло време, да лекар и пацијент чине међусобно концесије. Пацијент мора да разуме то, да он никада не може знати медицину онако, како би то било потребно, јер се то само може постићи систематским студирањем науке на универзитету, али тако исто и лекар мора да разуме, да су прошла патријархална времена, и да је данас врло тешко манипулирати човеком, јер он хоће о свачем да говори и да има своју реч о ономе, што се с њим дешава; и он хоће да разуме, шта се то с њиме ради. Због тога се мора приступити демократизирању медицине. Морају се препоручити лајицимз оне књиге, у којима се медицина не предаје, него показује и излаже, од како је постала, од својих првих почетака.

Пошто је затим Д-р Кох изређао сва дела почевши од Хипократа и Парацелзуса, за која. сматра, да би била добра лектира за лајике, завршио је своје предавање враћајући се на исту тему са којом је и почео.

„Треба бити на чисто с тим, да се ради о потреби нашега времена, да човек у здравим и болесним данима чита књиге које му помажу разумевању његовога лекара. Потпуно је несносно стање, да је медицина, наука о здравом човеку а не болесном. Болести треба да су предмет медицине, и то би било веома драгоцено у природним наукама, филозофији, теологији, праву, историји света, историји уметности и литератури. Целокупна цивилизација пати од тога, што је наша наука заснована на бази сазнања здравог човека, а не сазнања болести“.

Затим је Др. Кох говорио о лекарским знањима, која треба полако популаризирати. При томе се треба нарочито да. пази на избор. Тако н. пр. врло су корисне књиге, које се баве разним облицима дијете за шећерну болест, дијете без соли, вегетаријанска, дијета, дијета против туберкулозе ит. д. На крају је нагласио, да је врло жалосна појава, да дневна, штампа растура медицинска знања, али на начин, који може само бити социјално штетан. Пише се без избора и заступају се неусвојена или одбачена гледишта.

Ми можемо замислити, какав је страх и трепет овај нов ксрак у медицинској наупи изазвао код многобројних лекара. у целоме свету, који само због тога не говоре пацијенту ништа о медицини, што је ни сами много не разумеју.

Ако треба лекар пацијенту да објасни научно п његову болест и терапију, треба пре свега и сам да је разуме. И као што у свима наукама има врло много људи, који су добили и највше сведочанство, уз сиромашно и никакво знање, тако исто има и у медицини много њих у истом положају. Срећа, је велика, што није потребно знати науку како треба, па ипак

учинити штогод за болесног човека. И пре појаве лечења по

науци, било је лекара, који су лечили болесне. rar IDE рата

У а ј те шале анализе омшлеаксе