Narodno blagostanje
Страна 18
родне Банке иввосио је крајем 1929. г. округло милијарду 250 милнона динара ; а то је скоро толико, колико је Народна Банка дала народној привреди по есконту. Како су жиро-рачуни инструменти пла-
тежног саобраћаја, то би пораст депозита по њима.
требао да значи обилност платежних средстава у земљи. Али како с друге стране треба да знамо, да поједине кредитне установе држе један део свог обртног капитала на томе рачуну; капитала, који би имао бити намењен њиховим кредитним операцијама, то значи, да на томе рачуну може бити и један део напионалног капитала. Због тога је по-
требно да мало ближе анализирамо жиро-рачун На“
родне Банке. Чије су то паде на жиро-рачуну 7 Пре но што на то одговоримо, треба да имамо
у виду да је Народна Банка фабрикант јединог пла-.
тежнот средства у земљи, — новчанице, да она има највећу количину тога и да је она следствено последња утока новца, који народна привреда не потребује. Народна Банка, је каса каса. Она, је море, у које утичу на крају све реке, непосредно или преко других река. Према томе Народна Банка је не само благајник свију приватника, већ и државе и свију јавно-правних кредитних и новчаних установа. Док држава одржава неколико својих специјалних рачуна, дотле се јавно-правне кредитне установе, као што су Поштанска Штедионица и Држ. Хипотекарна, Банка налазе такође у списку муштерија Народне Банке по жиро-рачуну. Како Поштанска, Штедионица има своју специјалну функцију, чисто блатајничку, то је потребно, да из тих жиро-рачуна, издвојимо депозите Поштанске Штедионице, пошто је то њезина готовина односно готовина њезиних комитената. која мора сваки час бити спремна да буде употребљена, за плаћања.
Захваљујући љубазности Поштанске Штедионице (која нам је увек са пуно предусретљивости давала сваки жељени податак из свога делокрута.) ми знамо да њевини депозити крајем године износе 350,000.000 динара.
Тако остаје на жиро-рачунима 900,000.000 динара. |
Долеви Државна Хипотекарна Банка. Она је истина кредитна установа, али њезина је каса релативно већа но каба сличних установа, пре света. због тога, тајвећи волумен послова у земљи. Она авати већу благајну због свог нор-
ли је Државна Хипотекарна Банка
ап свију јавних капитала, а и
ма по позитивним законима стално > управља држава. Па како је један питала, блатајничка готовина, која ти одмах или у неодређеном року, то јавна Хипотекарна Банка рукује вр:о ајничким тотовинама јавних капитала капитала, поверених држави по сили закона. Поред Tora, и сама држава се служи Државном Хипотекарном Банком као блатајничком
тако
TH }TX
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бе
уран унд орла КП Кеј ен JO O No ar ера се асорА
установом за извесне случајеве. Платежни саобраћај наше државе дневни, недељни и месечни обавља се преко Народне Банке и Поштанске Штедионице. Али и држава, као и свако веће приватно предувеће, има извесна плаћања, која се јављају периодично у великим размацима. На пример плаћање ануитета : један пут или два пута годишње. Како стање државне Слагајне до скорог времена није било на идеалној висини, то је државна блатајна приморана, да би одговарала што Тачније обавезама по јавним дуговима, да дуже време пре самога рока спрема суме потребне за службу дуга. Те суме државна благајна редовно издваја и предаје Држав. Хипотекарној Банци. Оне често износе неколико десетина милиона динара и стоје код банке неколико месеца. Тако је на пример држава, депоновала код Државне Хипотекарне банке целокупан износ потребан за службу Ратне штете, а то је најмање 130,000.000 динара( а рок је првог фебруара па до средине марта ове године). На кратко, Државна Хипотекарна Банка има врло велику благајничку службу и због тога мора да има врло велику готовину. Ни она не сме готовине намењене плаћањима, ма то било кров 2—8 месеца, да употреби на кредитне операције, — с обзиром на тромост функционирања кредита код нас. Захваљујући љубазности Хипотекарне Банке у стању смо да саошштимо читаоцима, да је она крајем године имала на жиро-рачуну код Народне Банке око 400 милиона динара. Како је и то благајничка готовина, то и ту суму треба да издвојимо из жирорачуна. После тога остаје сума од 500 милиона динара на жиро рачунима, коју имамо даље да анализирамо. Ми ћемо претпоставити, да цела та сума припада приватним подузећима. Али морамо одмах напоменути, да има и других државних установа и надлештава, која имају жиро-рачуне код Народне Банке и на њима одржавају своје касене готовине. Тако да се ни у ком случају не може узети, да свих 500 милпона динара представљају деповите приватника било физичких било правних лица. Како о 10ме немамо података, то морамо остати при претпоставци да цела та сума припада приватницима.
Добро посвећени тврде, да Привилегована Аграрна Банка одржава на жиро-рачуну око 200 милиона динара. Цела та сума представља капитал у најбуквалнијем смислу речи. Његова је намера да служи производњи. Не знамо због чега тај капитал није спроведен народној привреди, али немамо разлога претпоставити, да ће он још дуго лежати на жиро-рачуну. Тај је капитал из техничких разлога могао бити натомилан код Народне Банке, али он не тражи пласман, јер га већ има; он чека да буде тамо упућен.
. Тако остаје на зжиро-рачуну јеш 300 милиона динара, који представљају депозите наше народне привреде. Наравно, да нису свих 300 милиона ка-
Меј рта рта +
„Праве ЊЕНА титан ЈЕ а ЕШ ЕС еА
на обвезнице ратне штете ПО Љ26'—- дин, од комада са 89, годишње камате без икаквих других трошкова.
БЕСНА 57
ДАЛЕ, ЗА ЈМОВЊЕ,
менице новчаних завода са 894, камате нето.
на Кра