Narodno blagostanje

Страна 40

0 финансиској политици Берлина није се много писало по немачким новинама и све док није избио џознати коруп ппоно-лиферацијски шкандал Скларек јавност том питању није посвећивала скоро никакве пажње. Али како се је пече ле расправљати о том шкандалу и јавно дискутовати о нрља вем вешу берлинске општине, то је финансиско питање као л питање неконсолидованих дугова почело да све јаче интереоује публику. А то још: у толико већој мери, што је потпуно не очекивано, али ипак као последица поменутог скандала, био проглашен државни надзор над Берлином и његовом фипа:сиском управом. Последице свих тих сензација морао је Бер лин скупо платити! За непуних два месеца опали су кооди тсри берлинске комуналне банке за преко 60 милиона Ма, i (више од 810 милиона динара) и то у првом реду отказох улова на штедњу, из којих је крајем крајева општинска што дионица финансирала текуће издатке градске управе. OU: aa друти приватни новчани завод био би у сличном случају »0стављен пред најтеже питање даљег опстанка. Али како та. рантира град Берлин за све обавезе своје банке, и како је држава дошла у помоћ са знатним кредитима, то се је могло прећи преко кризе без већег финансиског крвопролића.

Приликом расчишћавања, објављено је и стање неколзолидованих дугова берлинске општине, који износе као што следи:

Управа, 181 милиона. марака, Осветљење 35 милиона марака, Фабрика гаса 23 милиона марака, Водоводи 10 милиона марака Саобраћајна

друштва 128 милиона марака

Одобрен, али

још не наплаћен

порез на кућа-

рину 30 милиона марака Укупно 407 милиона марака,

што износи, прерачунато у динаре, читавих 5 и по милиарди динара. Највеће позиције су огромни дугови берлинских саобраћајних предузећа и они управе, за које се зна да претстављају опет само издатке за саобраћајна позтројсња и направе. Све су остале позиције потпуно незначајне.

Друте вароши задуживале су се због инвестиција и то у главноме за градњу кућа за становања. То је и берлихска општина у обилној мери радила, али су њезине финанскоге каламитете проузроковане ради огромних инвестиција у подземној железници. А то су инвестиције, које нису биле (без условно потребне, већ им се приступило више из престижлих азлога. Тачност тог гледишта потврђују статистички подаци, из којих излази, да се је саобраћај аутомобилима толико повећао, да је укупан број путника на аутомобилима већ већи ол подземног железничког саобраћаја. А колика је разлика у инвестицијама.

Данас већ немачка озбиљна штампа сумња у то дали би jcm moja светска варош у ово доба приступила тако отромком пројекту повећања подземног саобраћаја, као што је то урадила берлинска градска управа, и то у доба, кад се зна, да је већина подземних градских железница веома мало лукративна и у најчешћим случајевима пасиона, пошто никако не може конкурисати саобраћају аутобусима.

Сада је берлинска управа под државном курателом, која је одмах издејствовала, да се имају сви још незапочети инвестициони напрти одмах суспендовати, а' већ отпочети радови морају се што више укочити, а исто тако је и забрањено скла-

пење нових неконзолидованих зајмова.

Ове мере још не представљају асанацију берлинских финансија, — али како је предвиђено повећање редовних прихо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

да од саобраћајних тарифа, и како су се расчистиле тамне и коруптивне финансиске операције берлинске управе — то је тиме дата база за постенено лечење.

Остаје отворено питање, како би било са Берлином и њетовим финансијама, да није било браће Окларек; Овакако, да им берлинци морају бити блатодарни. Нас би jom и интересирало, како ће се моћи извести санирање других вароши, ко-. је не могу показивати међ својим грађанима оваквих патриота! |]. Загреб. Станбено питање и гра- У години 1929. у Загребу се Бевна делатност у Загребу је _ подигло: 950 станбених = Београду зграда за 1915 станова који PE су имали 3.695 соба. Већа грађевна делатност била је једино г. 1928, када се је подигло 1.014 зграда са 2.034 стана, који су имали 4.005 соба. Прошле год. подигнуто је 800 соба више него год. 1927, која је пмала највећу грађевну делатност у периоду 1919—1927.

танана

Како видимо грађевна делатност Загреба још је увијек знатна. А у последње време подижу се у првом реду велике зграде. Тако је 1929. подигнуто 12 четворо и вишекатница према 5 у години 1928. Трокатница подигнуто је 36 према 39 у тодини 1928.

Успркос јаке грађевне делатности још се увек осећа несташица станова. Празних станова нема више него што је нсрмална појава у свим већим градовима, да је наиме известан мали проценат станова слободан. Додуше кирије показују тенденцију падања, ну то је и једна нормална појава. Нема данас више такових прихода који би били у стању плаћати најамнине које су биле узуелне пред неколико година. Ну у нове зграде уложени капитал нови још увијек око 127 а то је пристојно укамаћење.

Од краја рата па до конца 1999. изграђено је у Затребу 4691 зграда са 9.263 стана п 19.855 соба. Поред тога има jom неких 9.000 такозваних дивљих кућа (виданих без знања, власти) са цирка 4.000 соба. По томе, послије рата подитнуто је око 24.000 нових соба. .

У прошлој години, поред станбених зграда подигнуто је и 96 занатских радионица, 12 складишта и 8 нових фабрика.

Преспективе за грађевну сезону 1980. године нису неповољне. Док се је раније више изграђивало на периферији сада, се у првом реду изграђује центар. Интензитет грађевне сезоне много је увјетован и могућношћу добијања хипотекарног кредита. Ако Градска Штедионица или неко други буде у положају, да подељује веће хипотекарне кредите и година 1980. могла би имати јаку грађевну сезону.

П. Београд.

„Политика“ од 15. јануара репродуцира, следећа Meсла једног чланка ортана кућевласника „Дом“ у коме се товори 0 „црним перспективама које се оцртавају у будућности за власнике кућа, тај конструктивни н продуктивни ред привредника“. У Београду има пет хиљада "празних станова и локала, док их је 1926 године било хиљаду пет стотина. Цена становима је сада таква, да власници нових грађевина по-

следњих тодина нису могли са рентом од куће да плаћају ни

ануитете уредно. Криза се заоштрава тиме што се становништво расељава ив Престонице, због застоја трговине и индустрије, а у последње доба и због административне децентрализације. „Рента од зграда сваке године стално опада. Крај непрекидног погоршавања животних услова за власнике кућа и земљишта не може се, бар за сада нигде сагледати“