Narodno blagostanje
18. јануара 1930.
некакав план стварања једнога фонда, у који ће се уплаћивах репарација, ради пемлате потраживања ма“ ната. Детаљи тога плано још нису познати, али пе њему изгледа, да мађарске репарације-неће ићи повернодима, бар не у целом износу, већ да се уносе у фонд. Ова солу"пија можда не би била најбоља, зли мп мислимо да би Мала
Ti
Антанта требала да је прихвати због тога, што су у питању мали износа, а с друге стране потребно је, да се види, каквим се мотивима руководи Међарска у своме држању у Хагу. Јер ако бе она руководи политичким мотивима, онда никаква компромисна клаузула неће бити примљена од њезине делетаци је, прогласила да Мађарска не дугује ништа, а Антанте имају платити њене оптанте, и све уговорима о миру.
сем оне, која би да државе Мале остале обавезе у
Франпузи већ неколико ца врло живо раде на томе питању. C једне стране прзговарају са американским банкарима а с друге са немачком владом. Ми смо већ известили читаопе о томе да се предпоставља да је и американски банкар Морган дејствовао преко француске владе на ометању немачког зајма у Америци да ји се што лашше могла извести емисија репарационих облигаднја Французи журе. И ако је каматна стопа остала на свима невчаним тржиштима у Европи и Америци ипак се не показује тако велика обилност на тржишту капитала и према митрљењу банкара велика се количина тих облигација не може пласирати у један мах. Мисли се да ће за сада, моћи да се прода за 5—800,000.000 марака толико исто колико изност онај зајам који је закључила Немачка на основи Дозовог плава. У томе диљу Француска, је готова да учини извесне копнесије које иначе не би учинила наиме: Француска је готова да допусти својим банкама да даду зајмове немачким пригредним установама, спепијално железници и пошти, како би се оне помогле. Французи гледају да што пре уновче свој део у репарацијама.
месо-
Комерпијализација немачких репарација
Од свију држава средње Европе највишу каматну стопу има Немачка а најнижу Францу ска. Разлика у каматној стопи за дуторочне пласмане износи 5 = 19. У Француској на пример хипотекарни кредит дугорочни не носи више од 50. У Немачкој на хипотеке може се доСпти по 120 Првокласне хипотекарне облигације немачких великих хипотекарних кредитних завода носе најмање 99]. То стање трајс већ две године. Пре рата се таква велика разлика у каматној стопи није уотпште могла ни замислити. Данашње осуство солидарности новчаних тржишта двају великих нација, Беје резултат неповерења међу њима, већ берзанско-техничких околности. По себи се разуме да би немачки папири, односно хипотекарне облитације, наишле на живу прођу у Франпуској. кад би се оне котирале на франлуским берзама. Другим речима тек кад би се тим папирима. тртовало у Француској, могли бп ти паппри привући широке масе француских капиталиста.
Прави немачко-францу ски Локарно
Жанин тета рЕА
61 | ДЕР ФА ЗЕТА || Ба ње 4аа
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
РЕКС СКИ У Ј
Страна 39
У осталом изгледа да, се у Француској чине припреме за емиcnjy једног дела немачких репарационих облитадија.
Али ипак изгледа да зид између фрапцуског и немачког тржишта капитала није тако непробојан. Из приватних извештаја сазнали смо да у Швајцарској цвета тртовина немачким хипотекарним облитодијама, па чак и акцијама, за рачун француских капиталиста. Има великих приватних банака у Ивајпарској, које нтацта друго пе раде нето посредују између француских капиталиста и немачког тржишта ефеката. M се да је већ пеколико милијарди франака тих хартија, купио француски штедиша. Ти се папири не преносе у Франвуску, већ се држе у депоу код швајцарских банака. Сасвим природно и човечаноки! Немотућно је француском капиталистп одолети искушењу једног првокласног немачког папира. са зматом, какву би он могао само у сну да сања, Кад се овај
сли
прсцес буде појачао и колико се буде појачао, у толико ће он бити више израз пародног и економског француско-нвемачког Локерпа.
У француском државном буџету за 1999. г. налазила се једна позиција под скромним именом „за оситурање кредита извозним индустријама у кзвссу од 800.000.000 франака. У буџету за 1980—1981 г. налази се пста ставка само са удвострученом сумом, то јест 1,600 милиона франака. Пео је износ намењен индустрији гвожђа. У експозеу се напомиње, да се тиме има да олакша једна, велика лиферација шина турској републици. Само што ногледа де та сума не служи за осигурање кредита, већ да се употребљава као извозна премија, то јест, да се она даје извозвинима, с тим да је уопште не морају враћати. То се у тргоБинској политици назива демптинг. Држава, која. је тиме угротена, има право на репресалије. У осталом то већ годинама, практикује Сев. Америка. Са таквом ће трговинском политикем европске државе да се састану у фебруара ове године у Женеви роди договора о паринском примирју.
У једном од ранијих бројева говорили смо о финансиским тетткоћама _ немачких — вароши и том смо приликом констатовали, да оне долазе V главноме због прекомерних краткорочних дугова, који су сБи склопљени из нужде, то јест из помањкања консолидованих, дугорочних кредита. А видели смо, да су узроци тог преко. мерног задуживања код свих општина увек једни те исти: из комунално и соцнално-политичких разлога приступало се озаширним инвестиционим радовима, који су, као што се то по себи разуме, финансиски капацитет општина далеко надмашили. Напомињали смо, да су се краткорочни комунални кредити немачких вароши повећали у току 1929. године на гломазну цифру од скоро две милиарде марака; од те суме отпада само на берливску општину око 850 милиона Међутим, према најновијим податцима, ова се цифра поксћал. до краја 1929. године на читавих 407 милиона марака.
Берлина
марака.
Ка IT O OI OC UC А ИВА ВЕКА Вес този ит Кеса ак ет епа аи тек
на обвезнице ратне штете по Љ240—- дин, од комада са 8"; годишње камате без икаквих других трошкова,
менице новчаних завода са
ду, камате нето.
ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ |
а Дај јр зрна a арт O а И фин фан Вести усне љицассеиц (аи асимилирао на