Narodno blagostanje

Страна 56

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

· Сума од 2,500.000.000 динара мобилизираће се на тај начин, што ће се издати облигације 41,96, (8a 1" су боље него што су немачке репарационе облигације), о чему ће бити детаљнијих споразума “ Паркзу. Исто тако признаје се потпуно право о бештећења цркви и двојици Ерцхерцога. За тај циљ се образује други један фонд од 100,000.000 круна, који уплаћују >, Француска, зј; Италија и :ј; Енглеска. Тако уложени капитали вуку камату од 4; а доцније из мађарске уплате од 13"), милиона круна годишње тај ће капитал бити враћен државама, које та авансирају..

Мађарској је дакле признато право до 2,500,000.000 динара за накнаду штете њезиним

поданицима и како један лист згодно рече мађарским вели«копоседницима. Немачки листови су забетежили, да то обештећење плаћа сама Мађарска. То није тачно, то плаћају повериоци из својих потраживања од Мађарске. Мађарска добија потпуну слободу финансиског располагања собом, јер се са "ње скида свако право залоге поверилаца; ослобађа се потпуно репарационе комисије и већ је на путу да закључи један велики зајам.

Ми смо далеко од тога да замеримо Мађарима на њиховом држању, већ само узгред констатујемо, да су успели упорношћу и тврдоглавством, а на крају се искргио радујемо што је мађарско репарационо питање скинуто с дневнога реда.

ДОГАЂАЈИ

Још свог пролећа поживеће светско новчано 70 жиште нов папир: репа pauMoHa облигације. Прва травна бића 800 милиона

радаја

износ незаштићеног дела немачких репарација је 272,009.090 марака годишње. Пошто се сматра да ke оепарационе облигације носити камату од 5 а

да ће се 19, употребити на ампртизацијм, то са тај

"износ има капитализирати са 6:90. Излази да неза-

штићени део немачких репарација претставља ка: питал од близу 18 милијављди марака. Мако се папир неће емитовати ал пари то излази да ће чист износ емисије репарационих облигација бити око 9 милијарди марака,

Прва транша износи 800 милиона мавана, дакиле једанаести део.

Читаоцима је већ познате па је тај незаштиБени део репарација Јанговим планом подељен међ државе повериоџе и да је нама додељено свега 6 мипиона марака.

Ми не знамо какве намере имају моћни фактори у репарацијама у погледу поделе новца, који се буде побио емисијом репзрацисних облигација. Право би било, да се да већи део оним државама, које оскудевају у капиталу. Француска може добити пара са 4: нолико год хоће, док ми не бисмо могли рачунати на зајам јефтинији од 10'/,. Пргво би Baane било ба се нама да из тих 800 милисна марака цела противредност наших потраживања. То би било оно 900 милидна динара.

Сумњамо да ће моћни поверисоци пристати на ту комбинацију. Они ће на то рећи, да ће доцније облигације бити све јефтиније и тражиће да се одожи кључ утврђен Јанговим планом. У том случају бисмо имали добити из прве транше нешто преко 80 милиона динара.

И ПРОБЛЕМИ

Известан број југословенских листова донео је једнообразну белешку, по којој је француска влада одобрила кредит од 5 милијарди франака (11 милијарди динара) за подизање пристаништа у Дакару у Африци. Једанајест милијарди динара, то је милијарда златних фракака. Фраипуска нема ни једно пристаниште, које би толико коштало. Тешко да и највеће пристаниште, лондонско, кошта малијарду златних франака. То значи, да би Француска, ако би хтела да изгради сва пристаништа, која пма у програму, требала да направи дуг већи но што је онај што га је учинила за време рата.

Даље се јавља у истој белешни да је главни концесионар намеран да купи цемент у Југославији у пуном износу у 5.000 тона. Како је у нашој далматинској цементној индустрији, како смо у прошлом броју јавили, овладала извесна забринутост 8607 отказа египатског трговинског уговора, то је ова вест добро дошла. 5.000 тома цемента није мала ствар, то је сума од пуних два милиона дитара. Ако то пе помогне нашој индустрији цемента, онда ништа јој помоћи неће!

Само, да нам је знати, како ће концесионар да овида, пристаниште од 11 милијарди динара са укупном количином цемента које је од цитло 2,000.000 динара.

Ко каже да је за. економског новинара потребно какво знање 2

Берзијанци не могу да се похвале великим послом; они пре спадају у залудне људе. А У таквој ситуацији човек лако долави у искушење, да изгуби тло реалности. Тако је п са загребачким берзијанцима. Ових дана су забележиле загребачке новине вест, да се отуда сугерпрала мисао, да се 200), крунски бонови припусте за трговину на берзи, (пошто се развила врло жива тртовина тим папиром). Купују га они, који пмају да плате дужну порезу до краја 1928. | Ако би се папир припустио трговини на берзи, утврдила би се

Шта све неће да измисле залудни људи!

ЈБуОбљеаша ћ, ЕЂ Шеленбургова бр, 7.

Телеграми: ШКОДОВКА, Љубљана

Телефони: 29-36 и 27-37 израђује све пројекте н шаље на захтев своје стручне инжињере

ТЕЛЕФОН 5:78

Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14

Fora er cevi

У ПИЛЗЕНУ Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА Београд . КОЛА Ва eG

Телефон 41527