Narodno blagostanje
25. јануара 1930.
његова једнообразна цена, за целу земљу.
То би истина, било згодно и за купца и за продавца, само што се ту заборавља један мали ризик за купца, који се састоји у опасности, да купљен бон буде фалсификован.
Врло је лако могућно, да ће један део тих бонова бити далсификован, пошто нема ништа лакше но фалсифицирати ту исправу. Постоји један ризик и за продавца, а то је евентуално тродужење рока. од преко два месеца. Према нашим информацијама спрема се измена закона, према коме имаоци бонова, не губе право према држави у случају, ако их не буду продали у року од 2 месеца.
Елан ЦЕНЕ НЕ 2]
Ове године навршила се десетотодишњица, забране алкохолних пиђа у Америци. Тим поводом је влада израдила један меморандум од 4000 страница, у коме се излаже целокупно искуство. Најмаркантније је оно место, у коме се наводи, да је у 1929. г. кажњено због повреде тот закона 80.000: лица. У експозеу се даље вели, да то није први случај да, се један закон у маси Fe поштује; али то не би био ни најмањи повод да се одустане од закона, који је еминентна национална, потреба и који одобрава велика већина американскот народа. Тако обилна злоупотреба закона не може дакле бити повод да се он укине, већ га проучавање мера, које ба учиниле њетову примену ефикаснијом. И истовремено је поднет пројект закона, којим ве уводе извесне реформе ради боље примене закона. Чак се тражи, да се створе нарочити судови, који би имали за задатак, да гоне кривџе. Гоњење криваца има да се пренесе од полиције на судове и да најмања, казна буде 500 долара чли 6 месеца зазвора. У исто време одобрен је кредит од 1,850.000.000 динара за извођење закона за забрану употребе алкохолних пића.
Безалкохолна Америка
До пре неколико година била је укупна производња јаја сезонска, т. ј. за време зиме а нарочито већих мразева производња је потпуно престајала. Обот тога је и цепа јајима имала, сезонску кривуљу, премда. је ипак и за време најдуже и најстрожије зиме Европа увек била довољно снабдевена робом, збот тога што је леденом индустријем а и другим средствима конзервирања — омогућено, да се за зиму припреми већа количина. (Поред хладњача, јаја се кон-
Катастрофална сезона за јајаре
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 57 зервирају и у тако званој кречној води). Конзервирано јаје је скупље због тога што су трошкови, нарочито конзервирања у хладњачама, врло велики. Цене јајима обично иду паралелно са мразем, то јест у колико је већи мрав у толико је већа цена. На температури око нуле кокошка још носи јаја, нарочито ако има кокошарнићк.
Пошто ове године нема зиме, пронаводња јаја није тако рећи ни престајала. Велика је понуда свежих јаја у целој Европи. Због тога је п код нас цена врло ниска за свежа, јаја. Очајна је ситуација оних трговаца јајима, који су метнули већу количину у конзерву, — а има већих трговина у Европи, које кензервпрају јаја у вредности 20—80 милиона динара. Они већ сад имају да изгубе велике суме због тота, што све и да наступе мразеви, тешко да могу трајати довољно дуго времена, да би се сва количина могла продати. Ако пак не буде било никаквог мраза, то могу губици трговаца јајима ићи у стотине
милиона.
Industrijalizacija Zagreba vrši se u poslijednje vrijeme jednim ubrzanim tempom. Do pred nekoliko godina, Zagreb je bio centar naše : industrije samo u toliko, što su u njemu bile samo centrale raznih industrijalnih poduzeća, u prvom redu drvarske struke, dok su same tvornice bile raštrkane po raznim krajevima.
Danas međutim Zagreb dobiva sve više i više industrijskih poduzeća koje tu imaju i svoje radione. Prošle godine podignuto je 8 novih tvornica raznih dimenzija. Ove godine izgleda da će se DOdignuti još više. |
Grad Zagreb, u svrhu podizanja industrije, kupuje razna zemljišta na periferiji grada koje onda uz pogodovne cijene prepušta onima koji misle podizati tvornice. Na poslijednoj sjednici gradskog zastupstva podijeljeno je zemljište na 5 novih tvornica, Које bi se sada imale podignuti.
U prvom redu velika turinska tvornica čokolade „JUnica” koja i u našoj zemlji plasiza znatne količine. „,Talmone” čokolada podiže u Zagrebu filijalnu tvornicu za Jugoslaviju. Zatim jedna francuska grupa podiže tvornicu kiseonika.
Domaći interesenti podižu tri nove tvornice. Jedna je lakova i uljenih boja, druga konzerviranja voća i povrća a treća je tvornica dugmeta i cigarluka.
Budući da smo tek na početku god., izgleda da će se i ove god. podignuti mnogo više novih tvornica nego prošle. Pogotovu ako međutim sazreju neki projekti još jačeg podizanja tekstilne industrije.
ввва
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Prodaja državnib babira па таје — рожефпе ти тјете da зе лартбеса рИаввапје риђИће. Једпа ђеоргадака рпуашпа ђБапкагзка radnja razašilje putem novina prospekte za prodaju obveznica Ratne štete na rate. Kupac mora platiti 19 mjesečnih rata po 35 dinara za Jednu obveznicu ratne štete. Prema tome jedna obveznica košta ništa manje nego 675 dinara. Sve, ako i uzmemo u obzir činjenicu da isplata zadnje rate slijedi tek nakon godinu i pol dana, ipak, računavši kamatnjak od 10% izlazi, da kupac plaća za svaku obveznicu Ratne štete oko ·600 dinara. Zbog toga je krajnje vreme da stupi na snagu zakon, kojim će se ova prodaja definitivno regulisati.
— Ceniala Bosansbe таиситјате i frgovačke banče jel се и Zagreb. Na dnevnom redu iduće glavne skupštine Bosanske industijalne i trgovačke banke biti će donijet zaključak da se centrala zavoda prenese iz Sarajeva u Zagreb. Time će se jednom već postojećem
faktičnom stanju dati pravna forma. Jer generalni direktor Bosanske industrijalne banke sjedi već dvije godine kod zagrebačke filijale i iz Zagreba dirigira zavodom. U Zagrebu je sekretarijat, kontrolni odio i još neka odelenja koja se inače vode pri centrali. Prenosom centrale Bosanske industrijalne i trgovačke banke, Sarajevo mnogo gubi kao centar našeg bosanskog novčarstva. Tako isto je bila već preneta Bosanska banka, koja se je fuzionirala sa Udruženom bankom. Hrvatska centralna te Muslimanska centralna banka, najprvo su se fuzionirali a onda ih je preuzela Prva hrvatska štedionica. Sada eto olazi i Bosanska industrijska banka.
Od velikih zavoda dakle ostaju još samo Zemaljska banka i Srpska centralna privredna banka.
— Холандска новчанична банке снизила је дисконтну сто-
/
пу од 4 С] Ha 496.
— Ртиси пајџеба bahža w Lonđonm Midland Bank, izdala je