Narodno blagostanje
25 јануар 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 6!
— У регистар трговачког суда у Загребу уписана, је фирма „Минерва“ накладна књижара д. д. у Загребу. Главница износи 1 милион динара подељених у 1000 комада акција по 1006 динара номинале. У дирекцији се налазе: г. г. др. Милан Марић индустријалац, Загреб, др. Артур Марић, индустријаnan, Загреб, Адалберт Валдман, гл. директор Шел Компаније, Будимпешта, др. Вук Симић-Вакановић, директор Антло-јутословенског петролејског д. д. Загреб, др. Р. Родамић, адвокат у Загребу и Ђуро Милетић, Загреб.
— Промене:
— Франауско-српска индустрија цемента и угљена а. д. у Београду повисује акционарску главницу од 20 на 30 милиона динара.
— Конопјута, механичка фабрика конопље ни мрежа д. д.
у Затребу, снивила је дионичку главницу од два милиона на један милион динара. Номинала дионица снижена је од 100 на 50 динара. Код чланови равнатељства брисани су г. Јосип Костил- Живановић и Едвин Милхер из Загреба, а као нов члан равнатељства уписан је др. Марко Рашица.
— Д. д. за експлоатацију и експортирање дрва „Јела“ у Тарцину крај Сарајева, снизује дионичку главницу од 5 на 95 милиока динара. Акционарима исплатиће диференцију од 500, Ha дионипу у готову.
— Фабрика чарапа „Мир“ у Загребу престала је да постоји као самостална фирма и прешла у власништво фабрике памучних предива и тканина у Дугојреси. Седиште фабрике чарапа пренесено је у Дугоресу, где ће радити као самсстални одио фабрике тканина. Запослује 120 радника, које производе дневно 340 туцета чарапа.
— Петрињска парна пилана д. д. у Загребу, закључила, је на својој главној скупштини, да снизи дионитку главницу од 8 милиона на 1 милион динара. Главница је подељена на 8000 акција по 1.000 динара. Номинална вредност тих акција има се снизити од 1000 динара на 125 динара. Као нов члан уписан је др. Степан Млинарић, адвокат из Загреба.
— Према вести љубљанског „Тртовеког листа, им г. Гетлих у Раданцима намерава, да подигне већу фабрику мармеладе. — Ликвидације.
— „Сава“ д. д. за промет некретнинама у Загребу завршило је ликвидацију те пе се брисати.
— Енергос д. д. за електротехничку и аутомобилску индустрију у Осијеку, које се налази у ликвидацији, примило је 1929. тодине 1,7 млиона динара од разинх дужника, те се Тиме може ликвидацију сматрати као извршену.
ТОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА
— Годишњи зборови акитионарсит друштава. Бевимено друштво рудника угља у Алексинцу, 12. фебруара. — Моравска задруга за кредит и штедњу а. д. у Александровцу, 16. фебруара. — Француско-српска индустрија цемента и угља у Београду, 25. фебруара. — Отуденичка банка на Рашкој, 16. фебруара. — Крушевачка, банка у Крушевцу, 23. фебруара. — Младеновачка трговачка кредитна банка у Младеновцу, 23. фебрура. — Обрзновачка задруга а. д. у Обреновцу, 23. фебруара. — Варошко јодно лековито купатило и минерална вода д. д., Нови Сад 28. фебруара. — Хомољска банка у Жатубици, 23. фебруара. — Уједињене банке у Крагујевцу, 16. фебруара. — Обреновачка задруга а. д. у Обредновцу, 23. фебруара. — Метохијска банка у Пећи, 23. фебруара. — Фабрика сапуна „Мерима“ а. д. у Крушевцу, 28. фебруара. — Подринска земљорадничка банка у Лозници, 16. фебруара или 2. марта. — Савска банка у Београду, 28. фебруара. — Колубарска банка у Мионици, 23. фебруара. — Гњиланска привредна банка у Гњилану, 16. фебруара. — Пучка штедионица диони-
чарско друштво у Копривници, 2. фебруара. — Ваљевска задруга у Ваљеву, 26. фебруара. — Младеновачка пољопривредна банка у Младеновцу, 28. фебруара. — Турско-бечејска, штедионица у Новом Бечеју, 2. фебруара. — Лесковачка тртовачка банка у Лесковцу, 9. марта или 16. марта. — Зићифалвска штедиопица и кредитни завод д. д. у Мариолани, 1. марта. — Параћинска тртовачко-занатлијска банка у Параћину 28. фебруара. — Шабачка извозна банка из Шапца, 9. марта. — 'Трговачка кредитна банка у Београду, 9. марта. — „Покрет“ накнадна задруга б.о0.ј.у Загребу 26. јануара. — „Сана“ д. д. за индустрију гипса и умјетног гнојива у дЗагребу 4. фебруара. — Штедионице у Новим Бановцима, дионичко друштво у Ширским Бановцима, 20. фебруара. — Вуксварска кудељара и предиона M. д., Вуковар 31. јануара. —
Обртна удруга за штедњу и предујам у Загребу, 26. јануара.
+)
Оснивајући п ванредни зборови акуионарскит друштава: — Лекарски фонд лекарске коморе у Београду, 16. фебруарг. — „Омега“ грађевно дионичарско друштво у Загребу, 3. фе-
бруара изванредну. — Плувиус д. д., творнипа одијела у Загребу, 25. јануара изванредну.
РАЗНО
— ЏШроблем бестослице у Енглеској. Британски министар Томас држао је пре неколико дана у Менчестру говор, који је имао сензационо значење. У њему је он изнео сасвим нсво и оригинално гледиште за решење питања бесполице у Енглеској. По том гледишту акција се има да врши преко индустрије, а не посредством помагања радника. Он сматра да само ретенерацијом енглеске индустрије може да се побољша положај радништва. Полазећи од тога, да је енглеска индустрија технички и ортанизаторски заостала, тврди он даље, п да она мора приступити рациомализацији и да ће јој у томе ентелске банке пружити помоћ. Енглеска влада са своје стране поставиће стручне трговинске аташеје свуда, да би проучавали техничку страну индустрије пи тржишта за извоз. Ентлеска индустрија неће моћи више да издржи конкуренцију на светском тржишту без рационализације. Конзервативли аистови су скептички у погледу готовости банкарства да помотне индустрији с обзиром на то што се данашња влада нилако неће да изјасни прецизно о томе шта намерава са тако
званим конзервирајућим царинама односно о царинама Мак кена.
— Џоводем говора британског министра Томаса, 0 коме смо реферисали, сада сазнајемо, да је било са неколико страна примећено, да неће енглеске банке тако радо помоћи индустрију у преображају и рационализирању, јер се тај покушај код текстилне индустрије показао неизводљивим. Међутим изгледа да ће на том пољу да се изврши први најграндиознији чин модеризирања енглеске индустрије. Основано је једно друштво у Менчестру, које има задатак, да споји у једно око 150 друштава. памучне индустрије, предионице и ткачнице. То ће друштво имати 7—8 милиона вретена. 'То ће бити огроман концерн. Већ у први мах јављено је за фузионирање друштава, са У милиона, вретена и 5200 разбоја. 'Го се фузионирање изводи под ауспицијама енглеске владе и Енглеске банке. Наравно да. ће истовремено да бе врши и техничка рационализација, тако, да подузећа, која нису рентабилна неће бити примљена, или ће бити потпуно реновирана.
— Познати агент американскит власника бродоградилишта мистер Ширер, који се налази под истрагом од стране Једног одбора Сената, одржао је предавање о поморском разоружању онога дана, код се американска делегација кренула за Европу. Најважније место из говора гласи: „Зар има н једБог човека у свету, који би поверовао, да ће Енглеска на прос! захтев американске владе да разоружа на мору и тиме напусти