Narodno blagostanje

jedinice, povereni sada upravi organa postavljenih od centralne vlasti. Cela administracija, i državna i lokalna, vodi se iz centra, vode je činovnici postavljeni i zavisni od centra kome su i odgovorni. Sve su vlasti državne. Druge i ne postoje. I sve one dobijaju, vertikalno odoZсо do dole, zapovest i ovlašćenje za vršenje vlasti bilo direktno od šefa države bilo od njegovih neposrednih pretstavnika.

4. — Tako je bilo do stupanja u Život Zakona o unutrašnjoj upravi od 19. jula 1929. ·godine. On, istina,

ukida Zakon o opštoj upravi od 28. aprila 1922. сод.,

unosi mnogo preciznosti u funkcionisanje upravnih organa i sadrži izvesna novačenja, ali ipak ne čini u gore izloženom sistemu uprave nikakve načelne izmene: Tek Zakonom od 3. oktobra 1929. god. o nazivu i podeli kraljevine na pravna područja i Zakonom o banskoj upravi od 7. novembra 1929. vrše se krupne promene.

Pored značajne i srećne izmene naziva kraljevine, Zakon od 3. oktobra vrši. novu administrativnu deobu zemlje i u mesto 33 oblasti ustanovljava 9 upravnih jedinica, koje dobijaju ime banovina i koje sa gledišta

lakalne uprave pretstavljaju idealne jedinice. Beograd

sa Zemunom i Pančevom, dobiva posebnu organizaciju, koju danas ostavljamo van razmatranja. Ovim Zakonom od 3. oktobra ukinuta je uredba od 28. aprila 1922. o podeli zemlje na oblasti. Najzad, on izrično ukida Zakon o oblasnim i sreskim samoupravama od 28. aprila 1022.*%) Ukidanjem ovog zakona likvidirane su nekadanje samoupravne oblasti, kojima su od 6. januata upravljali komesari. Nikakvog smisla nije bilo držati u jednoj oblasti dve podvojene organizacije, jednu za poslove opšte uprave, drugu Za poslove lokalnog značaja, kad su u stvari obe državne i kad obema upravlja centralna vlast.

Zakon o banskoj upravi od 7. novembra, u vezi sa prva dva, upotpunjuje upravno uređenje i sa njima zajedno daje nam punu sliku današnjeg: upravnog uređenja naše zemlje.

5. — Po ovim zakonima: opšta. uprava Vrši se po:

banovinama, srezovima i opštinama. Pojam opšte uprave je proširen i „obuhvata sve poslove sem onih, koji su zakonskim propisima stavljeni u nadležnost sudova, žHnansijskih ili vojnih vlasti kao i poslova po kojima se država s obzirom na njihovu komercialnu

i tehničku prirodu ne javlja kao nosilac vlasti već kao

poduzetnik” (čl. 20. Z. o c. u.). Svi se ovi poslovi kon- ·

centrišu u banovini u vlasti koju vrši ban, u srezu u sreskom načelhiiku. Koncentracija je ovim zakonom pojačana. Na mesto mnoštva posebnih međusobno nepovezanih nadleštava, sva su ona, koja pripadaju Opštoj upravi, svezana i stavljena pod bana u banovini, pod sreskog načelnika u srezu. Njime je isključeno u budućnosti obrazovanje posebnih nadleštava opšte uprave, koja bi bila neposredno potčinjena ministar-

“) U stvari su samouprave ukinute još 6. januara, jer Je centralna vlast preko lica postavljenih. u opštini i oblasti uzela na sebe upravu i u tim jedinicama. Istina Zakon o c. u. od 19. juna 1929. govori o samoupravama (čl. 6., 12.), samoupravnim vlastima (čl. 18:, 19., 35.) i samoupravnim ustanovama (čl. 18., 34.) ali su ovi izrazi izvesno upotrebljeni samo radi obeležavanja nadležnosti, organa 1 ustanova, odvojenih od nadležnosti i organa opšte uprave, predviđenih zakonima o opštinama i zakonom o oblasnoj i sreskoj upravi, pošto su 1 opštine i oblasti zadržane bile kao organizacije čiju je upravu preduzela centralna vlast. Inače se drukče ne bi mogla razumeti upotreba ove reči, koja je u novoj organizaciji lišena sadržine.

| - | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

stvima (čl. 20.). Sva ona ulaze u opštu organizaciju i potčinjena su banu. Zakon je likvidirao već veći deo i doveo ih u organizacioni sklop opštih upravnih vlasti (čL 192).

Upravna organizacija se temelji na sreskoj (i gradskoj, koja joj se ravna) upravnoj vlasti. U nadležnost sreskog načelnika spadaju svi poslovi opšte uprave to je pravilo — „sem onih koji su posebnim propisima stavljeni u nadležnost viših vlasti” (čl. 43.). Nadležnost bana je, kao i župana po ranijem zakonu, izražena negativno: u njegovu nadležnost spadaju svi poslovi opšte uprave, koji prema postojećim propisima ne dolaze

'u nadležnost sreskih upravnih vlasti, a nisu pridržani

za nadležnost ministara.

Ove su odredbe o nadležnosti iste kao i u ukinutom Zakonu o.:o. u. |I ništa.ne bi bilo u osnovi promenjeno, da nisu došle dve odredbe: prva u čl. 8. Zakona od 3. oktobra u kome su napose pobrojani poslovi opšte uprave, koji ulaze u banovu nadležnost i koji su na taj način izvučeni iz nadležnosti ministara i druga u 616. u kome je banu dato pravo konačnog rešavanja po svima predmetima njegove nadležnosti. Ovim odredbama je znatno uvećana nadležnost bana: u pogledu opšte uprave i rasterećena centralna. uprava. To prenašanje poslova sa.centrale na banovinu jeste najznatnije, koje smo do sada imali. Dekoncentracija državne

"uprave došla je u ovome zakonu do punog izražaja.

To je i njegova bitna karakteristika.

6. — Ban je pretstavnik kraljevske vlade i še državne uprave u banovini, kao Što je župan bio u oblasti. Njegov je odnos prema sreskom načelniku isti kao što je bio županov prema sreskom poglavaru. Banu su potčinjena sva nadleštva i svi organi opšte uprave u celoj banovini. Ali i nad svima ostalim vlastima u banovini i njihovim radom ban ima pravo i dužnost da vrši nadzor. Finansijske direkcije su van opšte uprave, ali je finansijski direktor dužan da bana redoVvno upoznaje sa svima merama finansijske prirode, a naročito o svima pojavama opšteg značaja u pogledu |avnih tereta. Ban treba da. bude obavešten o ekonomskomi i kulturnom stanju naroda svoje Бапоуше, о njegovim potrebama, kao i svima dobrim i rđavim odjecima зуеkolike državne uprave, da bi o svemu vladu mogao obaveštavati i celishodne mere predlagati.

I banov odnos prema vladi је 158 Као 510 је bio i županov: on. vrši sve poslove koji spadaju u njegovu nadležnost pod svojom ličnom odgovornošću. Ove poslove vodi po zakonu i direktivama, koje mu daju resorni ministri. Po: zakonu o o.,u., on je potčinjen direktno ministru unutrašnjih dela, kome pripada vrhovno vodstvo celokupne. unutrašnje uprave i vrhovni nadzor nad upravnim vlastima.*)

Pravo kontrole i nadzora organa opšte uprave ne pripada i ostalim ministrima (61 27.), te bi oni, u sli čaju da organi opšte uprave пе poštuju i ne sprovode

njihove uredbe, propise i upustva, morali preko mini-

starstva unutrašnjih poslova tražiti vršenje kontrole i

5) Zbog svoga položaja vrhovnog nadleštva za unutrašnju upravu, ministarstvo unutrašnjih poslova je na sebe uzelo staranje, da se poslovi opšte uprave ,i pored resorne podele, vrše u međusobnoj skladnosti. Ta se skladnost održava, (čl. 2.) na taj način, što resorni ministar ne može izdati nikakvu naredbu, pravilnik ili kakvo načelno uputstvo, kojim se vlastima opšte uprave nalaže dužnost odnosno izdaju propisi u pogledu postupanja njihovih organa, pre nego Što Se o tome saglasi ministar unutrašnjih dela. U slučaju neslaganja, predmet se dostavlja pretsedniku Ministarskog saveta, koji konačno rešava.