Narodno blagostanje

8. фебруара 1930.

та, који се могу разумети: да би се омогућила и сиромашним | универзитетска, настава.

Један немачки часопис вели, да се у народу о професорима има потпуно погрешно мишљење. Мисли се напримариусе или у опште велике светске ауторитете, који зарађују неколико милиона динара, годишње.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 89

Бедни професори и доценти толико су били образити и предани науци, да се нису ни организовали, нити чинили ма какве колективне кораке. Интервенција долази од пријатеља

науке.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Нашт долауски зајмови котираће н на љубљанској берзи — према одобрењу Министра финансија. 0 назину ко-тирања за сада ништа још није познато.

— Снижење дисконтне стопе. Пољска новчанична банка „Банк Полски“ снизила је 31. јануара 0. г. дисконтгу стопу

и 8 и по од сто на 8 од сто. — Тако исто јављају из Париза, да је француска Народна банка снизила дисконтну стопу од 3 и по од сто на 3 од сто.

— Пред снижењем дисконтне стопе у Италији % На миланској берзи упорно се подржавају вести, да ће сви у Италији у најскорије време приступити снижењу дисконтне стопе. Ове вести, као и осетљиво олакшање новчаних тржишта имале су за последицу, да се је берзанска тенденција веома побољшала. Нарочито су чврсте акције банака, које су поскупиле за преко 9%; акције индустријских подузећа нешто мање су "врсте; Фиат је повкулео за 5% и Т. Д.

— Из Пеште јављају да се воде преговори између Англоинтернационалне банке у Лондону и Британско-мађарске банке у Џешти, да ова прими заступство Англо банке

— Сазнајемо да је Управни одбор Јадранско-подунавске банке одлучио, да отвори филијолу у Скопљу. Брло повољно развиће економског живота у Јужној Србији, а нарочито индустрпеки полет, дају право на наду да ће ова филијала наићи не врло повољан терен. *

— Udruženje PVojvođanibib Banaba, Penovarađinm, bodnelo је __ро bpreime}n mablate ротеха га 20% bonovima Miniaritva FPinaniija sledeću ртедаови:

„Članom 15 finansijskog zakona za 1929/30. godinu bila je imaocima bonova (priznanica), izdatih na zadržanih 20% Rkrunskin novčanica prilikom njihovog žigosanja, data mogućnost, da — pod boljim ili lošijim uslovima — unovče te bonove, plaćajući njima dužni porez i razne finansijske novčane kazne. Prema sadržaju pomznute zakonske odredbe mogli su tom mogućnošću da se koriste: nemarni Platci poreza, dalje prestupnici finansijskih kaznenih propisa i napokon — i to baš ovi u najvećoj meri — zakutni trgovci. Ti su

bonovi postali predmetom živahnih spekulacija sa izgledom na lepu dobit: već obzirom na ogromnu razliku vrednosti, koju je sam zakon odredio prema svrsi njihove upotrebe, t. jJ. 50% (za plaćanje poreza) i 100% (za plaćanje kazne).

Novčani zavodi bili su gotovo sasvim isključeni od te pogodnosti, poreski dugovi još iz vremena pre 31. decembra 1926. isto su tako rerki izuzeci kod novčanih zavoda, kao i finansijske kazne, a nije potrebno naročito isticati, da se solidni zavodi ne mogu upuštati u spekulacije sa bonovima.

Uvodno pomenuti zakon proširuje mogućnost unovčenja bonova uz punu vrednost određujući, da se oni primaju kroz GO dana za naplatu dužnog poreza do konca 1928. god. I ovom се зе ророзnošću moći novčani zavodi samo u neznatnoj meri da posluže: u pravilu su novčani zavodi kurentni u plaćanju poreza, a isto tako i njihova stalna, jača klijentela, pa su poreski dugovi do kraja 1928. godi ле

retkost. Da se reše svojih zaliha bonova, novčani bi zavodi morali

tražiti poreske dužnike i nuditi bonove, naravno, uz znatan popujšt, radi jake konkurencije sa strane mnogih menjačkih radnji i još brojnijih zakutnih trgovaca, koji su nakupovali znatne količine bonova po vrlo niskoj ceni. Prema ovakovom stanju novčani bi zavodi pri ”Onačnoj likvidaciji pitanja otkupa bonova morali да ргешре znatie gubitke, što je potpuno neopravdano.

Prigodom žigosanja krunskih novčanica, koje je — da uzgrzd napomenemo — ogromnom većinom obavljeno kod novčanih zavoda kao određenih zvaničnih mesta za žigosanje, bili su baš novčani =avodi jedini isključeni od mogućnosti, da se reše svoje gotovine, ili da je po svom nahođenju smanje. Naprotiv, baš povodom žigosan'a gotovina je kod novčanih zavoda znatno porasla usled plaćanja i ulo za kao i pologa, ne samo stalnih mušterija, nego i mnogih drugih ulagača, koji su se na taj način hteli da reše brige i gubitka vremena oko žigosanja. Novčani su zavodi, naravno, morali primati plaćanja i ulože, odnosno pologe u svakoj količini, jer bi protivnim postupkom bilo kod širokih slojeva poljuljano poverenje u vrednost državnog novca i u realnost valutne reforme, čija je prva etapa bila žigosanje. Na taj su način novčani zavodi silom prilika došli do relativno znatnijih količina bonova, izdatih im na zadržavi deo vlastite blagajničke gotovine. Osim oga su izvesnu količinu bonova primili od svojih poslovnih prijatelja, većinom za pokriće svojih potraživanja iz konzorcijaln:h poslova, u koje su u ono vreme ulazili gotovo svi zavodi A pošto su — kako je notorno — ti poslovi ogromnom većinom svršavali sa gubitkom, zavodi su bili prisiljeni, da i takve bonove iz depoa preuzmu kao isplatu, naravno, u punoj vrednosti.

Tošto pomenuti bonovi nisu proglašeni bezvrednima, novča.i ih zavodi, naravno, iskazuju kao aktivu sa punom vrednošću, jer do sada nije bilo razloga za otpisivanje. No i najnovije zakonsko rešenie ostavlja zavode u neizvesnosti glede sudbine i efektivne vrednosti toga — više ili manje znatnoga dela njihovih aktiva, pa je potrebnj, da se a tom pitanju što pre stvori nova definitivna odluka.

Po mišljenju našeg Udruženja trebalo bi najnoviji zakon dopuniti u tom pravcu:

da se od novčanih zavoda ı za otplatu tekućeg poreskog duga i taksa primaju uz punu vrednost bonovi, glaseći na ime zavoda, a bonovi, izdani na ime drugih lica, pod uslovom, ako zavod overeni,n izvatkom iz knjiga dokaže, da je došao u posed bonova najkasnije 6 meseci po svršetku žigosanja.

'Traženjem ovoga dokaza biće potpuno isključeno od unovčenja bonova, koje su pojedini zavodi možda izuzetno naknadno nabavili u spekulativne svrhe, pa će se moći unovčiti samo ona količina bonova, u čiju su posed zavodi došli normalnim putem, ili bolje: silom prilika”.

Нова банка у Загребу. Загреб је поновно добио један новчани завод. Заправо ту се не ради о једној посве новој креацији. Банка за трговину и промет из Пожете која се је налазила у ликвидацији, добила је једну јаку ин;екцију. Преузела ју је једна група загребачких привредника, повисила јој дионичку главницу на 1.5 милијона динара и пренела је у Загреб. На челу тог новог завода је г. Преведан. до недавна uma IT. Преведан и Хофман д. д. га трговину текстилном робом а сада индустријалац текстила. Ванредно агилан и амбидиозан, помислио је како би било лијепо имати и своју банку.