Narodno blagostanje

8. фебруара 1930.

— Мопоројућа иртата отросеја је оштар duvana u celoj Južnoj Srbiji. Komisija za otkup izvršila je vrlo detaljnu klasifikaciju duvana i prema tome određuje cenu. Do sada je otkupljeno preko pola miliona kilograma, što čini preko desetak miliona dinara. Samo srez skopski dao je 2,000.000 kgr.

— Huoanecku, hpousgobawu шећера из шећерне репе примиће у току ове године државну субвенцију од 4,25 милиона фунти стерлинга, односно 1,17 милиарди динара.

ИНДУСТРИЈА

— Претставнитт сарајевскиг занатлија посетили су бана, дринске области и том приликом предали меморандум У коме износе своје жеље, а то су: ортанизација шегртских школа, општа стручна настава и као главно, ла се у Сарајеву отвори филијала Занатске банке.

— Нсво електрично предузеће огромних димензија основано је ових дана у Француској под именом „Union pour | InPEIćcrricite“, Почетни капитал износи 100 милнона фр. франака. Акције леже у рукама, трију гкционарских група, наиме 1, фабрике за алуминијум Џешинеј, 2, 50себе Financiere pour Industrie која IOGJeJUĐAa је финансијер Compagnic d'Electricitć. ilo саставу акционара и обима капитала види се, да ће ово предувеће бити од великог утицаја у продаји, транспорту, подели и употреби електричне струје п то не само у Француској већину читавој Европи.

амоше et

Electrique, Gćnćrale

— Нова управа Земаљског савеза југословенске индустрије за прераду гвожђа и метала изабрана, је па скупштини истог Савеза. За председника је изабран г. Љуба Гођевац, индустријалац из Београда. За потпредседнике г. 1.: инж. Отмар Хен, директор „Оартида“ Београд, и инж. Вјекослав Пилпел. генерални директор Осјечке љеваонице, Оојек. За чланове управног одбора изабрани су г.г.: Њрвин Вернеш, директор Бродске фабрике вагона, инж. Карло Шанцер, Београд, Станко Ширца, директор Стројних товарна из Љубљане, Људевит Ротнер, прокуриста Оплошне ставбене дружбе, Марибор, и !. Пејић, члан фирме Пејић, Стефановић и Комп. из Ниша.

— Нова фабрика дувана у Нишу. — У Нишу је сатраћена нова, модерна и једна од највећих фабрика дувана. Радови на грађењу ове фабрике започети су још 1924 год. а довршени, услед прекида, 1926 год., тек сада. Фабрика ће дневно

израђивати 15.000 килограма дувана. %

— Перитетије турске телефонске концесије. У октобру прошле године закључила је турска влада претходни утовор са великом шведском фирмом Ериксон о давању у концесију израду и експлоатацију међуградске телефонске везе. Имало је бити основано нарочито друштво са капиталом од 2 милиона турских лира, од чега би половину уписала, турска влада. а 3 милиона, потребних за изградњу, дало би само друштво. Тад је на конкурсу учествовало и немачко друштво Сименс и Халске, али оно није хтело концесију већ само изградњу, обећавајући у исто време један кредит од скоро 150.000.000 динара. Влада је тада била сасвим за систем концесија. Сад је влада међутим повукла тај предлог закона, који је већ био поднесен парламенту, и изгледи су да је напустила систем концесије и да мисли да узме телефоп у своје руке, а да путем кредита набави средства за израду телефона. Говори се. да је та промена, дошла, утицајем извесних талијанских фирми, које ће такође да конкуришу у будућој лицитацији.

кврсеслпнплазикнниниксавивсроикаапа ни нинонинивптенивотилн

Освевачи ; вапаче ОНотапе, Вапаџе de Paris et des Рауз-Ваз, Societe Ештапсјете d'Orjent

апвввивоишанва

вовпанвпнипзовиоспоннанизснванкввиоир орка ишининна

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Француско Српска Рашка Капитал: Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

Страна 91

— Штампарије у Немачкој налазе се у врло великој кризи. Као узрок означавају се многобројне штампарије појединих државних надпештава, а у последње време и великих подузећа, из индустријских, тртовачких па чаки хотела. Кажу. да су сами штампари криви, што свој стари материјал про дају по јефтиним ценама привредницима, koju Ha тај начин сртанизују своје штампарије и конкуришу професионалним штампарима.

— Из Бугарске јављају да су сви покупаји за проналазак петролеума у Бугарској, који се чине од 1916. године остали најзад без икаквога резултата. Чак се сматра да ће стране фирме које одавно врше бушења пробе ради, престати са бушењем, јер налазе да чак и кад би се пронашли азвори неби се од тога имало никакве користи, пошто на тржишту минералних уља влада хиперпродукција.

__ Нова екстангија Бате. Чехословачки творничар ципела Бата последњих је месеца знатно проширко своју југословенску продајну организацију. У свим већим нашим градовима основао је властите продавнице. Оне у Загребу и Београду спадају међу наше најлепше дућане.

Сада. се Бата спрема да свој посао у Београду и Загребу кас главним конзументима зантко прошири. Оглашује у новинема да тражи нове локале у којима би сместио филијалне продаје како би публици био што приступачнији. Према томе он ће у будуће имати продавнице у свим деловима, града.

Поред тога Бата, се је одлучио да приступи делимичној фабрикадији својих продуката у самој земљи. У Загребу намерава подигнути радионицу коју би сукцесивно претворио у потпуну творницу. На тај би начип избегао плаћању увозне царине која је за ципеле Батиног кова доста знатна.

Подизањем Батине творнице наша индустрија ципела, добиће једног опасног конкурента. Особито у обичним врстама. ципела где је Бата провео једну савршену рационализацију.

— Кеоггатласја Маштлетоџа Вопсетпа. Veliki tekstilni konce:n Mautner ima svoje predionice i, tkaonice u Čehoslovačkoj, Austriii, Jugoslaviji a djelom i u Rumunjskoj. Koncern je finansiran po Živnostenskoj banci u Pragu ı po Creditanstaltu u Beču kao nasljedniku Bodencreditanstalta. Tvornice u Austriji i Čehoslovačkoj rade veoma slabo, u Jugoslaviji i Rumunjskoj dobro. Budući da koncern treba znatna Sredstva, Živnostenska i Creditanstalt poveli su pregovore glede reorganizacije tog velikog koncerna.

Namjerava se stvoriti za svaku državu posve samostalna poduzeća. Doduše i do sada u svakoj državi postojala su posebna akcionarska duštva ali su bila usko povezana i vođene jednom rukom. Čehoslovačko i austrijsko poduzeće reduciralo bi znatno svoj pogon, Jer je tamo konjuktura za tekstilnu industriju loša. No to se nas malo tiče, jer mi time nismo tangirani.

Mautnerov koncem ima u našoj državi dva poduzeća. „Jugoslovenske tekstilne tvornice Mautner”, koje imaju predionicu u Litiji i tkaonicu u Preboldu.. Dionička glavnica poduzeća iznaša 20 miliona dinara a kredit 95 miliona. Prošle godine počelo je fabrikacijom ćilima. Drugo je poduzeće koncerna „Beogradska tekstilna tvornica” sa dioničkom glavnicom od 10 miliona dinara i kreditima od 34 miliona dinara. Kako se vidi Mautnerov je koncern kod nas dosta angažitan. 'Tvornice u Sloveniji rade odlično a ona u Beogradu znatno slabije. tako da je potrebna izvesna reorganizacija.

Pogovara se da će jugoslovenskom Mautnerovom koncernu pored Živnostenske banke i Creditanstalta pristupiti i veliko čehoslovačko tekstilno poduzeće „Cosmanos”. Jugoslovenske tvornice po iz-

wuuqdnaganHpREFRHDEBEREDEDREMHBRRRumogpgHBRDHHWHBHMHRREBRRHNRGANEBMNU

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

вапинлопоимосопппшвицвикнввншошсовававоввишв оливаошевоовшт на