Narodno blagostanje

8. фебруара 1930.

Загребачко прометно д. д., Загреб, 14. фебруара. — Кредитна, банка, д. д. у Новској, 12. фебруара. — Хрватска штедиона, д. д. у Глини, 23. фебруара. — Удружење београдских пиљара у болести и смрти, 16. марта. — Задруга београдских пиљара марта. — Удружење особља Општине београдске за поматање | болести смрти, 16. марта. — Задрута београдских пиљара

а узајамно помагање у болести и смрти, 23. марта. == Велиа фабрика шећера а. д, у Београду, 9. Ma Богтојевска штедиона и потпомагајућа задруга У Бегојеву, фебруара. — Тртовачка кредитна банка у Београду. 9. марта. = Народна штедионица д.д, у Новом Бечеју, 28. фебруара. „Анилокемика“ JL д. за техничко-кемијску индустрију У Загребу, 28. фебруара, — Штедионипа, дионичарско друштво у Ораховици,. 22. фебруара. — Бајино-Баштанска тртовачка банка у Бајиној Башти, 27. фебруара.

Ватредне и оснивајуће скутштине диомичарскихг дру-

штава. Александар Волнер д. д. у ликвидацији, Загреб, 10 фебруара.

Примили смо извештај г. Гранта Фореса, Блеровог тупчика у нашој Монополској управи, који је поднео аменеким импонима наших доларских облигација с кретању аложених прихода од 1. јула 1928. године до 31 октоора 1929. године. Извештај садржи кратак преглед на економске стање наше земље у тој периоди. Указујући на то да укупан износ прихода заложених за доларске облитадије у 1925 години износи од монопола 61 и по милион долара од царина 27,3 милиона долара и од телезница 24,6 милиона долара, укуџно 102,000.000 долара, истичуви да је од тота свега 85,2 милиона долара ангажовано као залога за предратне дугове Србије и Прне Горе, и констатује да је за покриће ануитета Блерових зајмова у износу 3,3 милнона динара остао приход од 93,9 милиона динара. Затим констатује он, да је ануитет доларских облитација покривен 38 пута. О зајму 1927. тодине од 30 милиона долара вели он, да је 7 милиона употребљено на разне доправке железница, 1,000.000 на Министарство просвеве и хигијене, а остатак од 15 милиона долара уоптребљен је, у колико је утрошен, на јадранску пругу.

Министар ПН сматра да је остатак новца којим располтже довољан за изградњу остале 82 миље до Митровице. Or истиче да је од његовог последњег извештаја изграђено 446 миља железница (од чега је 264 за изградњу дуплог колосека Беотрад—Загтреб). |

— 22 септембра ститао је у енглеско пристаниште Саутхенпти један транспорт злата од 28 милиона, долара, који представља највећу суму, коју је Енглеска банка купила за један дан од свога постанка. То је злато у полугама купљено у Њујорку, пренесно једним бродом, а од п»истаништа до Лондона транспортирано је у са три прста дебелим челичним плочама. Белик број детектива пратио је овај транспорт.

У Бугарској, привредна се криза даље пооштрава. У Пловдиву је пала под стечај Трговачка и Индустијска банка, која је позната као један између најстаријих бутарских нов-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

чаних завода.

Страна 93

— У: Њујорку штрајкује 50.000. кројачких радрика, који траже, да им се повиси недељна плата за 5 долара и да им се скрати радно време. Радничка, ортанизација одобрела.је тај штрајк.

— Научни саветниж Енглеске банке. Bank of England поставила је за сталног економског и статистичког 'аветника свота директоријума Пт. Зећргага, који је до сада Сио професор за финансијске науке на американском Харвард универзитету. Оваквот положаја досада у енглеској новчаничној банки није било. «

— Хаједтвот офићот biroa i Еототта u Americi ne sme personal prati ruke više od dva puta dnevno. To je došlo povodom jednoga ekspozea biroa za psihologiju rada i racionalizaciju, kojom je utvrđeno da personal gubi 7% od radnoga vremena istom pranjem ruku. Odluka je izazvala veliko uzbuđenje ne samo međ personalom, već i međ fabrikantima sapuna.

— 0 Аниту; Били Тутса u sela Galspahu, dovršena je ovih dana monumentalna. građevina u vrednosti od 80 miliona dinara, podignuta od jednog privatnog čoveka, Valentina Cajlajza, koji se bavi lečenjem zracima. Još pre Svetskog rata on se zanimao tim pitanjem i ako ni jednog dana nije posećivao medecinski fakultet. Još tada je počeo on da leči zračenjem, ali je naišao na dva neprijatelja. Lekari, esnaflije, trudili su se svim mogućim načinima, pa i sudskom intervencijom, da mu onemoguće zanat. A njegovi seljani su tutkali pse na njega — da bi isterali iz njega đavole. Danas je Cajlajz pravi blagoslov ne samo za svoje selo i za varoš Linc, nego i za celu gornju Austriju. Turizam u toj oblasti porastao je za 200% prema predratnom. Teško je poverovati, ali je autentično, 22 o? damar ima 6.000 paciena}a фпетпо и гооте гаптотити. Меа4 пјипа зе пајаге сткует i civilni velikodostojnici, prinčevi i kraljevi. Veliki je broj Jugoslovena potražio Jeka u njegovome sanatoriumu i vrlo je zadovoljan lečenjem. — Џ Ртајзвој је veliki broj mladih učitelja i učiteljica bez službe. Prosvetni odbor prajskog Landtaga doneo je rezoluciju, da vlada što je mogućno pre zaposli ceo taj kadar nastavnika i da otpočne pregovore s ostalim federalnim državama, kod kojih je manjak u nastavnom osoblju i najzad da odredi godine čekanja na službu koje se unose za penziju i da svakome nastavniku, јој nema posla „daje mesečno 2.300 din. na ime pomoći.

— Koližo dana w годт hole пе Yađe. Postoji težnja da se odmor u školama iz osnova reformira. Tim povodom je vršena anketa po raznim državama. Dobijen je sledeći rezultat o broju prazničnih dana: 77 dana u Danskoj i Holandiji, u nemačkim državama 85, u Švajcarskoj 88, u Italiji 90, u Norveškoj 92, u Austriji 89, u Francuskoj 101, u Engleskoj 105, a u Švedskoj i Sev. Americi 110 dana.

За подизање пословног морала. Сви немачки судови објављују периодично листе тако званих рђавих платитла, у којима се налазе имена оних, којима се није могао отворити стечај, због немања имовине; оних, против којих је удејствована забрана; који полажу откривајућу заклетву; којима је отворен стечај, који су у поступку равнања. Те листе стоје свакоме грађанину на расположењу, и може се претилатити на њих, когод хоће. Кажу да су те листе имале врло повољно дејство на пословни морал.

e: KD: Gay | e. OSa a orao Bo O nara Ра БА КИ

у маг (Еј сата O Ol aa Arad e O OI UO OON OUR OVO

„Драве Житни ево зна ево

| eo <= I= <=:

КАЈЛ ЗАЈМОВЕ,

на обвезнице Ратне штете ПО 3248 —_ дин, од комада са 8. годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЉА СО ФЕТ 3.

менице новчаних завода са 8“, камате нето.

|D ED Ke» 8 > ip <=, eo eee eee jie: CE) Kru (| GED; eee. aa ep, een || Por рт ===> БА

а Ер ИА