Narodno blagostanje
"Страна 106
да је то премештање последица национализирања Англо-чехословачке банке. Ова је банка својевремено била основана заједно са Англо-аустриском и Англо-мађарском банком од стране 'Рочилдове матице у Лондону, од Апгло-интернанионалне банке, која је заинтересирана и у нашој Југословенској удруженој банци.
— Укупни улошци на штедњу код немачких штедионица износили су 31. децембра 1929. године 121 милијарду динара. Повећање у току 1929. године износи 27 милијарди динара.
— У Прагу су основали руски емигранти своју банку, која има да служи интересима чланова некадање врангелове војске, да их помогне. да дођу до зараде или за закуп земљишта или до малих индустриских подузећа,а све под заштитом атамана. | — још није потпуно уписан трећи зајам, за индустријализацију расписан од стране совјетске владе, а већ с: отвара упис на нов премиски зајам 9% од 50 милиона рубаља. — Џеругнска влада поднела је сенату пројект закона о стабилизацији перуанских фунти на бази од 4 долара.
— У Јерусалиму се оснива пољопривредна банка са капиталом од :/, милиона фунти стерлинга.
— Аустриска поштанска штедионица имала је у прошлој години пораст обрта за 10% на 24,8 милијарди и чековских рачуна за 3,5%. Запослено је 1300 чиновника према 2100 1913 године. Штедни улози порасли су за 11,5% на 84,4 милиона шилинга (675 мил. динара).
— Филијала Љубљанске Задружне господарске банке у Загребу Поговара се да Не и Задружна господарска банка следовати примеру Љубљанске кредитне банке и у Загребу отворити своју филијалу. Поред централе у Љубљани, Задружна господарска банка има још 9 филијала. Од тога четири у Словенији, две у Далмацији наиме Сплиту и Шибенику. две у Војводини и то у Новом Саду и Сомбору те пету у Ђакову. Послови ових вансловеначких филијала траже једну концентрациону тачку на новчаном тржишту Загреба. А и пословне везе Загреба и Словеније тако су уске, да је потреба, да већи заводи имају у Загребу своје филијале или уске афилијације.
Поред тога код Задружне господарске банке игра главну улогу и задругарство. Овај је завод основан у главноме по Задружној Звези у Љубљани ради пласирања ликвидних средстава задружних установа. И у Загребу постоји Задружна Свеза, која се је у последње време интензивно бацила на оснивање нових задруга дотично окупљање већ постојећих задруга. Сада би филијала Задружне господарске банке имала да својим средствима подупре настојање око оснивања нових задруга у хрватским крајевима, које би биле у уској вези са Словеначким задругама око Задружне Звезе.
·— О осенивању нове Аграрне банке у Албанији јављају страни листови, да ће капитал износит 5 милиона златних франака а да ће бити набављен од експропријације латифундија и из пореза на алкохол. Биће дакле државна установа. Кредите даваће сељацима и сељачким привредним организацијама и то : за куповање вештачког гнојива одобриће кредите до 2.000 злат. франака са роком отплате до године дана, а за купњу пољопривредних машина, алата и стоке до 5.000 златних франака за време од 2 године. Каматну стопу за ове зајмове утврдиће министар финансија а законски се предвиђа, да каматна стопа никако не сме прећи 12% годишње. == Финансијске тешкоће турске владе. Има више од месец дана како је први пут донео лондонски Тајмс вест, да Кемал паша намерава да тражи од турских поверилаца мораторијум на дуже време, пошто се држава налази у
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 7
финансијским тешкоћама. Одмах је на то дошао деманти Отоманске банке, која је тврдила да је учинила питање на надлежном месту и да је добила категорички деманти на то тБрђење. „Тајмс“ на то одговара, да је његова тврдња тачна и да ће Турска тражити мораторијум. На питање појединих великих европских листова преко својих кореспондената у Ангори дошао је веома евазиран одговор. Каже се, да за сад није актуелно питање мораторијума, али ће Турска вероватно бити приморана у даљој или ближој будућности да се користи том мером, како би олакшала свој финансијски положај.
Да турска влада само не повуче ногом! Има још држава које су галантно регулисале са својим повериоцима предратне дугове, да би дошле до нових зајмова, па сад изгледа нису у стању да плаћају ни нове ни старе.
— Вест, да ће Турска влада да тражи мораториум од својих поверилаца имала је врло неповољно дејство на развиће валуте. Лира једнако пада.
— Овога пролећа намерава аустриска Народна банка да пусти у оптицај новчанице од 1000 шилинга (8000 динара).
— У Шпанској су укинута сва ограничења финансијских операција, која је била увела прошла влада.
— Кретање уложака код загребачке Градске штедионице, 800 миш:
350 мпшмиме
300 мишЈинА
у 5
250 мпмикА
200 мшмиха
150 мимима
100. МалЈИМА
50 МиЈИША
O милмима
| ла 8
о
5
а 6
он _
1916
от
1825 1526
— Улошци код војвођанских банака у 1929. години. Проучавајући кретање месечних извештаја о кретању улога на штедњу војвођанских банака, ми смо констатовали да су они стално били у опадању, почев од јануара. У јануару су износили 1350 милиона динара, а било је месеца, кад су се приближавали суми од 1,300.000.000 динара. Месец децембар нам доноси изненађење: скок од 50 милиона динара према јануару прошле године. Први пут од јануара