Narodno blagostanje

22. фебруара 1930.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЛ

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15. FEBRUARA TEKUĆE GODINE

У милионима динара

ха

i а || 31. XII | 31 XII <} || 81 151 8 1928 | 1929 1930 | 1930 | 1930 5 = ||у злату, a сребру 1079.0) 11684 1171.5/ 1172.3| 1178. В ||у хевеаман 2480 | 953. 1759: 16274) 1744:3| 17205 S укупно || 2012.1| 2997.b| 2798.9| 2916.0| 2898,6 š |_____ 1470.5! 1287.5! 1202,2| 1187.4 1175.7 о || O. CL 528) 0) 2 Pi) 2 5 укуцно || 1724.3 1517.0| 14842 1419,2| 1407,1 5 ||разун за откуг крунсках || [0074 943,3) 948.3) 948,3) 948. 3 || pasya upnspemee paswenc || 227:0) 205.0| 20,0) 199.09) 197.

58 || по зајнољима za боове || 2966.3) 2998.| 2998.8| 2998. | 2998: yuyano | 4201.5| 4158,U| 4151,U| 4147.U| 4155,

H iy. . , .|5527,1|5817.9|5585,7|5566.2|5464,2

Je NOO ON. |поота об 200 {000) 197

IH =

| || зета) овој товла 2221] 305, .2 493,2| 1250.0| 1190,5| 1246,6| 1239,1 51 по жиро рачунима ,:; . о , МА ya 318.3) 160.8| 181.6] 1298) 161.

o yuymmo | B11.5|1410.8|1372.1|1376,4) 140L.C U oo A | 270 5030) вола) 22.40 52,07 |S ž У од сто свију обавеза по -

= || вађењу . ..,. | 3246] 39,95) 39,34! 40,42) 40,3

_ __“) U zlatu 95,8 mil.; u srebru 17,5 mil.; u stranoj moneti 1,15 mil, din,

Neobične sti se promene izvršile u stanju Narodne banke između 8. i 15. februara: sve sti pozicije u aktivi opale, a u pasivi skočile. Kako opadanje aktive znači i opadanje novčaničnog oplicaja, a kako porast pasive to isto znači, izlazi, da su sve promene ti stanju Narodne banke između 8. i 15. februara imale za dejstvo smanjenje novčaničnog oplicaja. To je izuzetna i vrlo retka pojava u kretanju poslova novčanične banke.

Posle snažnog porasta od 116 mil. dinara u pre{hodnoj nedelji, devizni je stok opao u ovoj nedelji za 32,7 miliona dinara. Isto tako opao je i menični portielj za 12 miliona dinara, čime je pao celokupan portfeli na 1,147 miliona dinara. Državno potraživanje poraslo je za 32 miliona dinara i dostiglo zavidnti visinu od 305 miliona dinara, s obzirom na to, da je tek polovina meseca. Mod depozita po žiro-računtii dogodila se vrlo mala ргоmeta, opali su za samo 7 miliona dinara, tako da ukupan iznos od 1239 miliona dinara nije daleko od maksimalne cifre od pre nekoliko nedelja. Na suprot tome porasli su depoziti državnih i privatnih ustanova za 32 miliona dinara. Sve su te promene dejstvovale da se opticaj smanji za 103 miliona dinara. On iznosi 5764 miliona dinara.

Ono što bi se imalo naročito da primeti t stanjti Narodne banke, to ie da se i dalje smanjuje račun privremenče razmene. Ove nedelje je opao za 2 miliona dinara. Ovo sistematsko smanjivanje tog računa znači, da država hoće da očisti iz stanja Narodne banke ostatke

HAPOJIHO BJIATOCTAFbE

Страна 125

ИШТА

ratnih nevolja i time potpuno samita devizni stok kod Магодпе Бапке. –

Povećanjem pozicija u pasivi naravno da se nije mogla popraviti kvota pokrića sviju obaveza po vidđenjti, ona iznosi 40.35%. Na suprot tome kvota pokrića novčaničnog opticaja poboljšala se iz razloga, Što je поуčanični opticaj jače opao nego deviztii slok; ona iznosi 52,97%.

ZAGREBAČKA BERZA

Prva među velikim zagrebačkim akcionarskim bankama, Jugoslovenska Union banka, objavila je komunikejom, da će glavnoj skupštini predložiti, da se isplati ista dividenda kao i za godinu 1928., naime 20 dinara ili 10%. Po informacijama koje imamo i sve ostale za grebačke vodeće banke platiće jednaku dividendu kao i za godinu 1928. Obim poslova u godini 1929. bio je znatno veći nego godine 1928. Ali ima još nekih stvari koje se vuku još iz doba inflacije i te angažmane treba najpre pročistiti. Tek ·-onda može se pomišljati i na eventualno povišenje dividende. Jer zagrebačke banke pred nekoliko godina plaćale su bolju dividendu, nego što to čine danas. Za vrijeme deflacije svi su zavodi bili prešli na sniženje dividende i na toj dividendi ostaju još neko vreme.

Obzirom na visinu dividende kao i na kurs, koji se danas postizava, naši vodeći novčani zavodi odbacuju svojim akcionarima jedan prihod od prosečno 10% uloženog kapitala. Naravno, ukoliko su akcije nabavili po sadašnjem kursu. Držimo, da u malo kojoj privredi akcije novčanih zavoda odbacuju tako visoku rentu. Makar da je renta tako visoka, ipak interes za dionice pa i one novčanih zavoda, dosta je slab i rijetko kada pojavljuju se ozbiljni kupci. Doduše mnogo je smetala i činjenica, da se je na uloške mogao postignuti kamatnjak od 7 do 8%. Nu, kako je danas tendencija za kamatnjak na uloške izrazito slabija, to ima izgleda, da bi vremenom i interes za dionice novčanih zavoda mogao biti jači. Jer dok je danas razlika između rentabilitera dionica novčanih zavoda i uložaka oko 2—3%, kasnije mogla bi biti i 4—-.%. U tom momentu jedna smišljena propaganda mogla bi za dionice, u prvom redu one novčanih zavoda, da nađe nove interesente. Intenzivnije poslovanje naših berza u efektima moglo bi doći do izražaja tek onda, kad bi naš opšti kamatnjak bio znatno niži nego. što je danas i kad bi tome kupnja akcija davala najveće ukamaćenje Plasiranog kapitala. Kad bi u međuvremenu pojedini zavodi čak mogli pristupiti i povišenju svoje dividende, situacija bi se bitno promjenila, jer imamo za to potrebne kapitale. Samo što kod nas prema efektima prevladava znatno neraspoloženje i svako se ustručava, da i manje iznose plasira u akcije. Jedino bitno sniženje kamatne stope sa jedne strane a sa druge održavanje današnje dividende ili čak njeno povišenje, moglo bi izmjeniti situaciju.

Novčano }ržišfe. Likvidnost novčanog tržišta traje i dalje. Februar je i inače likvidan mjesec a ove je godine ta likvidnost potencirana jakim ponudama inozemnih kredita. Prevladava uvjerenje, da će novčani zavodi biti primorani, da u znatnijoj mjeri pristupe sniženju svog kamatnjaka, I to ne samo na uloške nego i na kredite dotično eskompt.

Devizno bžie. Promet se u poslednje vreme kreće u uobičajnim granicama. Nedeljni promet iznaša oko 60—70 milijona dinara. Narodna banka intervenira dnevno sa 5—6 milijona dinara. Retko sa više, a tu samo sa manjim iznosom. Kod kurseva opažaju se česte OScilacije nu te ne uzimaju većeg opsega.

“icije. Kod novčanih zavoda jači je interes za dionice Zemaljske banke i kurs je u porastu. Prevladava tražnja, dok Je ponuda veoma reservirana. Kod Prve hrvatske štedionice ispoljuje se tendencija porasta kursa. U Jugobanci i Srpskoj prevladava čvršća tendencija, nu promet nije znatan. Za dionice Narodne banke postavlja se redovito