Narodno blagostanje

Страна 138

чајеве за вођење млекарна. А на концу приступили су и ор- |

ганизацији постојећих и ново основаних млекарна, како би ове боље пласирале своје продукте.

И успех није изостао. У скоро свим крајевима наше државе подижу се нове млекарне. Фабрикација масла већ је толико напредовала, да је увоз пао на минимум и чак смо почели са извозом. А и са сиром је слично. У неким врстама већ имамо знатну продукцију, управо у најновије време много се ради да се у крајевима који саобраћајно не леже повољно подигне рационално сирарство.

Швеђани то чине да би продали своје апарате, који су познати у читавом свету. При томе чак дају и знатне кредите.

Данас већ имамо неколико шведских творница млекарских апарата, које интензивно раде у југославији. Позната фирма Алфа-Левал прва је основала у Загребу и своју афилијацију, „Алфа“ д. д., која импортира млекарске стројеве и, како чујемо, прави одличне послове. Ових је дана и друга велика шведска фирма основала у Загребу своју афилијацију под именом „Дниаболо Сепаратор дд .. А како чујемо и треће шведско подузеће „Балтик“ спрема се да исто уради.

И немачка творница „Вестфалиа“, намерава основати своју афилијацију. Неке од тих афилијација намеравају приступити и самој фабрикацији млекарских стројева.

"Tako ће интерес и конкуренција индустрије млекарских апарата много вене допринети подизању нашег млекарства.

Mađarski ekonomist d-r Georg Kemenji, koji još od pre тата izdaje svake godine vrlo lep pregled mađarske privrede za isteklu godinu, objavio je ove godine u raznim listovima najvažnije momente iz mađarske narodne privrede, u toku 1929. godine. Mi odatle vadimo nekoliko podataka, koji su vrlo interesantni i za Das.

godini

„Prvih meseca žetve 1929. godine, imao je izvoz mađatskih žitarica ogroman polet, usled restrikcije kredita od strane mađarske novčanične banke. I ako žetva nije bila naročito povoljna, ipak je izvoz za 2—5 meseca bio intezivan zbog vrlo velikih rezervi iz prošle godine. Kako su se najbliži zapadni susedi držali rezervisano, to je mađarski izvoz morao tražiti dalje pijace, a naročito u Holandiji. Fozrsirajući izvoz na nova tržišta, oni su morali podneti znatne žrtve u ceni, jer je za sve to vfeme cena pšenici u Mađarskoj bila u disparitetu prema svetskom tržištu. Naročito je tešku borbu imala mađarska pšenica sa jugoslovenskom na svetskom tržištu”. Kao što vidimo, izvoz žitarica iz Mađarske razvijao se isto kao i kod nas. O tekstilnoj industrije referiše dr. Kemenji, da opada uvoz finalnih produkata a da raste onaj sirovina, što znači, da tekstilna industrija uzima sve više maha. I to se potpuno poklapa sa stanjem kod nas, kao što je to izneseno u „Narodnom Blagostanju” br. 7.

Vrlo je interesantno saopštenje dr. Kemenjija, da su u toku 1929. godine, mađarske hartije od vrednosti na strani pokazivale na ime težnju povratka u otadžbinu. Povratilo se hartija od vrednosti za 750 miliona dinara, u toku od godine dana. Dalje ističe da je taj povtatak imao veoma nepovoljnih uticaja na papire u zemlji, pošto je i inače vladala na berzi depresija. Time on potvtđuje tačnost našeg gledišta — koje su i prilike kod nas potvrdile — da priliv. dolarskih papira mora imati za posledicu pritisak na kurseve papira istoga tipa u zemlji.

"Tvrdi dalje, da je stočarstvo prošlo vrlo dobro, koje usled obilnosti hrane, koje usled visokih cena na svetskom tržištu, — što je slučaj bio i kod nas u 1929. godini, a to i danas. Jedino u čemu se razlikuje razviće mađarske poljoprivrede od naše u toku 1929. godine, to je što je Mađarska privukla velike kapitale sa strane za svoju poljoprivredu. Na to je upotrebljen ceo prinos zajma švedskog trusta žižica. On tvrdi da racionaliziranze, mađarske poljoprivrede rapidno napreduje.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

Ми смо већ реферисали

потанко читаоцима о навали болесника са свију страна у село Галспах, код Линца у · Аустрији, у санаторијум Валентина Цајлајса. Еснафска медецина има обичај, да води борбу са слободном медецином само донде, док је ова још на слабим ногама. Чим један правац слободне медецине победи и постане лукративним, еснафска медецина обуставља борбу и присваја га, да би га искористила. Цајлајс је пребродио све дечије болести; то је човек, који данас стоји можда на сто милиона динара, према томе није се могло претпоставити, да ће се офанзива еснафске медецине против њега заоштрити у тој мери, у којој је то одиста случај за последњих два месеца. Управо има нечег специфичног у овом случају, који нам објашњава у неколико ту решеност еснафске медецине да уђе у борбу са Цајлајсом по сваку цену ; то је тајна Цајлајсове терапетије.

Борба између слободне и еснафске медецине

Остала је тајна његова метода лечења, и ако је безброј професора и. лекара данима и недељама бавио се у његовом санаторијуму, и ако је испитиван фабрикант, који је радио његов апарат за електричну струју и ако је чак министарство Народног Здравља из Беча послало санитетског саветника Др. Мајера да стручно и аутентично извиди тајну његовог лечења. Кад би Цајлајс одао своју тајну, веровљтно да би престала борба еснафске медецине против њега.

Први је устао берлински професор Кох, — који је дуже времена проучавао са стране и на лицу места Цајлајсово лечење, — са тврђењем, да у његовом методу нема ничег научно новога, да у опште његово лечење није научно ви интересантно, да то није никаква нова метода лечења, ни нова терапетика, већ у историји медецине веома добро позрат случај лечења путем сугестије, вере у лекара.

Берлински професор Паул Лазарус, који је дуго времена био у Галсбаху и дао се сам лечити; који је вршио анкету код фабриканата у Минхену, који је радио апарат Цајлајсов, иде много даље од професора Коха, и назива Најлајса обичним швиндлером. Ha то је одговорио син Пајласов, тврдећи да Лазарус нема ни појма о њиховој методи лечења и да ће га он тужити за клевету. На то је изјавио проф. Лазарус, да са нестрпљењем очекује ту тужбу, да би на суду могао да каже све оно што о томе лечењу зна. Он тврди, да има у рукама огроман материјал, скупљен од практичних лекара и од шефова клиника и најзад ол директора великих универзитетских клиника, из кога излази, да је убиствено, катастрофално дејство Цајлајсовог метода лечења болести стомака, рака, и т. д.

Свакако је врло интересантно, како ће се развијати цела ствар пред судом, али је врло вероватно, да Цајлајс и у томе случају неће одати своје тајне.

Ми сматрамо да се не може ни помислити да се медедини као науци пориче примат према свима осталима медецинским знањима и методама лечења. Али је медецина постала из емпирије и столећима је лечење било емпирично. Зато је ипак било лечења и излечења. Ни наука не лечи увек сигурно. Наука сазнаје, али не све и њезино сазнање није увек лек. Неразмишљено је од професора Лазаруса кад тврди, како је убитачно дејство лечења Цајлајсовог, кад свакога месеца хиљаде људи одлазе из тога села излечени, Са свим је споредна ствар, да ли су они излечени, онако, како то наука разуме, јер ни она не лечи. увек научно задовољавајуће. У осталом није болест тешка