Narodno blagostanje

1. марта 1930.

Наши доларски папири су у току ове недеље нотирали на њујоршкој берзи као што следи:

На дан 7% Блер 3% Блер 7% Д.Х.Б. 20. фебруара 79.75 90.25 79.21. фебруара 19.15 90.50 78.50 24. фебруара 81.— 91.— “8.50 25. фебруара 80.50 91.25 78.125 26. фебруара 80.25 92. — 79ЦРНА БЕРЗА

Под изразом црна берза разуме се нерегуларно тржиште, које није регулисано никаквим јавно-правним прописом. Црна берза могла би се назвати и дивљом берзом.

Код нас постоји црна берза за 20% крунске бонове и бонове на основу закона о Ратној штети. Берза је привременог карактера. Она ће се угасити 17. марта ове године, — ако дотле не дође каква друга одлука. Немогуће је зната колики се обрт обавља дневно на тој берзи, пошто се она извлачи свакој контроли. Можда је обрт врло мали, много мањи но што се то очекује. До пре три недеље биле су бар цене објављиване преко новина и радиа. Сад више не.

Значи да су послови на црној берзи ушли у критизну фазу шпекулације. Они који тргују тим боновима, немају апсолутно никакве руководне идеје, никаквог реалног основа. Цене се котирају потпуно произвољно, под утицајем најпроизвољнијих околности. Немогуће је цене, јер не постоје елементи. Ha пр. ако би човек хтео да сазна износ дужних пореза, одговора не би могао добити. Али ништа не би разбистрило ситуацију ни тачни податци о дуговању порезе.

Према извештају, који ми досада имамо од појединих финансиских дирекција, чини се релативно врло мала употреба од олакшица, које даје закон у плаћању дужних пореза помоћу бонова. Ми то разумемо. Људи, који нису платили порезу у 1928. години, зато што немају средстава, не могу ни сад платити боновима, јер и зато треба имати пара. Затим има врло много људи, који уопште не мисле плаћати док их не потера егзекуција. |

А најзад је знатан број пореских дужника изгубио интерес за целу транзакцију услед високог курса, који иде до 75%. За 25% неће свет да се подвргне формалностима, које нису мале,

Они који тргују тим папирима, не знају дакле ни колики је дуг, ни колики је износ хартија. А и кад би знали обе количине, ипак се не би могли помоћи, што не знају колика се количина продаје.

Тврди се, да има тврдоглавих људи, који не дугују порезу, а неће да продају своје бонове. То је разумљиво. Зна се, да је више од 300 милиона круна крунских новчаница пропало због тога, што их имаоци нису хтели поднети на маркирање. Људи који комерцијално мисле о својим стварима, одавно су платили свој дуг и за 1929. годину, јер не желе да плаћају камату. А људи некомерцијални, јавашлије, лакомислени, неће учинити употребу ни од олакшице од 25%.

Шпекуланти с боновима кажу да порески дужници играју једну опасну игру, на име чекају последње дане у нади, да ће имаоци бонова да се поплаше и баце већу количину на пијацу по сваку цену, с обзиром на то, да после 17. марта они неће важити. С друге стране има много знакова за то, да водећи шпекуланти у том послу играју такође једну врло опасну игру: они су ти, који подижу цену, тражећи велике количине, које ниједна рука не може да лиферује и плаћајући велику цену, И што је најглавније они одбијају многе купце под изговором да немају робе у рукама. Као што видимо једна страна свакако игра опасну игру, а то су

_ они који тргују тим папиром. Ако тражња ослаби, као што

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

формирати реалне |

Страна 143

изгледа да је сада, онда ће за шпекуланте са боновима то бити катастрофа. Једино их може спасти само продужење рока важења и то на дуже време.

На крају да напоменемо, да се сад у велико тргује и са боновима Ратне штете по чл. 11. И ако су ти бонови потпуно искључени из употребе за исплату заосталих пореза, ипак има купаца, који их плаћају 10—15%.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Светско житарско тржиште налази сем у овој недељи под утицајима јаке депресије — тенденција је још увек лабава. Са американских тржишта јављају се алармантне, фантастичне вести, које је тешко контролисати. Сигурни, конкретни само су податци берзанских нотица (док морамо све коментаре примити са врло великом резервом) ; а ти податци нас информирају, да је на пример на чикашкој берзи промпт пшеница нотирала до 103 центи за бушељ (27.22 кгр.); то је било почетком седмице. Међутим цене су се опет нешто мало поправиле, и нотирају 107 до 109 центи.

Тражње америчких фармера, 0 којима смо јављали у последњем извештају, наиме, да им држава са своје стране помогне, сада су заиста остварене. У Сједињеним Америчким Државама додељена је помоћ од :00 милиона долара, којом се има спречити, да би фармери морали продавати своју робу у бесцење; свакако ова помоћ не представља ублажење кризе, јер се тиме постојеће залихе не умањују, већ се постиже само једно, а то је отклањање кризе на доцније рокове. Канадски житарски пул налазио се због своје опасне игре у очајном стању, и већ су се прочули гласови, који су јављали, да се пул налази у распаду — што би стварно имало за последицу пропаст канадских фармера, који су сви зачлањени у тој задружној организацији. Ствар ипак још није тоmuko опасна; свакако пак је тачно, да се је пул налазио у великим тешкоћама плаћања, и да би безусловно морало доћи до катастрофе, да није канадска савезна влада у последњем моменту преузела гаранције за зајмове пула, који су били склопљени код канадских банака. А ти су зајмови, који иду у тешке милионе долара, допринели, да је ситуација постала мало мирнија. Због тога су се цене и нешто поправиле.

Али никако се несме заборавити, да сви бесистички моменти још и даље постоје и да се никако нису смањили. Ту

имамо с једне стране осетљиву хиперпродукцију — коју су на јесењем привредном конгресу у Београду неки привредници порицали, а која се сада најтачније одразује — а са

друге стране имамо опадање куповне моћи Европе, велике понуде руске пшенице, с којом се на светском тржишту јесенас није ни рачунало и т. Д. А све те чињенице не могу се уклонити преко ноћи и оне дејствују непрекидно и немилосрдно. Дезинтересираност европског тржишта управо је очајно, али баш њој имамо да захвалимо да цене не показују оних великих падова као у Америци. Тако је на пример последњих дана код нас ситуација веома мирна. Интензивне понуде наших сељака нема — бар ке у већим количинама а како нема ви велике тражње, то је разумљиво да су наше цене мање више мирне. Сви, произвођачи као и купци, налазе се у ставу очекивања како ће се завршити развој цена на американском тржишту. јер од американских цена ипак ће зависити и цене код нас. Код нас су се цене кретале 27. фебруара као што следи:

Шиеница : Бегеј (78, 2) 210—205 ; Тиса (78—79, 2) 212 и по до 207 и по; Дунав (71—78, 2) 205—200; Сава, 75—76, 3—4) 190—185 ; гл. пруга (716—177, 4) 190—185 ; гл, пруга (71—78, 3) 195—187 и по ; Вршац (77—178, 2) 200—195.

Кукуруз : гл. пруга, промпт 100—96, Дунав, Ш. 105 до 102; гл. пруга, Ш— ту. 108—105 ; Бачка, промпт 105—102 Сава, 11. 105—102 ; Дунав, срб. пром. 105—102.