Narodno blagostanje
22. марта 1930. НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ Страна 177
Slobodan Jovanović, pretseanik Akad. Nauka
Jačanje birokratizma u Engleskoj
Postepeno i neosetno, u novije vreme, u engleskom jima se poverava raspravljanje administrativnih sporova, javnom pravu izvršene su znatne promene. U predrat. jesu često, ako ne uvek, obični administrativni uredi sa nim udžbenicima čitalo se: 1) da u Engleskoj lokalna više birokratskog nego sudskog duha. Otuda u posleduprava ne stoji pod nadzorom centralne vlasti nego nje vreme žalbe na svemoć birokratije, koja već u veliko pod nadzorom Parlamenta i redovnih sudova; 2) da se zagrožava slobodi građana. administrativni sporovi ne raspravljaju kod administra– . m tivnih sudova nego kod redovnih; 3) da uredbe tako. : reći ne postoje, jer je u zakonu sve do najmanjih sit- | U Engleskoj se uredba javlja ne samo kao nica predviđeno. Nijedna od ove tri tačke ne može se jedna vrsta podređenog zakonodavstva, nego је Za više smatrati kao tačna. | kratko vreme jako nabujala. Na pr. [jedne poratne go-
|L | dine broj zakona iznosio je manje od stotine, a broj Prvo, u Engleskoj ustanovljen je nadzor сеп. | uredaba preterao je dve hiljade. Među uredbama ima tralne vlasti nad lokalnom upravom, sličan onom nad- Čak i tako zvanih uredaba sa zakonskom snagom, |. |.
zoru kakav se i kod nas na Kontinentu vidi. Parlament | uredaba koje menjaju ranije zakone. Ipak valja reći da
se, istina, nije sasvim odrekao svoga nadzora nad lokalnom upravom, ali ga je u velikoj meri preneo na Vladu. Osim toga lokalna uprava ima potrebu za novča nom pomoći iz državne kase, i da bi tu pomoć dobila, ona se morala poičiniti nadzoru centralne vlasti: sa finansijskom samostalnošću ona je izgubila i administrativnu. Na Kontinentu, u prošlom veku, težilo se oslobođenju lokalne uprave od prevelike zavisnosti u kojoj se nahodila prema centralnoi vlasti, i na suprot birokratskoj centralizaciji isticalo se načelo samouprave. U Engleskoj išlo se suprotnim pravcem: tu se težilo zavođenju nadzora centralne уја5 пад једпот dotle nezavisnom lokalnom upravom. Dokle smo mi pokušavali da na centralizam nakalemimo načelo samouprave, Englezi su pokušavali da na samoupravu nakaleme načelo centralizma. Il.
> U Engleskoj nastalo |e izuzimanje admini
strativnih sporova iz nadležnosti redovnih sudova. Staro englesko načelo: svi sporovi bez razlike, kako oni između pojedinaca tako i oni između pojedinaca i administracije, raspravljaju se kod istih sudova i po istom pravu, — to načelo ne važi više. Raspravljanje sporova koji se tiču administracije počelo se prenositi sa redovnih sudova na naročita tela. Ranije, dokle su administrativni sporovi raspravljani kod redovnih sudova, engleska administracija bila je u slabijem položaju nego administracija onih kontinentalnih država koje su imale administrativne sudove. Sada, odjednom, engleska адministracija došla ie u mnogo |ači položaj nego kontinentalna administracija. Na Kontinentu, administrativni sudovi uređeni su mahom po obrascu redovnih sudova, sa potrebnim j|emstvima sudske nezavisnosti i nepri-
strasnosti. U Engleskoj, na protiv, ta naročita tela ko-,
je u Engleskoj nadzor Parlamenta nad uredbodavnom radniom Vlade brižljivije uređen nego u mnogim kontinentalnim državama. Na pr. ima uredaba koje ne mogu stupiti na snagu, dok ih Parlament prethodno ne odobri. Na taj način uredba postaje saradnjom Vlade i Parlamenta kao i zakon, s tom razlikom samo što je u stva– ranju uredbe učešće Vladino veće nego u stvaranju zakona.
Svaka od ovih promena u engleskom javnom pravu ima svojih posebnih uzroka. Ako bi se hteo naći jedan opšti uzrok kojim bi se sve te promene istovremeno objašnjavale, taj bi uzrok može biti valjalo tražiti u izmenjenim odnosima Vlade i Parlamenta. U ranije doba, Vlada je predstavljala službenike Krune, a Parlament zastupnike Naroda; to su bile dve suparničke vlasti koje su se gložile za premoć. Kada je u XVII veku Parlament nadjačao Krunu, on je gledao da suzi što više može delokrug Vlade. On joj je oduzeo nadzor nad lokalnom upravom, ugušio prve početke administrativnog sudstva, presekao dalji razvitak uredbe. Sa premoći Parlamenta morao je pre a posle doći parlamentarni sistem, a kada se jedan put utvrdilo da ministri nisu organi Krune nego Parlamenta, Parlament je promenio držanje prema njima, i ne samo da im nije više sužavao delokrug, nego ga je stao vraćati na staru meru. Vlada je sada ponovo dobila pravo nadzora nad lokalnom upravom i ponovo dobila uredbodavnu moć; čak su stala uskršavati administrativna tela sa sudskom vlašću, kakva su se u XVII veku smatrala kao znak najveće tiranije. Jednu Vladu uzetu iz njegove većine, Parlament se nije više bojao da načini jakom. Ranije, Parlament je služio kao bedem protivu birokratije; danas izgleda da se pod njegovom zaštitom stvara jedna nova vrsta birokratske vlade.
BECK CIK IE IE E TE IE II OU OI II CITE O INE IC O INE O IE O O OI a OJ M O IO O E OH
Државна ДАЈЕ ЗАЈМОЊЕ, на обвезнице Ратне штете 10 526» _ дин, од комада. UI O a ca 8'%, годишње камате без икаквих других трошкова, ТЕ РЕЕСКОНТ У ЈЕ с: поалих завода са KOCI Кра РА Кво па АИ а