Narodno blagostanje

_ 29. марта 1930. _

Новом Саду, 12. априла — Панчевачка комерцијална банка и штедионица д. д. у Панчеву 27. априла. — Прва југословенска фабрика за телефонију, оптику и прецизну механику а. ду Београду, 27. априла. — Фабрика јегеровог рубља и других текстилних израђевина „Шумадија“ а. д. У Београду, _ 26. априла. —

„Исток“ д. д. за пољопривредну и индустриску трговину у Загребу, 10. априла. — Опште акционарско друштво за градњу и промет грађевним материјалом у Земуну, 14. априла. — „Астра“ д. д. у Београду, 27. априла. — Мачвавски кредитни завод у Шапцу, 27. априла. — Српско а. д. угљена у Београду, 30. априла. — Јагодинска трговачка банка у Јагодини, 27. априла. — Српска трговачка банка у Скопљу, 28. априла. — „Росија Фонсијер“ друштво за осигурање и реосигурање у Београду, 27. априла. — Подгоричка банка у Подгорици, 27. априла. — Летњиковац а. д. Летњиковац — Пожаревац, 26. априла. — Чаковечки паромлин и муњара д. д. 12. априла.

РАЗНО

— Мађарска влада понудила је Француској 2500 рацника 32 копање земље, а за радове на обнови јужнога дела Француске, који је страдао од поплаве. Маџарски

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 205

радници за копање земље чувени су. Француска "влада још није одговорила на ту понуду.

—_ Шпански лист „Економист“ јавља, да је влада Примо де Ривере изгубила на шпекулацији са девизама 139 милиона пезета, односно преко милијарде динара.

— Ерцхерцог јозеф Хабзбуршки тужио је париском изборном суду румунску државу ради повраћаја његових некадањих домена на румунској територији. Разлог је да та добра никад нису била својина маџарске државе, већ његова приватна својина. |

Поротни суд у Башингтону огласио је за невинога краља петролеума Дохиниа, који је оптужен да је подмитио министра унутрашњих дела Хила и на тај начин добио кон-

цесију на петролеумским пољима, која су била резервисана за американску марину.

«рита уке женио га шализе омљлешса

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. MARTA — Nov rekord deviznog stoka —

У милионима динара

stavljaju manje povoljnu činjenicu и našoj narodnoj privredi. Pre svega između 15 i 22 marta skočio je devizni stok za 40,5 miliona dinara. Suma po sebi nije velika, i poilav po sebi nije neobičan. Ali je to prvi put, može biti, ti istoriji naše novčanične banke računajući predratnu Srbiju, da se u martu mesecu, koji je пајраsivniji sa gledišta bilansa plaćanja naše zemlje, pojavljuje priliv u devizama. izuzetak od toga bio je samo onda, kad su po sredi bile finansijske operacije, za račun države i javno-pravnmih tela.

Sa giedišta trgovinskog prometa i ostalih važnijih

| Druga isto tako

| | 31.9 [3 XI} 8 Ili ош 22 11 5 1928 1929 1930 1930 1930 2 5: ||у злату; а сребру |; 107 '|1'68 4 1175 1| 11759 1176.6 5 у ан ара Поа И пара | 822 | 18006 15421 = укупно || 2012.1| 2927 6] 3067 3 2971 5 3018.7 Е | a 00. 14170.5) 1281.5 1134.1| 1091.1| 1081.9 Е на хартије од вредности 2538! 2 0.| 236.5| 2395! 2403 о укепно 17243! 517 6) 1370.6) 1331 2) 1322.2 3 Ра лана TE || 1007.4) 948,3) 948 3) 94803) 12286 5 5. || рачун привремене размене 2218) 2059) 191.9 1899] 1879 2 по зајмовима на бонове 2966. '| 2998 8! 2998.8| 2997 | 2997.! укупно ||4201.5| 4153.0 4,39 0) 4135,3| 4133.3 Новчапице у оптицају, . , · 5521.1! 5917.9) 5484.6| 5334,8 5225.4 Држ. рачун прив, размене . . 2271.8! 2059) /919] 1899) 187.9 Потраживање државно по разним рачунима . ,. · : 3671! 996) 4356) 485.3] 604.6 9.80 ||no wuapo)padymuma} + 3 493 2) 1250.0) 1240 9) 1197 9] 1210 2 29 ро рачун 82 по разним рачунима 318.3! 1608] 1537) 1658) 1744 o ел 811.5| 1410.8| 1394.6| 1363 7| 1384.6 г » у одсто целокупног новча- 23 55: ничког оптицаја . 3140) 5031! 5592! 5581! 57,77 Žž 5 || у од сто свију обавеза по | | 7; виђењу - . - e 32 46) 3995) 4193) 41,45) 41.88

07 a Па 261 mil.; u srebru 17,5 mil.; u stranoj moneti

Sve su sjajniji

banke. Sve je veće rasterećenje onih pozicija, koje pret-

izveštaji o stanju naše Narodne čun

pozicija u našem bilansti plaćanja, mart mesec je uvek pasivan. Mi ne znamo iz kakvih je izvora taj neumorni priliv deviza, ali je prijatno i povoljno, da je u onim mesecima, koji, kao što rekosmo, važe za najpasivnije u pogledu stranih рјагенић srestava, neprekidna alkt· tivnost.

U našem članku o tome kad se može da izvede zakonska stabilizacija, mi smo označili prolećne mesece 1030. kao prvu kritičku fazu za naš veliki devizni stok. Tu je prvu krizu naš devizni stok sjajno izdržao. neobična i neočekivana pojava za mesec mart je porast depozita po žiro-tačunu. Mi sto smatrali, da će u ovim mesecima doći do pada, ako т zbog čega drugog, a OfiO zbog toga, što u ovo doba akcionarska društva plaćaju dividendu. izgleda međutinmi, da se sav novac, izdat na dividende, vratio u бапke. Depoziti po žiro-računtu u ovoj nedelji povećali su se za 12,2 miliona dinara i dostigli visim od 1210,2 miliona dinara. |

Menični potrtfelj i dalje opada; eskont je opao za 9,7 miliona, i samo povećanjem јошбагда za 0,8 miliona, ukupan pad po računima lakrativnog plasman | iznosi 8,8 miliona dinara.

| Da zabeležimo da je i ti ovoj nedelji smanjen »raprivremene razmene za okruglo 2 miliona dinara ·

| (u aktivi i pasivi). 1 to je dobro. A najvažnija promena