Narodno blagostanje

Страна 194 0 НАРОДНО

Ш Ко издаје те менице2

Ми смо видели оне, који те менице приватног дисконта есконтирају, затим оне који их акцептирају, а сада да још видимо, који су то, који те менице издају. То су у првом реду велике фирме, које на тај начин покривају дио својих кредитних потреба. У место да код своје банковне везе узме одговарајући контокорентни кредит, она на свој завод вуче меницу, коју овај акцептира. У већим центрима ти се послови закључују на берзама, где се концентрира читава понуда и тражња приватног дисконта и тако искристализира каматњак.

Тиме они могу својим комитентима да осигурају већа сретства, него што би могли, кад би подељивали само контокореитне кредите. До рачуна долазе новчани заводи на тај начин, што за акцепте зарачунавају провизију, која иде од 1% до 2% од износа акцепта. Како је приватни дисконт много јефтинији од каматња у конто-коренту, то великим фирмама ипак конвенира платити ту провизију.

Како је тржиште ових акцепата врло ограничено, то је и много осетљивије, па и несталнији каматњак. Ради тога се ту виде веома честе осцилације. У неким државама у приватни дисконт знају бити пласирана знатна сретства. У Немачкој пре рата било је пласирано до 2 милијарде марака, данас тек половина. У Америци износе сретства пласирана у приватни дисконт око једне и по милијарде долара. У Енглеској преко милијарде фунти. А швајцарске водеће банке имале су у промету својих акцепата крајем 1929. г. за 600 мил. франака. Многе велике фирме долазе до потребних кредита и на тај начин, да акцепт своје банковне везе, која мора бити велики завод, дисконтирају на оном новчаном тржишту иноземства, које је најликвидније. Акцепат“ водећих немачких банака има есконтираних скоро на свим важнијим тржиштима Европе и Немачка на тај начин покрива знатан дио својих потреба у краткорочном кредиту.

ЈУ Може ли се код нас увести пракса приватног дисконта и каког

После овог опћенитог разлагања, да пређемо на наше прилике и да видимо, би ли било могуће и код нас организирати приватни дисконт и које би изгледе он имао.

Прво је питање, да ли код нас има такових новчаних завода, у чији се потпис не може сумњати и да ли има и таквих фирми, које би овакве прима менице могле издавати. Друго је још важније питање: да ли код нас има новчаних установа, које би у те акцепте наших банака могли и смели пласирати знатније износе.

На прво питање можемо позитивно одговорити. Ми имамо око десетак новчаних завода, за које!се са пуном сигурношћу може казати, да би и за стотине милиона динара меница својих акцепата O року тачно платиле. Поготову што такове менице приватног дисконта обично се издају на рок од два до три месеца, те новчани завод, који је акцептирао, има времена да подузме одговарајуће мере да на дан рока плаћања своје акцепте и хонорира. Обзиром на опасност протеста не би ниједан водећи новчани завод дозволио, да се и једна његова меница протестира. А има код нас најмање 50 великих и солвентних подузећа, која би могла да издају ме-

БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 13

служиле као материјал за приватни дисконт. Великим фирмама боље би конвенирало, да издају менице на своју банковну везу, јер би тај начин кредитирања био јефтињи него што је конто-корентни кредит. А новчани заводи временом радо би акцептирали такве менице, јер би им остала на распола-

дио кредитне потребе њихове прима клијентеле покрио на тржишту приватног дисконта. Њихова за рада била би у провизији за акцепт, док би тек о доспећу менице комитента за исту задужили, — у колико не би дали нове.

Тежиште проблема нашег приватног дисконта лежи у томе, да ли ми имамо завода, који би знатнија сретства могли и хтели пласирати у менице из| дане по великим фирмама, а акцептиране по једном од наших водећих новчаних завода. Ми држимо, да има код нас таквих завода. Сигурност овакових пласмана ван дискусије је, — у колико се наравно ради о акцептима само наших прима примисима банака. Свакако много већа, но што је непосредно кредитирање тих завода. -

Питање је само, ко долази у обзир за пласирање сретстава у приватни дисконт. У првом реду сами новчани заводи. У место да знатне износе држе у благајнама, или по жиро-рачуну, и да губе на ка: матима, они би један дио својих сретстава пласирали у приватни дисконт. Тако не би губили камате.

Поготову кад би Народна банка била спремна да уз свој службени каматњак редисконтира менице. које су поједини заводи есконтирали уз приватни каматњак. Опасност за Народну банку не би била никакова. јер поред потписа на таковој меници оне фирме, која ју је издала, и великог завода који ју је акцептирао, дошао би сада и потпис оног завода. који је даје у реесконт. А обзиром да би каматњак Народне банке код напуштања политике контигентирања био редовито већи од приватног дисконта, новчани би заводи редисконтирали менице приватног дисконта само онда, кад би ситуација на новчаном тржишту у истину била напетија.

једну нарочиту улогу код организације приватног дисконта играли би наши новчани заводи јавноправног карактера, у првом реду Поштанска штедионица, Државна хипотекарна и Аграрна банка. Ти | заводи сада своја ликвидна сретства у претежном

делу држе код Народне банке, а у мањем делу употребљавају их за кредитирање новчаних завода, дотично држе их код већих завода, да бар за један "дио добију камате. Претежни дио тих ликвидних сретстава имао би се по нашем мишљењу пласирати у приватни дисконт. И у другим државама новчани заводи јавно-правног карактера играју знатну улогу код пласирања сретстава у приватни дисконт. Поред трију горе наведених новчаних завода за пласирање у приватни дисконт, долазе у обзир и комунале штедионице, које играју све то већу улогу у нашој привреди. Затим долазе осигуравајућа друштва, велика подузећа, која ту и тамо подржавају веће готовине код своје банковне везе. |- | Сад ва видимо, каква је ситуација на нашем новчаном тржишту и колико би се могло пласирати _ у приватни дисконт. | Тешко је казати, колико би могли пласирати · приватни новчани заводи. И ту су осцилације доста

нице, које би новчани заводи акцептирали и које би

гању већа сретства за остале послове, пошто би се.