Narodno blagostanje

5, анрил 1930.

ски уметници дали прилог од 228.58 динара. Ако је њима до прилога, они ће га дати непосредно, а не нечујно, преко београдског концерта. Да је наше гледиште правилно, показаће следећи диалог у француској Народној Скупштини пре неколико дана. Народни посланик г. Александар Дивал пита министра финансија, да ли је тачно, да ће пореске власти наплатити 15% непосредног пореза од сума које су поједина подузећа дала као помоћ за поплављене. На то је одговорио министар финансија г. Пол Рено, да пореске власти морају наплатити тај порез на основу закона о порезу на трговачку добит, јер се добровољни прилози не сматрају као издатак. Ако се не би наплатило тих 15%, онда би изашло да држава учествује са том сумом као својим добровољним прилогом. Ако је то намера Народне Скупштине, онда треба да донесемо нарочиту резолуцију. Народна Скупштина се сложила са министром финансија.

Г. Д-р Милан Хоџа, „један од главних идеолога чехословачкога аграрног покрета“, дао је једну изјаву прашком сараднику београдске „Политике“, о „општој привредној кризи“. У последњој реченици, која је прилично нејасна, вели г. Хоџа : „Потребна је нарочито наша и ваша солидарност пре свега, а исто тако и наша сарадња са Пољском и Румунијом. У колико су тежи економски проблеми, у толико они захтевају и интензиван рад од свих оних, који су одговорни за судбину наших др-

Моше пе детапдопз pas mieux!

:m—-dI KR —

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217

жава“. Ако ова нејасна реченица треба да значи, да ће се решење аграрне кризе ублажити на тај начин, што ће се успоставити што већа солидарност са Чехословацима, Румунима и Пољацима, онда ми немамо друго шта да кажемо, до : пожурите, браћо Чехословаци !

=o EEG

Прошле недеље вођен је у француској Народној Скупштини дијалог између посланика г. Ривијера и министра пољопривреде г. Давида. На дневном реду је пројекат закона о трговини житарицама. Посланик г. Ривијер изјављује у име социјалистичке групе, да се тако неозбиљним мерама, као што је ова, која се предлаже, не може помоћи француској пољопривреди, и да уопште нема изгледа да јој се пружи каква ефикаснија помоћ из простог разлога, што узима мах утицај лица, која су у служби финансиских и индустриских компанија и то како у парламенту, тако и у влади. Г. Ривијер је мислио на акцију г. Давида као министра пољопривреде пре неколико година, на повећању, заштитне царине на вештачко ђубре, а специјално на фосфате. Г. министар је одговорио, кад је за време рата приметио, да је употреба азотних ђубрива у Француској необично заостала према другим земљама, одлучио се да пружи сву могућу помоћ тој индустрији. У осталом, додао је г. министар, зарада индустрије суперфосфата и сувише је скромна. . Као што видимо сваки народ има своју „Зорку“.

Свака земља има своју „Зорку“

ренина ват]

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO — Немачка Шаревинска банка снизила је дисконтну стопу од 5.5% на 5% а ломбардну од 6.6% на 6%.

— Холандска новчанична банка снизила је дисконтну |

стопу од 3.5% на 3%.

— Швајцарска Народна банка снизиће, како изгледа, своју дисконтну стопу од 3 и по на 3%, пошто је прилив злата и девиза тако огроман, да покриће новчаничног оптицаја износи 110%.

— Мађарска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 6.5% на 6%.

— Бечке банке снизиће 15. 0. м. каматну стопу за дневно расположива потраживања за +, % на 4% а за везане улошке на 4:/,% отказним роком од једног месеца, на 4 | % (на 2 месеца) и 5% ( на 3 месеца).

— Bosanska jnduityijalna i irgovačka bapka а. d. Sarajevo, zaključila je na svojoj glavnoj skupštini, da se sedište definitivno prenese u Zagreb. Nova uprava sastoji se iz sledeće g. g.: Za pretsednika banke izabran je dr. Momčilo Ninčić, ministar inostranih dela u m., Beograd; za potpredsednika dr. Luka Čabrajić, industrijalac, Sarajevo; za članove uprave: Dr. Mehmed Spaho, ministar na taspoložeju, Sarajevo; Aleksandar Sohr, generalni direktor Našičk: tvornice tanina i paropila d. d., Zagreb; Atanasije Šola, opunomoćeni ministar na raspoloženju, Sarajevo; Teodor Grunfeld, direktor trgovačkog prometnog d. d., Zagreb; Dragutin Milišić, veletrgovac, Beograd; Felix Stransky, direktor NiederOsterreichische Escompte-Gesellschaft, Wien, Jacques Keller, generalni direktor Comptoir d'Escompte de Geneve, Geneve, Carl pl. Erney, Generalni Direktor Pester Erster 'Vaterizndischer Sparkassa-Vercin, Budapest, William 'Thys, Admini·. strateur delegue de la Banque de Bruxelles, Bruxelles, Max Kantor, Direktor Češke Eskompine Banke i kreditnog zavoda, Prag, Ing. Joset

Fischl, šef firme M. Fischla Sinovi, Wien, Josip Neumann, upravljajući ravnatelj Bosanske Industrijalne ı ITrgovačke Banke d. d., Zagreb.

Nadzorni odbor sastavljen je kako slijedi:

Pretsednik: Gospodin dr. Adolf Cuvaj, generalni tajnik Trgovačke i Obrtničke komore, Zagreb; članovi gospoda: Oskar Fritsche, Direktor „Croatia” fabrike portland cementa d. d., Zagreb, M. Leitersdorf, Direktor NiederOsterreichische Escompte-Geselilschaft, Vien Jacques Reiss, Direktor fabrike likera d. d., Zagreb.

— Нова банкарска фузија у Америци. Јављају из Њујорка, да предстоји фузија Guarant Trust Co ca Вапкег Trust M још неким другим банкама, при чему би сопствена средства нове банке износила преко 3 милијарде долара, чиме би ова банка претекла тек пре кратког времена осноBaHy Chase National bank.

— Ческа Унион банка у Прагу, завршила је 1929. пословну годину са добитком од 39,09 мил. 4. к. (у прошлој години 33,75 милиона), што претставља укамаћење акц. капитала од 17,55%. Изглед биланса је овај (у милионима чК.): Благајна 166,1, потраживања код чехослов. банака 276,3, Девизе 109,3, Менице 374,1, Ефекти 198,7, Учешће у другим предузећима 136,1, Потраживања 2997,0, Непокретности и покретности 50,9, Транзитне позиције 95,3, — укупно 4.403,7.

Акц. капитал 200,0, Резерве 187,4, Улози 1456,7, Повериоци 2182,2, Транзитне позиције 342,3, Чиста добит 35,1, укупно 4,403.

Предложена је дивиденда од 10%.

_—_ Гагтоаег чпа Мапопајђапк, једна од највећих нечмачких банака, исплатиће ове године акционарима дивиденду од 12%.

— У Италији је са дејством 1. јула прошле године повећана такса на менице. На домаће менице износи такса од прилике један од хиљаде за време од четири месеца. Дво-