Narodno blagostanje

5 април 1036.

отпочели су преговори с американским банкарима. — Прорачунска скупштина имовне општине Жрижевачке одржана је 23. пр. мес. Расходи износе 28.54 милиона, од тога редовни 4.40 а ванредни 23.52 милиона динара. Ови последњи су толико високи због тога, што постоји намера, да се у текућој години набаве већи шумски комплекси. Приходи износе 28.45 милиона, а од тога има редовних прихода 11.60 а ванредних 16.85 милиона динара. а.

циљу

— Буџет сарајевске општине износи 31 милион динара | - · у целокупној производњи аутомобила из године у годину

редовних издатака и примања.

JAVNE FINANSIJE

— један конзорцијум американских банака пристао је

да есконтује зајам од 125 мил. долара, који је Немачка до- | · TRGOVINA

била од Кгецрег & Toll-a. Прва транша (50 милиона) реализоваће се (по 47] %) априла месеца, а остатак (75 милиона) у јуну 1930. (по 55, до 5:),%). На тај начин ће Немачка доћи до новца из прве транше шведског зајма 4 месеца а из друге транше за читавих 10 месеци раније.

INDUSTRIJA

~—_— OcRHOBaH је међународни синдикат индустрије флаша, у коме учествују Немачка, Аустрија, Угарска, Румунија, Чехословачка, Пољска, Холандија и наша држава. По уговору, свакој од ових држава загарантовано је искључиво право продаје на своме подручју. У погледу извоза свакој је држави учесници додељен рејон. Уговор. важи 10 година. | Tr | ; — Штајер — Солотурн. Постигнут је споразум између фабрике за израду оружја у Солотурну (Швајцарска) и аустриске фабрике Штајер по коме би све зграде и инсталације за израду оружја, које припадају Штајеру, биле преузете од стране једног аустриско-швајцарског друштва са седиштем у Швајцарској. u — Француска фабрика фармацетских производа Рон Пуланк основала је у друштву са пољском фирмом Лудвиг Шпис и Син нову фирму под именом „Акционарско друштво за фармацетске специјалитете Шпис—Рон—Пуланк“, са главницом од једног милиона злота. Друштво има да продаје производе једне и друге фирме, које су је основале, UP OVO — Средње-европски картел челика, усвојио је, као што се сазнаје, минималне продајне цене, које је поставио међународни картел, односно немачка, француска, белгиска и луксембуршка индустрија.

— Велика словеначка фабрика хартије „Здружене папирнице: Вевче, Горичане ин Медводе“ д. д. Љубљана, отпустила је у последње време 134 радника. | ____-- Код Скопља биће основана нова фабрика шећера. Како се сазнаје, састоје се интересенти искључиво од домаћих капиталиста, на челу којих се налазе г. г. Стојиљковићи, индустријалци из Лесковца. | | — Приликом скупштине Савеза пиварске индустрије, · која је била одржана 26. марта у Београду а приликом попуњавања управног одбора, поново су изабрани г. г. Игњат Бајлони, Лука Милишић и др. Фердинанд Грамберг. Претседништво за идућу годину конституисано је овако: претседник г. С. Д. Александер, први потпредседник г. др. Фердинанд Грамберг, други потпредседник г. Лука Милишић.

— Скупштина Удружења београдских индустријалаца

одржана је 30. марта тек. године. У извештају управног, над- |

зорног и грађевинског одбора излаже се тешко стање домаће индустрије. Истиче се потреба доношења Закона 0 заштити и помагању домаће индустрије, који би паралисао све покушаје стране индустрије да снижењем цена властитих производа, угуши наша предузећа. Виланс извоза за прошлу годину је углавном неповољан. Изузев дрварске индустрије,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна, 219

чење једнога великога зајма за заједнички рачун. У томе |која је дала лепе резултате у томе погледу (њен извоз пре-

машује суму од 1.830.000,000 динара) и индустрије бакра (чији 'извоз износи суму од близу. 450.000.000 динара, т. |. 134.506.476 дин. више но у прошлој години) све друге гране

(индустрије имале су да се боре са већим или мањим тешко-

ћама. · | — Енглеска аутомобилска индустрија показује у про-

"шлој години пораст производње од 16%- према претпрошлој години. Укупно је израђено 180.426 кола (у 1928. г. 154.495).

Од овог броја.40% отпадају на сасвим мала кола, чији удео

расте. | | — ТЕепетр Бјеснее Со. исказује за 1929. год. добитак од 27 мил. долара: (прошле год. 19,7 милиона).

Катастрофалан пад цене коже има за последицу не

| колико врло великих падова трговаца кожом. Ми смо пре

кратког времена јавили о паду у Цириху. Пре неколико дана пала је једна можда од највећих европских фирми у тој бранжи Логес и Расмусен, Херман Вестфал и Давид Бењамин са седиштем у Хамбургу. Фирма има пасиву од 200 милиона

динара, а актива је од прилике. 115 милиона: динара. Повери-

оци су у главном хамбуршке и лондонске банке. Верује се да ће доћи до равнања на бази од 40%.

— са Егиштом ступио је на снагу нов трговински уговор према коме се третира наша и египатска роба на бази највећег повлашћења. |

— НЦарича на бакрену галицу снижена је: 30. јуна 0. г. од 12 на 9 динара. · | 0

POLJOPRIVREDA · -

— Пад цена житу од 1929. године на овамо, произвео је преоријентацију у пољопривредној производњи. Државе са развијеним свињогојством (Пољска, Немачка, Румунија, Jyгославија), прешле cy Ha интензивније гајење свиња житарицама, које би иначе требале извозити, користећи повољнију коњунктуру на тржишту свиња. Како је сада исхрана у пуном јеку, то ће свиње на јесен стићи на тржиште, на коме ће услед јаке конкуренције неминовно доћи до пада цена. У овом смислу се изражава и Др. Ханау, стручњак, који при немачком институту за проучавање коњунктуре има за специјалан задатак да проучава коњунктуру свиња и свиње ских производа. У својој последњој прогнози он тврди, да ће у мају 1930. године цене свињама пасти испод оних од прошле године и да ће у децембру 1930. г. цене пасти на 'најнижи ниво од !927. године. Тек за 1932. годину он очекује поправку коњунктуре,

SAOBRAĆAJ i - _— Грчко-југословенски споразум о директним тари-

фама за превоз путника и робе на прузи Ђевђелија Солун потписан је у Београду 29. марта а ступа на снагу. 1 о: M. Превозни ставови, а" нарочито за робу, много су. снижени,

— Одобрење кредита за трасирање пруге Пећ—Андријевица. У министарству саобраћаја одобрени су кредити за трасирање пруге нормалног колосека Пећ—Андријевица (која ће ићи преко Ругова). Постоје две варијанте у правцу пруге. Одлуку ће донети министарски савет. Ради се о делу пруге Прахово—Ниш—Приштина— Призрен, која ће касније бити продужена до Скадра. 1

== Нарар Шоуа — Џтоп. Два највећа немачка поморска | друштва ступила су у интересну заједницу. Ко познаје локалне прилике у Хамбургу и Бремену, тај ће знати колико је овде требало тешкоћа пребродити док се дошло до овог резултата. Главну препреку чинла је традиција, везана за свако од ова лва друштва. | ~ = АЕ NO